Samohrana sam majka, nemam nikakav kontakt sa bivšim partnerom i vratila sam se kod mame da živim. Nervira me jako kada mi svi govore "Sreća tvoja što tebi mama pomaže". Da, mama mi pričuva bebu kada se tuširam i kada doručkujem. Sama sam po celu noć budna dok je ne uspavam, sama je smirujem kada plače, sama je nosim po ceo dan, sama je lečim... Baka pomaže i hvala joj, ali samo kada se poigra sa bebom ukoliko je beba dobrog raspoloženja. Bukvalno su me svi ismejali kada sam to rekla, pa čak i moja majka sa njima, iako sve radim sama oko bebe!
Ne volim muškarce koji se pumpaju u teretani.
Više volim da je jak, onako jače građe ali prirodan, manji stomačić.
Ja mogu samo sa takvim da spavam!
Ili to ili sirova pamet!
Ne volim one koji su opterećeni novcem, ne volim sportiste, ne volim gospodu, ne volim one koji ni sami ne znaju šta su.
Ili da mi je toplo oko srca i da gorim ili da mi pamet pomera inteligencijom (podrazumeva se da to nije diploma, uspeh, manipulacija iz sebičluka i zlobe nego igra rečima, vizija i način dubokoumnog razmišljanja, logika i analiziranje, kao ja što sam ali sam i impulsivna i patim pa ne mogu to da dokažem).
Ne zanima me izgled ali ili si zdravo muško a ne "sistem boy" ili si intelektualac!
Ne mogu nešto da zovem vezom ako se ne dopunjujemo, onda samo zabava ili prijateljstvo, kako sam ja verna odbacila sam misle prijatelje ali iskreno više volim muškarce za prijateljstvo nego žene ali i oni umeju bome da budu tračare i ženetine, nažalost testosteron i pamet kod muškaraca opada...
Osudite, jaka sam.
Skoro dve godine smo zajedno. U slučaju da me ne zaprosi nakon dve godine veze, ostaviću ga iako imamo zajedničke planove i živimo zajedno. Nemam više vremena za bacanje.
Kad god vidim neki slatki par zamišljam njega i mene i smejem se zamišljajući nas i kroz 5 sekundi mi dođe da plačem jer znam da se to nikad neće desiti i tako sve u krug.
Najjače osobe su mi one koje nikad nisu uradie ni jednu vežbu, ušle u teretani, o zdravoj hrani i da ne pričamo. I sad preko noći, popile svu pamet sveta, reklamirajući neke proizvode, čajeve, zdrav život, skidanje kilorama itd.
Da li iko ima problem sa nošenjem zimske garderobe? Osećam se kao da sam jedina koja dobije nervni slom kada trebam da navučem bluzu na sebe umesto majicu, osećam se ružno u bluzi i teško mi pada činjenica da kreće hladno vreme i da polako treba da počnu bluze da se nose i duksevi ne znam šta da radim pokušala sam sebe da nagovorim tako što odem do tržnog centra i pokušam da nađem nešto što mi deluje najlepše ali idalje osećaj mi je odvratan, mrzim zimu...
Broj ljudi koji ne znaju da trebaju rašiti tj. prekinuti onaj konac iza na kaputima i balonerima je zabrinjavajuć.
Prvo smo se družili. Bila sam zauzeta. Postepeno je počeo da me muva, najpre neprimetno, počela sam da se sklanjam od njega. Ipak nakon jedne svadje, počeo je da mi nedostaje. Tih mesec dana dok nismo razgovarali, kao da su rasplamsali nešto u oboma. Ja sam uzmicala sve manje, on je bio svuda oko mene sve više. I dalje sam ga odbijala, dok jednom, više nisam. Nažalost, uradila sam najpogrešniju stvar. Momka nisam ostavila, a sa ovim sam nastavila da se vidjam. Od tada, naš odnos je užasno toksičan. Ali sve to nekako nestane kada se vidimo. Tada, samo postojimo nas dvoje i niko drugi. Koliko god da se povređujemo, kad legnemo i zagrlimo se pred spavanje, mi nismo samo strast. Ali je naša veza nemoguća, naša budućnost ni ne postoji.