Prijava komentara

     Zašto želite da prijavite ovaj komentar? (Primer: vulgaran, uvredljiv, irelevantnan,...)
Prijavi Nazad
Vaša ispovest je uspešno poslata i uskoro će se naći u sekciji Budi Admin.
Ne možete ostaviti više od 1 ispovesti dnevno.


#2551467
12 Mar 19
Obožavam kad nakon četiri i po kilometra pješačenja od stanice do cure po hladnoći snijegu i vjetru, znam da me čeka ugrijana kuća, dođem, ona mi otvori vrata, ja uđem, svučem jaknu, zagrlim je onako toplu, obgrli i ona mene, koliko sam smrznut da ne osjećam prste na nogama, a ona mi doda papuče koje su stajale pored smederevca iz kojeg pucketa vatrica, uspe mi tek skuvan čaj, a na stolu me čeka medeno srce, moj omiljeni slatkiš. 
5945
189
63
share
odobravam
osuđujem

#2551612
12 Mar 19
Otišao sam prije 4 godine u Irsku raditi. Jednoga dana samo sam odlučio da idem i otišao. Jezik sam znao skoro pa ništa. Ali sam toliko bio uporan i htio učiti da se sam sebi divim.Danas nakon 4 godine jezik pričam perfektno, na poslu sam šef 150 ljudi,plaću imam odličnu, novi auto,sljedeće godine kupujem kuću. Ljudi nemojte se bojati promjena. Samo budite svoji i u tuđem svijetu se maknite od naših ljudi. 
5695
257
90
share
odobravam
osuđujem

#2551910
11 Mar 19
Upoznali smo se dok smo studirali i počeli smo vezu. Nakon studija ja sam imao želju ići vanka raditi a ne ostati u Hrvatskoj. Iako bi i ona sa svojim zanimanjem vrlo lako našla posao vani, on nije htjela ići. Njoj je ovde bilo dobro. Trpio sam to dvije godine i onda joj rekao "ili idemo skupa ili idem sam". Nije htjela. Prekinuli smo. Ni na aerodrom me nije ispratila. Prošlo je već 7 godina od tada. Vidim je i danas kada dođem na praznike, udala se, ima djecu i obitelj. Vidim sretna je. Ali ne kajem se. Imao sam svoj san i slijedio sam ga. Iskreno možda i bolje da nije samnom otišla ako nije htjela. Možda sam bezobrazan možda sebičan, ali sebi sam najbitiji.
6019
344
59
share
odobravam
osuđujem

#2551186
11 Mar 19
Gledam curu u zgradi preko puta, uči kraj balkona nije se pomakla već 3 dana s tog kauča. Kad god sam ja pogledala ona je tamo. Ne znam šta uči ali svaka čast i sretno. Dragi moji splićani da vas je više ovakvih...
6409
203
57
share
odobravam
osuđujem

#2551130
11 Mar 19
Dede i babe, to su moji i bratovi junaci. Živimo sa tatinim roditeljima od kada su se mama i tata razveli, a svakodnevno budemo i kod maminih jer žive u blizini. Mama se ponovo udala i sa očuhom ima još dva deteta, dva brata, a tata sa maćehom ima sina i ćerku a ja i brat smo u svakom slučaju "višak". Kod tate nismo ni dobrodošli u kuću, niti smo mi živi za maćehu, iako kod tate imamo svoje sobe ali tu ne smemo da budemo, tata nas obiđe posle posla i ide kući kod svoje žene. Ta žena se samo zbog nas dvoje svađa sa tatom, jer nam tata nekada kupi nešto ili da neki dinar da imamo. Toj ženi smo mi trošak, koji "hoće da uzme njen hleb iz usta". Mama i očuh su nas prihvatili i idemo i kod njih ali oni žive u malom stanu i tu nemamo normalne uslove za svakodnevni život. U 30 kvadrata šest osoba, dve bebe. Najteže je za praznike, kada tata i mama budu sa novim porodicama za božić ili vaskrs, a ja i brat budemo kod tatinih, pa odemo do maminih i tako. Samo Bože zdravlja a valjda će biti bolje.
5536
119
57
share
odobravam
osuđujem

#2551026
10 Mar 19
Šta dobiješ kada na Balkanu spasiš djevojku od loše veze gdje ju dečko stalno varao i lagao te je uspiješ staviti na pravi put i pokažeš joj da vrijedi? Dobiješ ljubav svog života!!! Šalim se hahahaha prevari vas više puta s tim istim jer je zbog tog idiota i sama postala idiot...
6061
298
78
share
odobravam
osuđujem

