Vozimo se brat i ja. On vozi i u koloni udari kola ispred nas. Bio neki stari golf 2. Nije veliki udeš, ali je udes. Izlazi čovjek iz kola, gleda u štetu, ne može otvoriti gepek (koji je bio prepun stvari), hvata se za glavu i poče da plače. Moj brat izašao isto i nešto priča sa njim i vrati se u auto da čeka policiju i umire od smjeha kako čovjek plače zbog takve štete. Čovjek je ponavljao da mu je to izvor prihoda, da ne zna kako će sad da zarađuje dok se kola ne poprave itd...koliko sam razumela, prodaje nešto na pijaci iz tog gepeka. I gledam u svog brata i pitam se kako je ispao takav kreten da se smije čovjeku koji očigledno ima veliku muku i on (konj) mu je napravio štetu, vjerovatno je to bila kap koja je prelila čašu i zato je plakao... Porasli smo u istoj porodici, i dalje ne mogu da se opasuljim koliko je operisan od empatije.
Kao samohrana majka jedva dočekam 8 sati da dijete zaspe, da se pružim na kauču, buljim u telefon/tv i isključim mozak. Ne želim, čuti nikog, pričati ni sa kim, ne zanimaju me tuđa posla, samo se želim isključiti.
Tokom NATO agresije na našu zemlju najbolji drug sa kojim sam porastao i ja smo bili na karauli Košare. Tokom jednog napada on je bio ozbiljno ranjen i kako nismo smeli koristili vozila, na leđima sam ga izvukao preko Plave zemlje do Musine kuće (oni koji su bili tamo znaju o čemu se radi) 3 kilometara rizikujući svoj život bez razmišljanja. Danas je taj drug pravio sinu proslavu punoletstva, nije me zvao, nismo se nikada ni posvađali, čujemo se s vremena na vreme... Totalno sam se razočarao u njega, pre par meseci sam dobio dete i njega sam prvog pozvao.... Izvini Ivana, nisam znao da si toliko go*no....
Dragi ljudi, želim da vam poručim da pre braka obavezno isprobate zajednički život. Sa dečkom sam bila dve i po godine u vezi, sve je bilo odlično, veza tekla lepo i dogovorimo se da smo spremni za zajednički život. Moj život se okreće naopačke za dva meseca od kada živimo zajedno. On sve stvari koje skine sa sebe ostavlja na podu i očekuje da ih ja skupim i perem (jer mu tako radi mama). Promeni po 3/4 majice dnevno i dva džempera. Smeće ostavlja u sobi u kojoj ga napravi (i to po podu), ne daj bože do kante da ode i baci. Očekuje da ja kuvam, čistim, peglam i rintam, a oboje smo zaposleni i oboje nismo kući 8 sati dnevno. Crtu sam podvukla i raskinula, kada sam probala da popričam sa njim oko toga šta radi i da li možemo da podelimo poslove, gde mi je rekao ali nema šta da delimo ja zarađujem 50 hiljada više, to ti je taman za to što čistiš i skuvaš. Nikome ne bih verovala da mi je pričao, jer smo putovali zajedno i dugo sam ga poznavala pre ovih ispada, verovatno se folirao….
Dobila sam mogućnost da napredujem. Pomerena sam na bolje radno mesto, dobila veću platu kojom sam zadovoljna i napokon mogu da kažem da radim u struci. Kako je za staro radno mesto falio neko umesto mene predložila sam koleginicu s kojom se ranije uopšte nisam podnosila i za koju znam da mi je svesno podmetala nogu, ali smo trenutno bile u nekim korektnim odnosima jer joj više nisam bila konkurencija. Iako sam svesna šta mi je sve radila i pričala iza leđa, smatrala sam sebe dovoljno zrelom da prevaziđem to i budem profesionalna. Mislila sam da će joj bolje biti na to mesto jer je mirnije i kasnije bi mogla da napreduje, ali sam zauzvrat od nje dobila svakakve priče iza leđa. Ne očekujem da me diže u nebesa za uslugu, ali sam makar zaslužila da me više ne spominje. Shvatila sam da neki ljudi jednostavno nisu u stanju da psihički sazru i da se violina ne pravi od drveta koje je predodređeno za metlu.
Koleginica sa kojim radim je 20ak godina starija od mene znam da ima odraslu kćerku koju je rodila vambračno, vrlo mlada i da je to dijete stekla sa oženjenim čovjekom koji nikada nije priznao to dijete. Uvijek sam prema njoj i njenom životu imala razmjevanja, bilo mi je žao iz razloga što je bila mlada, zaljubila se i nisam je osuđivala. Ja sam udata, imam djecu.. Prosto mi se tako posložilo i ne mislim ne daj Bože da sam zbog toga bolje od nje. Ali ona je počela da provocira kako ja nikada neću steći njeno iskustvo, kako mi nikada nismo išle istim putem ali eto da se ja držim svog puta koji je bolji i lakši. Uvijek nešto na taj fazon provuče i ja većinu puta prešutim jer ne želim da je uvrijedim na neki način, a opet mi smeta to što to ponekad na zajedljiv način iskomentariše.
Moj suprug je najbolji čovek na svetu. Od momenta kada sam njega upoznala moj život je dobio drugi smisao. Pun ljubavi, poštovanja, razumevanja, humora, dobrote. Izuzetno vredan, pametan i brižan. Često mi priređuje iznenađenja, čini da se osećam posebnom. Verovatno sam nekad učinila jako dobro delo čim me je Bog nagradio tako što mi je njega doveo u život. Sada čekamo bebu, a on će biti najbolji otac, kao što je i najbolji muž, brat, sin i zet.
Samo sam htela da podelim sa nekim koliko ga volim i koliko sam srećna što imam predivnog muža 😊
Juče ugledah u jednom šoping centru momka i curu u 30im kako se smiju i on je poljubi. Ta scena je i meni izmamila osmijeh, bilo mi je drago što vidim da je neko sretan.
Volim svoju sestru najviše, život bih dao za nju u svakom trenutku, stariji sam od nje deset godina (ja imam 30), roditelji joj nikada nisu pružili neku pažnju i ljubav, kao ni meni naravno. Emotivno osakaćeni, ali ja se trudim kad god mogu da to nadoknadim, najveća mi je sreća kad mogu njoj nešto da kupim da je obradujem, da joj dam para itd. Jednostavno volim da se oseća srećno, tada sam i ja srećan. Zbog nje nekako voleo bih i da mi prvo dete bude ćerka. Malo je muškaraca koji to žele, ali ja sam jedan od njih. Moje srce plače kad god njoj nije dobro, raspadam se i umirem.. Želim samo da je moja sestra živa, zdrava i srećna <3
Pojavio mi se krvav pred vratima u zavojima posle operacije samo da me vidi. Bilo bi romantično da nije bilo posle liposukcije i zato što je tek tada (3 dana kasnije) primetio da sam ga blokirala a trebao mu je neko da se brine o njemu dok se ne oporavi. Dobio je čašu vode, peškir da ne upropasti sedište i još uvek je blokiran svuda. Bežite od narcisa na vreme.