Ne znam kako da se promenim jer spolja izgledam jako hladno i nezainteresovano, a ustvari sam zanimljiva, volim da se mazim, i zezam a to zna samo moja najbolja drugarica. Kao da mi je to odbrambeni mehanizam. Ne želim nikome da dokazujem da ja ustvari nisam to što izgleda, ali mi nekad bude neprijatno kad mi neko kaže da sam jako hladna.
Nakon medenog mjeseca, kada smo otišli u posjetu njegovim roditeljima svekrva je počela komentarisati moju porodicu što je mene jako uvrijedilo, nisam se mogla smješkati i šutiti na to.
Uz to su mi mama i zet umrli godinu prije svadbe i jako je osjetljiva tema komentarisanje moje porodice kakav je ko. Na to sam ljubazno odgovorila da nije uredu da tako priča o mojoj porodici i rasplakala sam se. Vrativši se kući puno sam plakala a sutradan saznam da je svekrva umalo “dobila srčani udar” i da leži… Osjećala sam se loše kada sam to čula ali mislim da je to pretjerivanje i gluma. Mislim da niko ne bi mogao da prešuti neke njene komentare jer kako i sama kaže: voli da isprovocira ljude da vidi kako će reagovati i često to radi. Ista ta osoba je kada su je zvali na čestitanje rekla: moj sin je dobar a za nju ćemo tek da vidimo… Nakon nekog vremena njen sin je uradio jako ružne stvari i razvedeni smo 🥰 Sumnjam da će ikada reći istinu šta se desilo stvarno.
Radim u restoranu brze prehrane u kojem se po hranu može doći osobno ili se vrši dostava. Jučer dolazi čovjek po dva burgera. Ostavljam svoj posao u kuhinji i poslužujem čovjeka jer su dvojica kolega na dostavi. Račun je 10.80e. Čovjek mi daje 20.80e i u trenu dok sam iz novčanika vadio kusur zvoni telefon na kojeg se moram javit jer se nikoga ne smije odbit. Dok sam primao narudžbu lik se pozdravlja i odlazi. Ja zapisujem narudžbu i žurim završit jelo. Malo kasnije skužim da fali 20e u novčaniku. Preokrenuo sam cijelu kasu. Nazovem šefa da pogleda na kameru i potvrđuje mi da je lik povukao tih 20e dok sam zapisivao narudžbu. Trebao sam tih 20e odmah povuć u novčanik a ja ih ostavio na pultu dok ne vratim kusur. Moja je greška, koju sam namirio iz svoga novčanika, ali ne mogu vjerovat da postoje takvi ljudi!
Svaki brak ima uspone i padove, ali naš u poslednjih godinu dana broji samo padove te smo odlučili da se malo "razdvojimo". Našla sam novi posao, počela više da brinem o svom fizičkom i psihičkom izgledu. Dete neoskuđuje, uvek ima sve s moje strane, više kvalitetnog vremena provodio zajedno i ne spominje oca. On je otišao kod svojih na par meseci, radi, izlazi, objavljuje story bar jednom dnevno. Posle dva meseca poslao za dete 25€ i pitao šta sam kupila. :)
Preko aplikacije za učenje stranih jezika upoznao sam najbolje ljude. Neke sam i posjetio, a neke ugostio.
Nazovem roditelje da im ispričam svoje probleme, oni mi kažu moraju gledati seriju, čujemo se posle. Odem sa drugaricim i požalim se, ona skrene temu na nešto nebitno. Dođem kući i samo plačem, počinjem brinuti da neću sve ovo izdržati.
Jako me nervira kada Instagram prodavci ne stave cene proizvoda u opis slike, već "cena u DM". Koja je poenta toga?! Molim vas da mi neko objasni. Mene to samo odbija od toga da uopšte pitam za cenu, kamo li kupim nešto.
Upoznala sam dečka, stvarno je savršen, prelep i slažemo se oko svega. On je neko ko radi na sebi svakodnevno i mnogo je ispred svoje generacije. I stvarno sam htela da probamo. I on je isto hteo ozbiljnu vezu i ja nisam imala ništa protiv toga, do trenutka kada je rekao da želi da postane mlad otac. Pitala sam ga kada bi on hteo da ima dete rekao je za oko 1 dana. Ja za godinu dana tek završavam školu. Dete mi nije ni na kraj pameti jer smo oboje još deca bukvalno. Raskinula sam s njim.
Moram da priznam ovako aninomno, jer ne želim da nikome pričam. Muškarac sam, blizu tridesetih i nakon čitanja i istraživanja sam skontao da imam adaptivni narcisoidni poremećaj (ne, nisam sam sebio dao dijagnozu tek tako). Imam empatiju, mnogi me poznaju i gotive, sa svima sam super, ali... Duboko u sebi imam taj osećaj da sam "iznad svih", da ću napraviti neviđeni uspeh u karijeri, da se izdvajam i što je najbitnije, obožavam da sam u centru pažnje. Radim, a osim što se trudim da odradim kvalitetno, konstantno želim da me hvale, to mi hrani ego... Pre neki dan sam dobio kritiku i loše je podnosim. Teši me što ne želim drugima zlo i uvek želim da pomognem. Ne znam kako pomoći sebi, pa mi je lakše što sam samo napisao anonimno.
Muž mi stalno govori kako će nam biti mnogo lakše finansijski kad se vratim na posao, sada sam na porodiljskom i primam minimalac, kada sam mu rekla da mi to jako smeta on je rekao kako nije mislio ništa loše, naravno da mu nisam poverovala. Kao da je malo što brinem o bebi i o kući. Muškarci budite podrška svojim ženama u svakom smislu, naročito kad imate malu bebu.