#2550864
10 Mar 19
Prelazim ulicu polako na zeleno i čovek sa autom pokuša da prođe pre mene (ja imam prednost). Ja polako hodam raspoložen i onda on meni staje i govori mi mogu li još sporije. Tu sam ga slagao da imam ranu na stomaku od operacije da bi se i on osetio malo krivim. Ne razumem zašto ljudi imaju nešto protiv što pešak ide polako kroz zeleno. Zeleno mi se nije ugasilo. Grozno se osećam kao pešak zbog takvih živčanih vozača.
5095
772
128
share
odobravam
osuđujem

#2550900
10 Mar 19
8. Mart 2017 Često sam u toku godine kupovao devojci neke poklone i sitnice ali tog dana sam iz fore kupio ni manje ni više, mašnicu. Žute boje(njena omiljena)sa nekim sitnim srcima, za svega 30 dinara. Odem kod devojke. Zalepim mašnicu na čelo i pokucam joj na vrata stana. Otvorila je, ja čestitam današnji dan i izljubim je. Nikada nisam video lepši osmeh, veću radost i glasniji smeh od tog tada. Danas, malo posle ponoći. Ležimo nas dvoje na kauču u isto tom stanu. I ona me pitala da li se sećam kako sam je iznenadio na današnji dan pre 2 godine. Odgovorio sam "Naravno da se sećam..." osećajući se malo neprijatno jer joj nisam dao neki poklon tada. Aa 5 min pre te rečenice sam joj dao sasvim normalan. Ona u tom trenutku sklanja moj poklon, i vadi ISTU onu mašnicu od pre 2 god i zalepi mi je na čelo. Poljubila me, zagrlila i rekla kako će zauvek pamtiti ono veče, suze su mi krenule u tom zagrljaju. Nadam se da će i današnje veče zauvek pamtiti. Jer sam upravo kupio prsten...
13616
181
77
share
odobravam
osuđujem

#2551008
10 Mar 19
Juče je umrla naša prva komšinica. Došlo je mnogo ljudi na sahranu, a najviše od svih je plakao moj tata. Priča seže u sada već daleku '85. godinu kada je tata bio momak od tridesetak godina i jedini način da se vidi sa mamom mu je bio taj da se prebaci od terase dotične komšinice na našu terasu jer su baba i deda branili vezu,a ni slustili nisu da kada mama izađe na terasu šatro da upali cigaretu u stvari se vidi sa tatom. Komšinica ih je podržavala i bila im svojevrsni paravan za sve jer je nekako skontala da mama neće naći boljeg, a da je tata dobar momak koji je zaslužuje. Zbog svega toga tata je voleo i poštovao tu komšinicu kao svoju rođenu majku i učio i nas da na nju gledamo kao na najbliži rod. Video sam tatu da plače na sahrani njegovog oca, ali ga nikada nisam video da plače ovoliko i malo me dirnula činjenica koliko je on voleo tu ženu i koliko je komšinica Stana bila veliki čovek.
7462
78
32
share
odobravam
osuđujem

#2550877
10 Mar 19
Držim privatne časove dečaku u jednoj imućnijoj porodici. Roditelji su ga dobili sa 35-40 godina i već tada su imali odlične uslove za život. Naravno da i oni imaju svoje probleme, ali je valjda logično da pored svega sa strane što funkcioniše perfektno, oni treba da se posvete pre svega detetu. To dete se plaši da pogreši i da nešto ne zna. Ne ume da kaže kako razmišlja i šta misli, da objasni zašto je nešto uradio što je meni važno da bih shvatila šta njemu nije jasno i kako razmišlja. Želim da mu objasnim suštinu svega što radimo, da ne uči napamet već da razume, ali mi je jako teško jer on progovara samo kada zna da je nešto tačno. Pametan je, prati u školi, ne objašnjavam mu banalne stvari. On na mene gleda kao na svoje roditelje i plaši se svake svoje reči ili pokreta. Ne razumem kako ljudi koji imaju krov nad glavom, dobra primanja, stabilne živote nisu umeli da izgrade valjan odnos s jedinim detetom koje imaju.
5511
169
44
share
odobravam
osuđujem


Budi Admin!
Arhiva