Jedan od velikih želja mi je da širim svest o u uticaju vršnjačkog nasilja na psihu, nakon što završim medicinu. Ta moja želja proizilazi iz jako teškog perioda u osnovnoj školi, toliko su me ponižavali, vređali da sam na kraju pila antidepresive i sada 7,8 godine posle svega ne mogu da povratim samopuzdanje i idalje se pitam da li ličim na životinje s kojima su me upoređivali.
Pre nešto više od 4 godine, okončao sam vezu sa jednom devojkom. Nije nam išlo i rešili smo da se rastanemo. Imao sam dosta njenih golih slika koje sam naravno obrisao nakon rastanka. Prošle godine sam ušao u vezu sa drugom devojkom. Sve je bilo super do pre dve nedelje kada sam saznao da me je prevarila. Nisam joj rekao da znam, a tako će i da ostane do njenog rođendana. To će biti za mesec dana kada će njene gole slike i snimci (koje sam krišom napravio) ugledati svetlost dana. To će je naučiti lepom ponašanju i šta znači poštovanje.
Arhitekta sam. Jedan četvrtak sam krenula na faks sa velikom fasciklom gdje su bili važni radovi. Na pola puta, užasna kiša je počela da pada. Nije to što bih ja pokisnula, nego odoše mi radovi ljudi moji ja sam se mjesecima mučila da ih uradim.. Svratim u trgovinu, da pitam da li ima da se kupi kišobran. Nažalost manja trgovina, nema. Ništa sačekat ću da prestane malo, niti se mogu vratiti nazad.. Prošlo je par minuta, i ništa unervozila sam se, kasnim.. Trgovkinja, koja radi tu ide sa nekim crnim kišobranom i kaže: "Evo ti, bolje da ja pokisnem nego ti i svi tvoji radovi". Suze su mi krenule, od radosti prvo jer imam kišobran, a drugo jer ovakvi ljudi još postoje.. Hvala ti Bože.
Moja cura je počela pušiti i to me jako nervira. Puši u stanu, umjesto da izađe na balkon, sve nam smrdi. U malom smo stanu, ali imamo odvojenu kuhinju od spavaće sobe. Više puta sam ju molio da puši u kuhinji da nam roba ne smrdi, ali ona radi kako želi. Mrzim kad ju poljubim pa osjetim duhan, i zadah joj je grozan. Razmišljam da ju ostavim jer ne podnosim ovo.
Umro mi je tata. Bliži se četrdeset dana i ja ne želim da nakon toga više nosim maramu. Nosiću crno i dalje, samo bez marame. Kada sam to pomenula, naišla sam na veliku osudu, naročito kod snaje. Mislila da je to samo moja odluka. Ja samo želim da što pre nađem neku novu normalu, jer sam svesna da više ništa neće biti isto. I da, mnogo mi nedostaje, ali ne želim da to pokazujem drugima. To je samo moje.
Danas sam pala jebeni ispit 4 put. Ne svojom krivnjom, nego jebene profesorice koja me svaki put kad izlazim na ispit namjerno ruši. Dabogda gorjela u paklu kujo stara.
Izluđuje me baka. Svaki naš razgovor mora sadržavati raspravu o tome jesam li dobra žena svome mužu. S obzirom na situaciju, iskoristila sam priliku da odem na par tjedana do svojih (radim od kuće), dok je muž ostao u stanu. Jedino o čemu moja baka brine je što će moj jadan muž jesti sam doma. Trudim se imati razumijevanja za razliku u generacijama, navikama itd, al za boga miloga, pričamo o odraslom čovjeku od 35+ godina. Da se ne može sam prehraniti 2 tjedna, ne bih se za njega ni udala. Kulminiralo je njenim pitanjem da zašto sam se onda uopće udavala, nakon što sam rekla da će se on već snaći. Sigurno nisam zato da nekom budem sluškinja i kuham, perem, čistim, već da imam partnera s kojim ću zajedno kročiti kroz život. I koji neće o meni ovisiti, nego ćemo si međusobno biti podrška. Ne znam šta joj više reči...
Moj muž ne zna šta hoće. Dok nisam radila(bila sam trudna, pa dok je dijete napunilo godinu) bojao se kako ćemo sa jednom platom (koja uopšte nije mala i zarađuje dosta dobro) ali eto trebao nam je moj posao zbog sigurnosti. Sada radim ali sad mu smeta što se sređujem, kaže da previše trošim vremena na spremanje i naljutio se. A ja se budim ranije ujutru da sve stignem, i nemam i ne tražim ljubavnika samo sam žena koja želi da bude sređena na poslu. Izludiću od njegove ljubomore.
Kakav nam je obrazovni sistem dovoljno govori činjenica da radimo iste zadatke kao prije 20 godina.