Ćerki plaćam privatno stan, jer je u studenskom domu doživela razne neprijatnosti. Cimerke dovode momke, snimaju lajv za tiktok, ostavljaju sobu neurednu, puše, piju, prave žurke, hvale se što ne idu na predavanja i ispite... Ja sam ćerku poslala da studira i ona to radi odgovorno. Ima dečka, ali ga ne dovodi u sobu. Čak ni u privatni stan. To je vaspitanje. Ne žalim dinara i drago mi je što ta razuzdana omladina nije moje dete povukla u svoj tornado. Čak ju je gnjavio i molio dosta stariji portir doma da idu na kafu, otac može da joj bude! Sad sam mnogo mirnija i po njoj vidim da je srećna. U domu je morala da pregovara sa cimerkama i da ima toplu vodu za tuširanje, kamoli mir za učenje. Užas!
Bila sam sa dečkom 2 i po godine u vezi. Posle godinu dana veze sam shvatila da to nije to. Nije mi se svidelo njegovo ponašanje i ophođenje prema meni, a on je tvrdio kako me voli i kako ne može bez mene, pa sam ostala s njim iz sažaljenja, a i svidela mi se činjenica da imam momka i da sam zauzeta. Bojala sam se samoće. Moje sažaljenje me je dovelo do toga da me dečko prevari. On je hteo da to prikrije i da u slučaju da ga ta devojka odbije da može uvijek meni da se vrati. Znala sam s kojom me je prevario, pa sam odlučila da mu se osvetim. Nakon što sam ga izvređala, pisala sam toj devojci i zahvalila joj se na tome što me je rešila problema. Ona je bila u šoku i nakon par dana ga je ostavila. Uništila sam mu dve veze odjednom. Više sam nego ponosna na samu sebe.
Danas se radnica u prodavnici izvikala na mene. 5 min čekam na kasi i skontam da me nisu primetili, prošetam po radnji i nađem ih, vidim da nešto rade i ćutim i čekam dok me ne primete da pitam da li može neko na kasu, na šta dobijem dreku od jedne, a druga mi drži lekciju kako radi i kako treba da sačekam. Neke ljude tako treba nagrditi. Baš me briga za koju platu rade, radila sam i ja nekad za smešne pare pa nisam ni na koga vikala, posebno ne na nekoga ko mi se obrati mirnim i tihim tonom.
Posle 8g.braka žena me sačeka jedno veče i posle snažnog zagrljaja sa njene strane mi kaže da želi da se razvede.. Šok me drži već 4 dana.. Prvo mi kao razloge navela da je to zbog svađa u braku..otp 2godišnje i to zbog njenih grešaka..a sledeće jutro otkijem da ima dečka već mesec dana jer sam dok je spavala video u njenom tel.. Imamo malo dete od 5g.. Kao razlog svega kaže mi da je to jer nemamo sex već duži period ..a nismo ga imali..zbog..njene bolesti..moje bolesti ..zbog straha posle njenog drugog spontanog i njene rečenice da treći neće preživeti jer bi se ubila.. Zbog malog stana i deteta jer imam i strah da bi nas dete čulo i videlo.. Što zbog kontra smena naših..od 7ujutru a druga do 1noću.. I što sam želeo da što više zaradim sa bi njoj i detetu pružio što više.. Pokušavao sam to da nadoknadim stalnom pažnjom..ljubavlju..raznim iznenađenjima za nju..time da budem što bolji otac i muž..veran...a sex mi je navela kao najvažniji deo braka..iako svi znamo da nije.. Otišla je kod dečka.
Danas sam uništio sebi i devojci godinu dana time što sam je 5 minuta pre 00 oterao na spavanje a samo je htela da dočekamo zajedno godinu dana i da nam bude najlepši dan u životu kakav je i trebao da bude, ali zbog mene je ostao nezaboravan po mojoj naravi....
