Roditelji su razvedeni već 10 godina… Oduvek mi je nedostajala figura oca u životu, još uvek nedostaje.. Nazove on nekad, da pita kako je u školi, treninzi, društvo, i tako…više se ponaša kao da mi je prijatelj, a ne otac. Viđamo se jako retko, dok sa bratom skoro svaki vikend, kao da zaboravi da ima i ćerku. Majka je uvek bila tu za mene i brata, sve je dala za nas i još uvek daje sve od sebe…dok on ništa. Voljela bih da joj mogu vratiti bar pola koliko je pružila meni i bratu, a tata da shvati koliko me je povredio i da idalje može da se promeni i počne da se ponaša kao pravi otac, da je tu, prisutan, u našim životima..❤️
Uvek gledam koga dečko prati na društvenim mrežama i s kim se druži. Nikad do sad nisam pogrešila. Ako su to neke instagramuše i prostaci, nije ni on daleko od njih.
Gde u Bgu upoznati nove ljude i naći dečka (30+)? Treniram pilates i jogu gde su samo žene, posao i ljubav ne bih mešala, idem kolima na posao, u izlasku klinci, prijateljskih okupljanja ima sve manje jer skoro svi imaju decu, sve prijatelje prijatelja poznajem i nisu mi privlačni...Takođe, nisam ni tip da svaki drugi dan nakon posla sedim negde na kafi. Molim vas za iskren i dobronamerni saveti.
Moj dečko ide u posjet mjesec dana prijateljici koja živi van. Znaju se dugo i kaže za nju da mu je kao sestra. Ne znam što da mislim nije mi svejedno. Nisam ništa rekla, ne mogu ni znati što je istina, niti nekoga kontrolirat, ali eto. Teško mi je.
Imam jako stroge i religiozne roditelje koji mi nisu dali da dišem. Cijeli život sam morala strepiti, lagati, propustila sam mnoge stvari u životu, izgubila mnogo prijatelja, doslovno živjela u strahu. Poslije škole mi nije bilo dozvoljeno ni sjesti na kafu, jednom su me uhvatili i kaznili na mjesec dana. I šta su postigli? Apsolutno ništa. Pijem, pušim, drogiram se, imam momke, printam opravdanja da bih mogla putovati s društvom parama od nelegalne prodaje. I sve to jer sam naučila profesionalno lagati, sakriti stvari te izvući se iz svake situacije. To traje već godinama, nikad nisu posumnjali. Jednu noć sam nas izvukla od policije, kasnila kući a moji me s vrata napadaju. Ja se nevjerovatnom pričom izvučem, a vidim ih trostruko. Imam osjećaj da živim dupli život. Znam da će biti mnogo osuda, ali da sam imala normalnije roditelje možda sada ne bih bila ovisna. Trudim se da ispravim stvari, ali ću im jednog dana sve priznati, samo da vide su im odgojne metode propale.
Prekinula sam disfunkcionalnu vezu od 3 godine i mislim da je to najbolja odluka koju sam u zadnje vreme donela. Ponosna sam na sebe jer nikada ranije nisam bila osoba koja prva odlazi od nekoga, kakve god da su okolnosti. Procvetala sam 😄
Došla sam u situaciju da šef ispravlja pravospis na službenim dokumentima koja sam napisala. Ispravke su "nije materijal nego matrijal", "nije radnih nego radni dana", "direktor se piše velikom slovom", "zašto pišeš prezime, ime". Kad sam došla do ovakve situacije?
Ljudi meni se zimi ne živi, hvata me depresija i ne izlazi mi se nigde… Kako rešiti to?
Svoje rođendane ne volim. Pamtim samo jedan rođendan kad sam dobila dozvolu da pozovem drugarice kući. Samo je majka bila tu da spremi tortu i čini mi se da nije htela da se potrudi, nego radi reda. Drugi put sam sama pozvala drugarice, roditelji mi se naljutili i zabranili da ikog dovedem. Nisu hteli galamu i žurku. Zato nisam nikome posle ni išla. Niti sam bila pozivana. Godinama posle slavila sam bilo kako i bilo s kim. Sada sama, uz kaficu i film, sebi kupim neki poklon dobar, ali ne uživam JER NEKO KO JE HTEO DETE NIJE UŽIVAO U NJEGOVIM ROÐENDANIMA.
Ja i ona radimo u državnim institucijama što znači da vikendom ne radimo kad dođe petak oko 14h se nađemo na nekoj kafi ili ručku i posle odemo kod mene ili kod nje u stan do ponedeljka ne izlazimo po ceo dan se sexamo po 5-6 puta na dan toliko oboje u tome uživamo. 5 dana se ne vidimo ali zato vikenda kao mašine smo u krevetu, svakakve perverzije radimo.