Momak mi odgovorio na poruku brzinom svjetlosti i napisao "važi 💞" ja malo u čudu kako otkuca ovo srce tako brzoo, kako ga nađe čovjek tom brzinom (pomislim da mu je u ovim stikerima koji se često koriste) ali kako to kad mi nikad nije poslao ovakvo srce? Probudi se u meni sumnja i prvi put u životu pročešljam mu tel kad sam bila u prilici i pogodite šta? Varao me lik sa nekom curom kojoj je non stop u svakoj poruci slao takvo srce. Eto to vam je jedna kratka priča o tome kako sam na najgljupi način saznala za prevaru.
Djevojku je napao čopor pasa i ona se branila, neki portal je to objavio. Čitam kometare gdje ljudi pišu da je ona kriva, trebala je da ponese komad mesa uz sebe i da im da pa je ne bi napali.
Gdje ovaj svijet ide da je život životinje bitniji od ljudskog života. Takvi dijete napušteno da vide prošli bi samo, ali za životinje su spremni sve dati.
Ovo mi je tek druga devojka i nedavno se uselila kod mene, problem je počeo onda kada sam primetio da uopšte ne pere kosu svaki dan, mislim da je bivša to radila a bio sam ubeđen da i ona to radi dok se nije uselila, ne znam šta da mislim i kako da joj kažem, ne smrdi i to ali prođu i po 3 dana bez da opere kosu...
Kao djevojčici, u sjećanju mi ostala noć 31.12. kada sam kroz prozor kuće ugledala jedan par koji se valjao po snijegu, grlili su se i glasno smijali. I tada sam mislila da taj 31.12. znači biti nasmijan zajedno sa voljenom osobom. I evo, ja sada, djevojka od 28g, nikad nisam doživjela tako taj datum. Nekako me to rastužuje, pogotovo kad na sve to dodam bol koju osjećam i dešavanja koja prolazim već dvije godine... Nisam nešto ni slavila općenito nove godine, nit mi se slave, ali bih voljela dočekati to 00 barem gledajući vatromet sa voljenom osobom, zagrljaj, a ne sama ...
Prošla dva Božića sam se užasno osjećala jer sam bila u toksičnoj vezi i jer je bio jako loš prema meni, ove godine sam sama na Božić ali mi ovaj mir nitko ne može uzeti. Toliko sam se bojala samoće, a nisam znala da mi to jedino i treba.
Ponudila sam se da momku za rođendan napravim tortu. Tortu sam pravila skoro čitav dan, toliko trudna i ljubavi sam uložila u nju, tortu sam predala dan prije rođendana. Toliko ništa ne cijeni što uradim za njega, pozvao je svog druga na kolače, dok mene nije pozvao, provela sam dan plačući, razočara kako ništa ne umije da cijeni, naravno rekao mi je da dramim bez razloga i dupe ga je boljelo jer ga plačem. Iskreno sad mislim da su svi muškarci ista go*na. Na početku te vole mjesec, dva a posle postaneš neka navika, ništa više.
Pre 5 godina sam izašao iz veze sa mojom prvom devojkom za koju sam do skoro smatrao da je bila ona prava i jedina.
5 godina sam patio, iako sam za to vreme pobegao u inostranstvo i zaradio hvala milom bogu dosta dosta novca. Iako sam upoznao moju sadašnju devojku za koju slobodno mogu da kažem da je Anđeo koji hoda zemljom. Ali patio sam...
Uskoro planiram da zaprosim moju dragu ali znao sam da moram poslednji put da vidim "jednu osobu" i stoga sam dogovorio sa prijateljem da nas "slučajno" spoji. I naravno učinio je to i videli smo se. Pričali smo satima
jedini razlog je bio da smirim dušu i da onog malog klinca u meni koji još uvek misli da je ona prava utišam. Zaključak - ona više nije ta devojka u koju sam bio zaljubljen. Nema istu kosu, nema isti osmeh
nema isto razmišljanje i nema isti pogled na život. Postala je sve ono što nikada nisam želeo u devojci. To je sada druga osoba.
I konačno više me ne interesuje
ništa u vezi nje. Hvala ti gospode.❤️
Moja žena stalno kuka kako je njoj najteže, kako žene uvek rade sve najgore poslove, kako na njih uvek pada teret, itd... Rekao sam joj ako hoćeš ajde da se zamenimo ti i ja na nedelju dana, ti radi sve moje poslove a ja ću tvoje. Baš te nedelje su nama stigla drva za zimu, 6 metra, i s obzirom da je krenula zimska sezona, treba zameniti gume na kolima, imamo 2 auta, tako da 8 guma. A njen deo poslova meni uopšte nije teško pao, uključiš mašinu za sudove, mašinu za veš, malo počistiš kuću, skuvaš ručak i to je to. Nisam jedan od onih balkanaca koje je sramota da uzmu metlu u ruke. Ali pored svih obaveza oko kuće retko kad i stignem da nešto pomognem ženi u kuhinji. A ona je posle 2 dana počela da kuka kako joj je teško i kako je bole ruke, pa smo se vratili svako svojim obavezama. Sad umesto da prihvati da nama muškarcima nije uopšte lako ona je zvala prijateljice da se žali kako sam je terao da cepa drva. Kako god okreneš mora ona da bude u pravu a ja kriv.
Drugarice u ozbiljnim vezama mi polako počinju ići na živce. Ne mogu vamo, ne mogu tamo, momak mi se ne slaže, planiramo zajedno xyz, hoćemo decu, ja hoću 1 on neće hoće više, ne idi tamo, zašto izlaziš tu itd.
Da li vi shvatate da smo mi ostale slobodne devojke i nemamo ograničenja u životu?
Ne kažem da sad treba svi da pijančimo svaki dan, ali ženo mi smo slobodne i ne zanima nas šta dopušta/ ne dopušta vaš dečko. Da li razumete da tako stvarate razdor između?
Zašto napuštate dugogodišnja prijateljstva radi nekog muškarca?
Kad raskinete nećete imati drugarice.
Od kako sam počeo da zarađujem, primetio sam značajnu promenu u svom stavu i pojavi. Ne mislim da bolju odeću, hranu, bolje mesto za život, nego na uspravan pogled, hod, snažniji stisak ruke i sl. Takođe pri razgovoru s ljudima nisam toliko stegnut, rečitiji sam, manje nervozan, nekad čak možda i preteram s iskrenošću ali vidim da me ipak više uvažavaju i da stičem poznanstva a i potencijalne prijatelje. Nije kao da plivam u parama, ali tih 180k dinara mi omogući i da uštedim, otputujem, kupim auto...možda sam površan ali daj Bože da se nikada više ne vratim u onu bedu i robiju! Nakon skoro 30 godina mučenja kroz srednju, faks, posao, dočekao sam da mogu mirno da spavam i da znam da mogu pregurati mesec.