Radio sam kao hirurg u jednoj bolnici u Nemačkoj. Pre 10 godina mi se desio nešto jako čudno i nesvakidašnje. Naime, u isto vreme smo primili 2 pacijenta, oba sa teškim slučajevima. Jedan je bio bogati biznismen, gradonačelnik tog malog grada u Istočnoj Nemačkoj. Drugi pacijent je bio dečak, upucan u glavu od strane provalnika koji je provalio u kuću njegovih roditelja, ubio njih i njegovu sestru, ali on je nekim čudom ostao jedva živ. Pošto sam bio jedini hirurg, morao sam da napravim izbor. Uprkos naredbi direktora te bolnice da operišem gradonačelnika, ja sam ipak odlučio da operišem dečaka. Operacija je protekla odlično, i spasao sam život tom dečaku. Međutim, dobio sam otkaz zato što je gradonačelnik preminuo, a direktor je naredio da operišem njega. Već 10 godina razmišljam, da li sam doneo pravu odluku.
Izašla ja sa dečkom 3 puta bilo sve super a četvrti mi kod njega u stan. SVE BELO. Zidovi nameštaj sve! Kaže on meni da je neko vreme uredjivao neki lifestyle magazin. Sprema on pastu , zavrće rukave i stavlja rukavice! Pijemo mi vino mene već počelo da hvata, malo prospem na tepih. I ju koja drama, baca se po podu traži detrdžent. I samo iz kupatila viče: OVO JE PERSIJSKI TEPIH! Došlo mi da umrem od sramote, al ne lezi vraže, večeramo mi kad će on:"Ne grebi mi molim te tanjir!". Ja u šoku totalnom, mislim se ovaj je bolestan, zamisli da zapalim cigaretu , pa nadimila bih mu draperije sa šljokicama. Odem ti ja u kupatilo, kad ono piling, miling, 20 losiona i krema za sve živo.... pun kredenac! Ja ga pitam je ti to od mame? Na šta je on odgovorio:" Ne zaboga, sve je moje nekad i spermu od ne znam ni ja koje životinje stavljm na lice!!". Rekla sam mu da žurim, mama me zove hitno nešto.. Više nisam htela da ga vidim ni čujem, na svu sreću nismo se ljubili.
Preselila sam se sama u veliki grad, bez poznanika, prijatelja, porodice... Sinoć odem do prodavnice i sretnem petočlanu porodicu kako užurbano i svi u nekoj euforiji kupuju grickalice, slatkiše, sokove i jure na kasu. Staju iza mene u red. Čujem ih kako neće stići na početak Zvezdine utakmice i pitam ih da li bi im značilo ako ih pustim ispred sebe. Puštam ja njih, zahvaljuju se do neba i trčeći odlaze. Bilo mi je stvarno drago a i tužno u isto vreme jer ja sa mojom porodicom nikad nisam imala takav odnos i takvu bliskost...
Brišem poruke u inboxu na fejsu iz 2009 i naiđem na poruku koju sam poslala Nikoli Rokviću kao čestitku za rođendan, on mi ljubazno odgovorio. Ja se uopšte ne sećam u kom trenutku ludila sam ja poslala privatnu poruku jednom pevaču kao najgora napaljenica
božemesačuvaj i sakloni.
Pozvala sam drugaricu i dva druga da mi pomognu sa krečenjem, drugarica (udata) dovede druga. Sve super, mi se zezamo, smejemo, ručali posle, ja se tu zapričah sa tim momkom o prokletom Drugom svetskom ratu, on nešto izučava tu, priča mi, ja se udubila i slušam, pričali smo možda 2h tako posle ručka i za vreme krečenja. I nešto kasnije oni odu, da bi me sutradan drugarica otkačila jer ne može da mi veruje više jer sam muvala momka koji se njoj sviđa. Molim se za njen mozak. Em nisam muvala tog momka em je ona u braku i ne treba niko da joj se sviđa sem njen MUŽ. Gdje mi je pamet bila da se družim sa njom.
