Mrzim kada mi žena traži da je masiram.
Jel možeš malo da me izmasiraš?
Ne, ne mogu! Žene, shvatite već jednom, mi nismo profesionalni maseri, i ne, nijedan muškarac ne uživa u tome da vas malo "masira".
Idite pa se masirajte u salonu, i ostavite nas na miru s time već jednom.
Nemam pojma šta radim i hoću da se roknem sve vreme. Šta vam to uopšte znači da vas prodžaramo prstima po leđima par minuta? Čast onima čiji muževi su zaista maseri, to je ok naravno.
Bavim se pole dancom, mnogi me vređaju zbog toga, kažu "a to se danas tako zove", roditeljima nisam ni govorila za to znaju samo da treniram jer mi se ne da objašnjavati, i nije me briga ako će neko reći da sam striptizeta, zovite to kako hoćete, ali ja ne nastupam javno, ne plešem gola već u šorcu i topu, nikakav novac ne zarađujem od toga, ni jedan muškarac me ne gleda. Osećaj koji imam dok plešem je neopisiv, kao da letiš, kao da nisi na ovom svetu, tako te razdrma, plus snaga i trening koji zahteva su me doveli u top formu. Zdravo je za moje fizičko i psihičko zdravlje, zbog toga to radim.
Zajedno smo dve godine i nismo iz istog mesta. Upoznao me je sa svom familijom i na sva slavlja idem zajedno sa njim. Spavala bezbroj puta kod njega, njegova mama mi je kupovala poklone, sa njegovom sestrom sam preeedobra, zajedno izlazile i sve. Saznala sam da ima devojku duže od mene, i da ona dve godine radi u Italiji i da je on ponekad obilazi vikendom. Verovatno kada ja učim, jer učim vikendima najviše. Ona bude ovde ceo avgust samo, jer tada imaju godišnji svi tamo. Ja tada budem mesec i po dana na moru kod bake. Ne mogu da verujem da je on sve to namestio tako dobro, da ni jedna nije posumnjala. A još više ne mogu da verujem da su svi lagali zajedno sa njim. U šoku sam.
Žensko sam i jako volim muškarce generalno. Možda iz razloga jer su žene prema ženama uvek nekako neprijateljski nastrojene, barem ja tako osećam. Sa muškarcima je uvek lakše, uvek hoće i da popuste, pomognu, budu ljubazni, kulturni, žene su isfrustrirane, gledaju da li si bolja od njih, da li si im pretnja.. Pre bih radila i družila se sa 10 muškaraca, nego sa ženama.
Ostavila me je žena jer sam preterano brinuo o svojoj porodici, roditeljima i sestri. Brinuo u smislu finansijski pomagao. Uvek je pričala da treba prvo sebi da pomognemo i sebe da zbrinemo pa ćemo sve ostale lako. Ali ja sam mislio da je ona samo sebična. Ja sam mojima pomagao da renoviraju kuću, pomogao da kupe auto, plaćao banje, sestri kurseve, odeću, telefone, izlaske. Sad se sestra udala moji joj dali renoviranu kuću, daće joj i auto. Ja kad pomenem da mi treba novac za stan, kažu štedi. Kad pomenem da bi došao kući na par dana, kažu da vide sa zetom da l ima soba za mene. Sve je bila u pravu. Ja sam sad ostao nezbrinut, bez ičije pomoći i bez jedne divne žene. Kako se kajem sada. Muškarci verujte mi slušajte svoje žene! Jer su one te sa kojima treba da provedete ostatak života! Majka je majka ali neće ona moju kuću da gradi sada! Ne znam kako dalje…
Nakon preko 10 godina provedenih u firmi, pronašla sam drugi posao 😊 Od starih kolega za novi početak nisam dobila ni čokoladu... Nisam očekivala ni novac (rado sam učestvovala u skupljanju za odlazak, useljenje, smrtni slučaj u porodici...rođendan, vozila kolima skoro svaki dan jer što bih sama a nekome znači...) niti bilo šta poput sata ili tako neke skuplje uspomene, samo jednostavno čokoladu... Razočarana sam, ali umesto u suzama iz firme sam izašla sa širokim osmehom, hvala što sam tek na kraju videla kakvi ste... Zbogom i prijatno.
Promatram svog oca maloprije - pakira božićne poklone. Za unučad svog brata. Koliko dana unaprijed. Pola sata ih je birao u trgovini. Pažljivo skida cijene s majušnih igračaka i flomasterom precrtava tamo gdje ih ne može skinuti. Pažljivo bira prigodne vrećice - po boji, natpisu i očuvanosti. Pet malih igračaka, on ih pakira već barem pola sata, a nije da ih umotava u papir. Sve je to jako slatko dok se ne sjetim da je i on otac. I da to nikada nije radio za svoje dijete u toj dobi. Ili kasnije, ako ćemo biti iskreni. Pokloni čisto tako reda radi, kupljeni dan prije, da može reći da mi je nešto uzeo. Nije bitno jesam li dobila istu stvar i prošle i pretprošle godine. Nikad ga nije bilo briga za ostavljene cijene. Ili u kakvoj vrećici/omotu mi daje iste. Jel na vrećici piše sretan božić ili sretan rođendan - ionako ih je polovicu propustio. Koliko je očuvana vrećica ili koliko je zgužvan omot. I nisam prokleta, nek se raduju djeca poklonima. Samo me sve to malo čini tužnom.
Trudna sam i užasno me nervira većina mlađih roditelja oko mene. Svi samo kukaju kako neću više imati odmora, vremena za sebe, sna, para ni za gaće itd. Svi pričaju negativno po pitanju imanja djece i to baš ti koji ih imaju. Ne znam zašto onda prave drugo, treće... Iskreno, ne mislim da išta toliko strašno od poroda do odgoja djeteta. Preuzmeš odgovornost da si sad roditelj i nosi se s tim. Mislim da ako želiš i u dogovoru sa mužem, možeš imati i dovoljno sna i para i odmora i svega.
Napustila sam Bosnu i Hercegovinu prije 15ak godina. Pošto sam imala aktivan kredit u banci, redovito sam slala novac mami da uplaćiva za kredit. Uvijek bih dodala 50ak, 100 eura njoj da se nađe po potrebi, ovisno koliko sam mogla. Prije nekoliko dana sam došla na godišnji kući i rekla mami da kupujem stan uskoro, ona je otišla u sobu i donijela kovertu. Sav novac koji sam slala njoj ona je ostavljala na kamaru, sa željom da mi da kad dođe vrijeme. Isplakala sam se kao malo dijete.
Imamo u ekipi druga, zove se Anđelo (otac Italijan, majka Srpkinja). I desi se da ga devojka prevari sa likom iz Kenije (studira u Beogradu). I od tada mu stalno pevamo "Ne, ti nisi htela anđela, htela si crnog đavola".