Imam 31godinu i želja mi je da upišem fakultet, ranije nisam mogao, sada mogu, stalno razmiljam da nije kasno.
Imam neki virus, 38 do 39 temp, kašljem, nos mi curi, grlo boli, oči peckaju. Osećam se smlaćeno, umorim se dok odem do toaleta. U braku sam, ali muž radi i ne može da mi pomogne mnogo kad nije tu. Nedostaje mi mama. Sedela bi na mom krevetu, donosila mi čajeve i toplu čokoladu, brinula o meni. Kupovala mi omiljenu hranu kad sam bolesna. Sad sam sama..
U kući sam počela samo svoje suđe prati, sobu svoju čistiti... Dosad sam pomagala, čistila, borila se... Dok moja majka ćuti na bezobrazluke mog brata i titra mu, a mene napada ili nekad neće da priča sa mnom dok se s njim raspriča, ori kuća. E, sad će videti kako je kad i ja ništa ne radim kao moj brat, koliko će joj biti teže. Njega veliča, a ništa ne radi, šolju jednu nikad oprao nije.
Moj dečko ima bratanca, koji je miljenik cele porodice. Ima deset godina, ali je najmlađe dete još uvek, i voli da je u centru pažnje. Kada je saznao da sam ostala trudna, oduševio se i rekao da želi sestru, a ni brat mu neće smetati, ako se rodi. Kaže da jedva čeka, a kada mu je stariji brat rekao da će sada svi da vole bebu više od njega, rekao je: "Bas me briga, i ja cu da je volim najviše". Svi smo prijatno iznenađeni. 😀😀😀
Bivšu zovem gljivara zbog čestih gljivičnih infekcija koje je imala u rupi. To su pokupili moji drugari i sad oni svoje isto zovu gljivarama hahaha.
Umro susjed, umrla još jedna osoba koja mi bušila mozak pitanjem "kad ćeš se ženit?"
Još troje da ispratim i mir može počet.
Zašto nitko ne smatra "toliko važnim" izbor partnera? Ukoliko čovjek živi prosječnom dobi, s partnerom živi duplo više vremena nego s roditeljima i stvara svoju obitelj i djecu koja to sve upijaju. zašto se u školi ne daju smjernice za izbor partnera i upute što je normalno u ljubavnoj vezi, a što ne? Zašto je svagdje veći fokus na izbor zanimanja kojeg radiš 8 sati i možeš lako promjeniti, a ne na izboru partnera koji je važan za cijeli život i život djece?
Na poslu se namerno pravim da ne znam neke stvari, niti samoinicijativno preuzimam bilo šta na sebe. Razlog je što čim vide da znaš nešto više od onoga što se od tebe očekuje, to odjednom postane tvoj posao, a bez ikakve kompenzacije. U prevodu - natovare ti dodatni posao za iste pare.
Zašto je momcima bitan broj sa koliko je devojka spavala, prosto i jednostavno izguglajte istaživanja na tu temu i videćete da one sa 1-2 imaju 90% šanse da ostaju u braku do kraja života sa istom osobom, one sa preko 10 imaju svega 30%. Momci koji nisu u vezi uglavnom ni ne spavaju sa devojkama, dok devojke koje zvanično nemaju momke svakako imaju nekoga sa kime spavaju, ja prosto nikada ne bih bio sa devojkom koja je spavala sa likovima sa kojima nije u vezi, nebitno ako je to radila sa 17 ili sa 27, prosto takvima ne verujem. Sa 3 devojke sam bio za svojih 27 god i u svaku sam bio jako zaljubljen i svaka je bila upravo takva, jedna je i imala momka pored mene, tj ja joj nisam bio "zvanični dečko", toliko odvratnih devojaka, znam da ima previše fulja i da nisam ja kriv što one vešto kriju, ali ne kapiram kakva je to sreća da nalećem na takve, sad bar znam da ih prepoznam, donekle znam.
Ne uklapam se u šablon današnjih momaka koji su na ceni. Moji drugari i ja se međusobno uvažavamo i ne spuštamo jedni druge. Čitam knjige vezane za praktične životne stvari, kao i iz struke. Ne idem u klubove i na žurke. Idemo na hiking, u kulturne institucije, na road tripove, na plivanje i različite sportove. Vežbam u teretani i ne koristim suplemente. Ne nosim trenerke, ni armax patike po gradu već samo kad vežbam. Nije mi cilj da impresioniram druge. Ne bahatim se. Konobara ne oslovljavam sa: "Ej, alo, lepi, care, mali". Uopšte me ne impresioniraju sportska auta. Vozim Nissan SUV. Imam hobije - trenutno embedded sistemi i programiranje hardwarea, kao i ikonopis. Ne kažem da sam posebna pahuljica već da sam dosadan većini, pogotovo ženama. I znate šta? Meni je lepo.