Upoznam devojku , skroz slatka, povučena na izgled. Imala je taj skromni smešak, delovala je prizemno i normalno. Izlazimo jednu noć. Ja dolazim po nju, ona gola, bukvalno ,ima onaj teksas šorc isecen na pola zadnjice, grudi skroz izbacila. Kaže zna super mjesto i odvede me u neku kafanu, to je neki pakao, sa grand živom muzikom. Svi je znaju, kada smo došli, pored same muzike nam oslobodili sto (neke ljude zamolili da se sklone). Posle sam saznao da je poslala sms izbacivaču koga zna dobro. Čim smo došli, ona ustaje, skače na sto. Ja ne verujem, počeo da pijem vino, da dođem sebi, flaša otišla za pola sata, a posle i druga. Ona naručila neku rakiju od valjda malina za oboje. Pijem svoje vino, a ona mi sipa i rakiju dok trese onom golom zadnjicom. I dalje je ona kao na centrifugi, ja odlazim da povratim, pa se vraćam. Razmišljam da pobegnem ali treba platiti račun. Platim i odem doma nikad joj se više javio nisam.
Jedan dečko me viđao sa bratom po gradu i dodao na fejsu, kulturan stvarno, normalan sasvim, onako atraktivan. I hoće on mene da vodi na kolače, pošto sam kroz razgovor spomenula da volim slatko. I našli se u centru, pita hoćeš da idemo autom ili da šetamo, tamo gdje je odlučio da me vodi. Ja kontam slastičarna ne može daleko biti, hajde šetaćemo. Kako sam se samo prevarila. Hodali smo 45 minuta, da bi došli do nekog restorana gdje se u dvorištu vrti jagnje na ražnju. Ulazimo mi a lik naručuje porciju jagnjetine i dva tanjira i dva escajga. Ja se ljubazno zahvaljujem i govorim ne treba, ja sam vegetarijanac, ja ću samo kiselu. A on se okreće konobaru i govori "ma donesite donesite, mlada se malo nećka", a onda se okreće prema meni i govori "znam da si vegetarijanac rekao mi tvoj brat, sad ima da jedes i šutiš, nema privlačenja pažnje više". Samo sam ustala i otišla dok je on vikao zamnom gdje sam pošla. Autobusom sam se vratila kući.
Sanjala sam da me oženio. Bila sam trudna i najsrećnija žena u tom snu! Probudila se i setila da je već treća godina kako je poginuo...Fali mi opipljivo, a moji se svakog dana pitaju zašto sebi ne dam šansu. Kako? :/
Pre desetak godina porodično odemo u jedno odmaralište blizu našeg grada. Tada sam imao oko dvadesetak godina, a moji roditelji blizu šezdesete. Trećeg dana odmora tata kaže da je video pun autobus omladine pored hotela i da odem sa sestrom da vidimo da li nekog možda znamo, čisto da nam ostatak odmora ne bude dosadan samo sa njima ''matorcima''. Pitao sam sestru da li je i ona to videla jer su prethodno zajedno sa tatom išli ka tom hotelu, kaže da nije, ali da ipak odemo da vidimo. Krenemo ona i ja i kada smo bili blizu hotela (oko tri kilometra od našeg smeštaja) ona počne da kuka kako je zaboravila mobilni i da se vratim da uzmem. Kao stariji brat, a i da prestane da smara, okrenem se i šprintom se vratim nazad. Uđem u dnevnu sobu i imam šta i da vidim, mama se popela na tatu i u sred radnje. Toliko sam se zbunio da sam samo seo na patos, a oni se uplašili da mi nije loše pa onako goli trče sa šećerom i vodom. Tata je dakle izlagao kako je video omladinu samo da sestru i mene izvuče napolje na sat, dva.
Mojoj supruzi je poginuo muž kad je bila trudna 2 mjeseca. Mi smo se poznavali godinama i ja sam oduvijek osjećao nešto posebno prema njoj, gajio nade sve dok se nije udala. Nakon njegove pogibije, ponovno smo se zbližili i na kraju završili zajedno i sada imamo još dvoje djece. Njihovog sina znam od prvog dana i mogu reći da ga volim potpuno jednako kao i svoju djecu, odnosno osjećam se u potpunosti kao da je i on moj. Iako smo prošli kroz puno toga i proživljavao sam sa svojom suprugom veliku tugu, stres i njen oporavak, danas mogu reći da obožavam svoju obitelj i najsretniji sam čovjek na svijetu.