Uzeo sam pet dana neplaćenog odmora, ugasio mobilni telefon, ne logujem se na Fejs i ne javljam se nikome na fiksni... Planiram da se odmorim od svega i od svih.
Moj momak je programer, a ja student i stvarno nemam mnogo novca, a kad god idemo napolje ja plaćam, jer on štedi...
Udata sam za čoveka koji ima brak iza sebe i troje dece uzrasta 10,12 i 15 godina. Pritom je stariji od mene 13 godina. Imamo svoju bebu devojčicu staru 6 meseci. Njegova deca dodju kod nas vikendom i on cak spava sa najmlađim sinom u krevetu,malo je reći da se onda osecam kao višak i kao smetnja. I shvatam da on nikada nece biti samo moj i moje dece.Finansijski,emotivno,i u svakom smislu je uz svoju decu kao da živi sa njima još uvek. Sta god da traze on ne pita za cenu. Dok za mene i nase dete gleda na svaki cent. Evo juce mi kaze kako se njegova cerka ne slaže sa braćom i majkom i pita me da li da se preseli kod nas? Nisam mogla da mu kažem ne,jel zaista volim tu devojčicu,ali osećam da će njegova prošlost uništiti našu zajedničku budućnost. Jel on ne može da shvati da smo sada mi porodica,Nas troje!! Slažem se da treba da bude tu za svoju decu ali mislim da preteruje. I sve više se kajem što sam se udala za čoveka sa troje dece. Ali sada zbog našeg deteta ne znam šta da radim!
Imam ćerku od 30 godina, majka joj je umrla kad je imala 15, a ja sam se baš u tom periodu razboleo i postao invalid. Ona je morala ranije da odraste, jer su sve obaveze spale na nju. I ako smo uvek bili u loše finansijski, ona se nikada nije ljutila kada nemam da joj dam za užinu, ili da izađe u grad, a mene je duša bolela što ne mogu sve da joj priuštim. Uvek je pričala kako će ona da postane bogata i kako će sve nadoknaditi. Danas kada ima 30 godina ima sve što je ikada želela, jaka je kao stena, a još uvek je ona stara, novac je nije promenio. Ponosan sam na svoju ćerku do neba, i to joj pričam svakog dana, znam da joj znači kada to čuje, i da joj daje snage na da gura kroz život kao što je do sada. Volim je najviše na svetu!
Moj muž me ne voli. Nikad i nije. I ja to znam od samog početka. Znam čak i koga voli. Zaljubljen je u nju otkad ga znam. On misli da ne primećujem, da ne znam da stalno razmišlja o njoj, misli da ne znam da ide da je vidi kad god može ili da se dopisuje sa njom. Uspela sam da ga nagovorim da se preselimo, i to samo zato što je mislio da se ona nikad neće vratiti u naš grad. Imamo dvoje dece, a on i dalje misli na nju. A ona uopšte nije ni lepa ni zgodna. Jedina uteha mi je ta što znam da nikad neće moći da budu zajedno, jer su kumovi.
Mom bratu su priuštili samofinansiranje, privatan stan u Beogradu i džeparac dok on izlazi po klubovima i ništa ne uči. Za mene "nema para" jer "bato studira" a i "šta će mi fakultet, ja sam žensko". Ovo su riječi mojih roditelja. Pogodite ko je upao na budžet, dobio dom i sam finansira svoj fakultet. Sa roditeljima ne komuniciram.
Imam 27 godina i nikada nisam bila zainteresovana ni za šta. Jednostavno me ne interesuje ništa. Pojma nemam o politici, odgledala sam tri filma u životu, ne znam glavne gradove, ne gledam vesti, ne izlazim u provode, ne znam ništa o poznatima i jednostavno nemam tema za razgovor sa ljudima. Zato se slabo i družim, a o "imanju" dečka da ne pričam. Jedino što volim je priroda, da sadim cveće, okopavam i slično. Kažu mi moji da sam baba.
Muško sam. Smatram da supruge u nekim zrelim godinama treba da dopuste muževima avanture sa mlađim ženama. To što on vara ne znači da vas ne voli, već ga seksualno privlači mlado, zategnuto telo.
Ako ikada budem u prilici da zaprosim curu to će biti negdje u prirodi, na nekom mjestu gdje ćemo moći doći nakon nekog vremena i sjećati se lijepog trenutka. Ovo u javnosti sa kamerama mi se gadi.
U vezi sam već dve godine ali još uvek cepam bivšu.
Jbg kvalitet je kvalitet.