Moji su se razveli pre 10 godina. Mama je otisla da živi sa mojim bratom, a ja sam ostala sa tatom u kući. Oni su sve te godine iznajmljivali stan dok se brat nije verio i odselio od mame. Sada mama živi sama i jedva sastavlja kraj sa krajem jer ima malu platu. Želim da dignem kredit i da uzmem neki manji stan za nju ali da glasi na moje ime. Da ona onda plaća sebi sve osim stanarine. Brat se buni, jer kaže što nisam to mami kupila nego sebi. Verovatno hoće da taj stan ostane njemu i verenici. Da se razumemo oni ponaosob imaju veće plate od moje, a nisu se udostojili da pomognu mami nekako. Ja jeste da živim sa tatom ali isto tako plaćam njegove dugove. Smatram da je sasvim korektno to što želim da pomognem mami na takav način i što isto tako želim da taj stan bude samo moj. Makar se posvađala sa bratom.
Žena je ostavila mene i našu četvorogodišnju ćerku i otišla u inostranstvo sa ljubavljnikom. Samo mi je rekla da već duže vreme ima ljubavnika, da njih dvoje traže posao u inostranstvu, planiraju odlazak i da taj dan idu. Isti dan je otišla. Ajde ja ću se oporaviti nekako, valjda, ali što je svom detetu to uradila? Kako će ona podneti to što joj je majka tek tako otišla iz života? Blokirala me je svuda, promenila broj, njeni roditelji i društvo nezainteresovani, ne mogu da je kontaktiram. Ćerka me svakodnevno ispituje gde je mama, što je nema i kad će da se vrati. Zakazao sam odlazak dečjem psihologu jer stvarno ne znam šta da joj kažem. Sinoć je došla kod mene u krevet i rekla kako je sanjala da sam je i ja ostavio, pa je došla da me čuva da ne odem kao mama. Duša me boli zbog nje.
Stvarno ne kapiram razmišljanje da oni koji zarađuju više moraju po default-u da daju onima sa manje. Imam 29 godina i radim kao inženjer u BGu, plata 250000 dinara, i od poslednjeg unapređenja mi svi redovno traže za nešto. Malo malo pa mi se javljaju komšije iz kraja s kojima nikad nisam gajio neke posebne odnose, bliža i dalja rodbina, a ponajviše prijatelji s kojima sam bio blizak i koje me sve gledaju onako "ispod oka" kad kažem da ne mogu i neću da dajem. Znate kako, i ja sam se pomučio za tu platu, učio do u jutarnje časove često, jurio po praksama, završavao svašta nešto dodatno, pomagao po kući, radio preko leta tako da nemojte misliti da je put bio i da jeste lak. Mnogo nas je socijalizam razmazio i mnogo mi izigravamo kojekakve borce za pravdu sve dok nama ne odgovara da preko iste pređemo zarad svoje dobiti. Ljudi kojima najviše treba obično najmanje kukaju, gledaju da sami reše problem pre svega, i retko će vam zatražiti. Takvima uvek pre pomažem, oni su nadasve zahvalni.
Dečko me je zaprosio tako što me odveo na hipodrom da jašemo konje. On mi je doveo konja koga ja nisam htela, ali nisam se nešto previše bunila. Kad sam htela da ga uzjašem videla sam da nešto piše na sedlu. Pogledam ja malo bolje kao ono"udaj se za mene" u potpisu drugi konj. Sa tim konjem sam sada već 5 godina u braku.
Brat mi se skoro svakodnevno žali na svoju ženu jer turbo folk večito trešti u kući i svo troje dece vodi na takve koncerte. Razumem ga, jer mi nismo odrasli u takvom ambijentu, nas je mama od najranijeg detinjstva vodila u Malo Pozorište Duško Radović i na koncerte u Kolarcu, ali opet u sebi se mislim ko mu je sad kriv, kad se ženio u si*e joj je gledao a ne u porodicu, kulturu, karakter... šta mi sad tu kuka...
Hvala osobi koja je ovde napisala da uveče kad legne da spava pritisne jedno izmišljeno dugme koje aktivira neki nevidljivi štit. Moj mlađi brat se mnogo plašio pre neko veče, ali kad sam se toga setila i rekla mu, zaboravio je sve što ga plaši i ubrzo je zaspao. Raznežim se svaki put kad se nešto ovakvo desi, pošto on mene gleda kao svog heroja. Volim ga najviše na svetu.
Želim da kažem nešto svim ženama, devojkama, devojčicama: svaki muškarac bi prevario svoju ženu/devojku sa prelepom devojkom. Oni koji govore da ne bi samo su lažni moralisti- znaju da nikada neće ni imati takvu priliku pa sebe žele predstaviti u najboljem svetlu. Verujte, ako i ima takvih, onda se takvi broje na prste. Retko koji muškarac, na celom SVETU, bi odbio da bude sa ženom koja fizički izgleda kao Afrodita.
Sestra mog ortaka ima takoreći "hobi" da dovodi muškarce do toga da polude za njom. Obećava im svašta, tipa, brak, deca, vernost, ljubav do groba i sve što ide uz to i onda namerno izmisli neku dramu kao izgovor da ih povredi i šutne i posle se nađe s dve drugarice koje rade isto to pa zajedno prepričavaju i čitaju kako one kažu "patetične" poruke koje im šalju ti momci i dave se od smeha. Onako baš krajnje sadistički. Ne znam šta se ovo dešava kod nas al' sad i ugovoreni brak s Albankom počinje da mi deluje kao daleko razumnija opcija.
Moje prve komšije su mlad bračni par koji je neko vreme pokušavao da dobije bebu, ali im nije uspevalo. Posle nekog vremena doktor im je rekao da im je jedina šansa veštačka oplodnja, ali nisu imali novca za taj tretman. Pre par meseci sam čuo za njihov problem od naše zajedničke komšinice sa sprata i ponudio sam da ja snosim troškove veštačke oplodnje, jer su mi veoma simpatični i podsećaju me na to kako prava ljubav treba da izgleda. Tretman je uspeo, a juče su me obavestili da čekaju dečaka, kome žele da daju moje ime i tražili su moje odobrenje. Ne znam šta bih rekao... Presrećan sam, toplo mi je oko srca, nadam se da će mališa biti pravi dasa i da će im doneti puno sreće i veselja.
Želim da ostavim ovde moje neprijatno iskustvo iz autobusa od februara tekuće godine. Išao sam na faks, i u prepunom autobusu 43 u BGu neka mlada devojka me je uhvatila za međunožje, bez pitanja, bez srama - a čim sam joj momentalno rekao da me ostavi i koji joj je vrag, pogledala me je u fazonu "Šta se buniš, pa ti si muško". Nisam pekmez, nije silovanje, ali jeste bilo jako neprijatno da te neko dira tamo gde ne treba bez tvoje dozvole. Ispričao sam to najbližima, od kojih su se svi redom smejali. Jedino se nije smejala moja (sada već bivša) devojka, čija je reakcija bila zabrinutost a ne podsmeh, ljutnja ili ljubomora. Ovo pišem jer ko zna koliko još ima ovakvih situacija koje muškarci jednostavno prećute, jer eto "ti si muško, zaboga" i sličnih stereotipa. Ako ne u ime svih, onda sigurno u moje - ne želim da me neko pipka bez moje dozvole. Nije normalno!