Zaljubljena sam u verenika najbolje drugarice. Mislim da ga ona ne zaslužuje.
Bune se moji što najviše volim svoju svekrvu. Ta osoba je meni više nego majka. Kada me je bivši suprug prevario i otišao drugoj, hteo izbaciti nas iz kuće, ja nisam imala ničiju podršku. Moji roditelji su bili uzdržani i nikada me nisu pozvali kući, brat je prao ruke da mu se ne uselim u kuću. Prijatelji ni na vidiku i taman kad sam se počela pakirati za podstanare, Sveki je vrisnula na bivšeg muža da to što on ne zna šta je kuća i dom, to što je prodao porodicu za neku tamo, to što ga ona nije tako vaspitala, ne daje mu za pravo da iz njenog isteruje njene unuke i snaju. Pokazala mu bukvalno rukom gde su vrata, čak i kada je on spustio ton ona je rekla da se ovde ne može vraćati i da ide kuji na leglo. Posle toga je i aktivno preuzela brigu oko dece, kao da im je roditelj. Možda je ta žena “teška, naporna, zla” ili šta god, za mene je sve najbolje i jedini iskreni prijatelj evo druga decenija. Zato sve mi dirajte ali nju i decu ne. Hoću reći, nisu sve svekrive iste, do čoveka je ❤️.
Tokom trudnoće mužu sam samo jednom izrazila želju za nečim što mi se jelo. Bile su to šljive. Ljudi moji toliko su mi se jele. Bila je sezona sazrijevanja šljiva, međutim tu kod nas na drvetu su bile baš loše, nejestive. Mužu sam jednom rekla kako mi se jedu, međutim on me samo izignorisao, smijao se i rekao "Nemoj me tjerat' da ti sad odem kupit gajbu i morat ćeš sve pojest odjednom." Nije mi ispunio to što mi se tražilo da jedem. To je bila jedina stvar koja mi se tražila u trudnoći. Ne znam zašto, ali kad god se sjetim te situacije, bude mi teško u grudima.
Stalno čitam o tome kako se ljudi bune u vezi sedenja u autobusu i slično. Ja sam rođena na selu, Beograd videla samo na ekskurziji. Dolazila sam jednom da nešto obavim, sela na slobodno mesto, divila se gradu, nisam 4 stanice prošla ukupno. Već na drugoj je žena stala pored mene i počela da urla kako nisam ustala nekoj babi. A ja toliko obuzeta pogledom da je nisam ni uočila. Lakše ljudi malo.
Što više gledam ljude oko sebe i slušam priče, sve više volim svoj život. Zajedno smo skoro 10 godina, i samo smo jednom otišli na spavanje posvađani i posle toga obećali da to više nikada nećemo uraditi. I stvarno je tako! Ako imamo nesuglasice rešimo za max 20min ali u tih 20min svako kaže šta mu je na duši i uvek nađemo zajednički jezik. Ljudi pričajte! Nikad ne znate šta drugog muči i zašto uradi nešto što se vama ne sviđa! Jbt koliko ga volim!
Imam veliki strah da ću se zaljubiti na svojoj svadbi ali ne u svoju ženu.
Devojci koju mnogo volim, sa kojoj sam već dugo u vezi i sa kojom odnedavno i živim sam konačno kupio prsten kako sam i obećao. Trenutno je sakriven i čekam pravi trenutak, ali svaki put kad ona negde izađe ja uzmem kutijicu pa gledam kako je lep. Jedva čekam da mi postane verenica.
Flertovanje je najbolji vid razmene energije. Bolje i od seksa.
Krajem prošle godine sam završila u hitnoj zbog povrede noge. Tokom rutinskih pretraga, otkriven mi je dijabetes i to me je potpuno slomilo. Istog momenta sam odlučila da promijenim život iz korijena, a iznad svega ishranu. Godinama sam bila jako debela, nisam vodila računa i to se odrazilo na zdravlje. Nije bilo lako, ali jučer kad mi je doktorka rekla da mi više ne trebaju lijekovi jer mi je šećer više nego normalan, kao i svi drugi nalazi, bila sam tako ponosna na svoj uspjeh! I izgledam i osjećam se mnogo bolje!