Znate onu klasičnu priču, svi se poženili, niko više nema potrebu da izlazi, i zaborave na nas koji smo još sami. Da se razumemo, čim se neki prijatelj oženi, jednom ako kaže da nije više za kafanu, više ga ne zovem da izađe na takvo mesto, može kafa, itd… Izlazim na dejtove, družim se sa drugim ljudima. Skoro me zove jadan od takvih prijatelja, razveo se. Sad bi hteo malo da izlazi u provod. Rekoh druže, možemo po nekad na kafu, a provod je bio nekad, nisam ja više za to. Jednostavno nisam budala, koja će uvek da bude tu za svakog.
Živim u Njemačkoj, ovdje momci baš mnogo prilaze curama u gradu, u barovima, u klubovima, ma ni 5 minuta ne stojimo same. Jako su kulturni, duhoviti i imaju široko znanje.
Mnogo simpatično!
Molim sve roditelje da, koliko god njihovo dijete ne voljelo neko drugo dijete, nagovore dijete da ode na taj rođendan. Na mom 12. rođendanu, od 15 pozvanih, nije došao baš nitko. Sjedio sam za stolom, gledajući majku kako pokušava sakriti tugu i razočaranje dok gleda u tepsije s pizzom, kolače i tortu koju je pripremila, a sve to uz puno truda i odricanja, jedva spajajući kraj s krajem. Nisam bio popularan jer nisam imao ono što su drugi djeca imala — računalo i igre koje su tada bile hit. Danas, kada moje dijete puni 12 godina, jedino što želim jest da na njegovu proslavu svi dođu, da ne osjeti tu bolnu prazninu.
Pao sam na radnom mestu. 5h sam čekao da mi otvore bolovanje, još je med. sestra vikala pred kraj smene, kad sam pitao hoće li me ikad primiti: "ajde ne vidim da si se nešto izlomio", jurio danima da sredim papirologiju plus ispravljao krive Drine jer dr nisu ni pravilno popunjavali papire, već npr. upišu pogrešan datum kad se povreda dogodila, dr u hitnoj mi čak nije ni dala izveštaj već samo uput za snimanje, a nogu mi je prvi put neko pogledao tek nakon dve nedelje. Komisija samo pregleda izveštaje koje oni traljavo popunjavaju, a termini se čekaju izvan tog opsega bolovanja. Teško nama sa ovakvim lekarima, mnoge simptome vučem dugo jer nemam ni vremena, ni volje. Npr. Godinu dana mi već pišti u ušima, ORL mi dala neke sprejeve i kapi i nikom ništa. Išao kod 6 stomatologa, izađen živac, a i dalje mi se čini da me baš taj zub malo boli, ali svakodnevno. Posle kad mlad čovek umre kažu "bio je zdrav i prav", ne, nego lekari ne žele da se posvete pacijentu onako kako bi trebalo.
U vreme kovida, ostala sam trudna. Živeli smo u inostranstvu, u subotu je krenulo neko blago krvarenje, čudan iscedak tamne boje i paklena vrtoglavica a u utorak sam imala zakazan redovan pregled koji se nije plaćao. Tražila sam mužu da me odveze bilo gde privatno jer se bojim krvarenja i da li je sve ok. Umesto toga prvo jer nazvao najbolju njegovu drugaricu, koja ima 2 dece da pita šta da radi i koja živi na 5min od nas. Ubedila ga je da ne baca novac da privatni lekari ne mogu ništa i da sačekamo utorak. Ni na moje navaljivanje nije hteo da odemo ni do hitne jer ga je ona ubedila da ima žena koje krvare i rode sve ok i da su trudnički simptomi čudni često i to je ok. Imao je tada oko 50 000 evra na računu, novac za pregled nije bio problem pa da se dvoumi da štedi. Došao je utorak, i čim su uključili ultrazvuk odmah su me zadržali u bolnici po hitnom postupku, beba je umrla u šestom mesecu trudnoće a ja umalo da umrem od sepse, tri ipo dana pod temperaturom. Želim im pakao oboma.