Momak se počeo dopisivati sa mojom tadašnjom djevojkom, kao prijateljski. Ona i ja smo imali problema u vezi, nismo se svađali ali nismo mogli da nađemo zajednički jezik za neke jako bitne teme. On se kao prijateljski javio i savjetovao je da je u pravu i govorio preko tastature kako ona treba djelovati. Kada sam shvatio, rekao sam da prekine svaki kontakt sa njim. Naravno, nije htjela, bio je prekid i na kraju je završila u vezi sa njim. A znate šta, sada isti taj lik ima isti problem sa istom tom djevojkom. Sve je bilo apsolutno isto osim toga što to nisam više bio ja. Toliko.
Uvek mislim da me mama voli, sve dok ne čujem kako o meni priča drugim ljudima. Mogu samo da zamislim kako tek priča o meni kad ne mogu da je čujem.
Tek sada, nakon 2 godine zabavljanja, devojka mi je rekla da je imala u prošlosti hpv virus i kondilome pre nekoliko godina, te da je odavno već sve uredno. Išao sam i ja da proverim za sebe. Stvarno smo zdravi oboje.
Znam da je poštena devojka u pitanju, da je imala samo jednog partnera pre mene, jer bukvalno živimo blizu čitav život. Poznajem i neke druge cure koje su imale slične probleme pa su rešile.
Znam da je sve uredu sada, ali nekako se osećam loše što mi nije rekla ranije to, a volimo se.
Žena mi se zove Marijana.
Devojke mi mogu da se zovu isključivo Maja ili Marijana. Na Jovanu ne pristajem.
Uspelo mi za sada 4 puta.
Sa sadašnjim mužem imala sam period raskida, kada smo se pomirili niko skoro nije ni znao, bili smo u vezi još par meseci i ostala sam trudna. Na poslu nikome nisam pričala jer tamo ti niko dobro ne misli i samo sam otišla na trudničko. Kada sam se vratila odmah su krenula ispitivanja kako to odjednom, zašto niko ništa nije znao gde sam kratko i jasno odgovarala da nema potrebe da bilo koga zanima moj život van posla. Starija koleginica koja sebi daje za pravo da sve mora da zna uvredila se kada mi je njeno ispitivanje dojadilo gde sam joj rekla da sam vezala muža za radijator i silovala ga dok se nije desila trudnoća. Sad me više ni o čemu ne ispituje, komunikacija nam je isključivo poslovna, meni je super a vidim da je njoj krivo što nema povoda za tračeve.
Iskreno pitanje za cure -Kako gledate na momke koji znaju plesat (salsa, rumba, fox itd)?
Ima jedan lik na poslu jako je lep, prelep..gleda me stalno a ima devojku koja isto tu radi..i pored nje on me gleda, ja se trudim da ne gledam u njegovom pravcu i da spuštam glavu i da gledam u telefon..nakon nekog vremena i ta njegova devojka je počela da me gleda..jako mi je neprijatno..
Treba da se porodim. Moj dečko je pažljiv i umiljat, ali je flegma, ne preuzima inicijativu nikakvu. Nikako da počnemo s kupovinom za bebu, jer uvek nešto "iskrsne". Predlaže da uzmem prvo na šta naiđem, i da rešimo to za jedan dan. Neće da istražujemo zajedno. Ja mu šaljem linkove za stvari, on iskulira. Ali zato, kad ga neko od njegovih pozove, on polomi noge da im pomogne/kupi/odnese. Osećam se voljeno ali ne i poštovano, ako to ima smisla. Delovalo mi je kao da će jedva čekati da opremamo stan, a sada kao da se radi da to zaobiđe (posao mu ne oduzima ni mnogo vremena ni energije, pa da kažemo da mu je ovo dodatno opterećenje). Da počnem onda sve sama?
Ja sam jedna velika lenčuga i molim Boga da mi da snage da izdržim na poslu.
Moja obitelj i ja smo bliski. Odrasli smo s puno ljubavi i pažnje, naši roditelji su se uvijek trudili da ne osjetimo kada nešto nemaju ili ne mogu. Kada smo odrasli, svima su nam pomogli financijski da stanemo na svoje noge, plaćali kirije i račune, između ostalog su nas izdržavali dok nismo završili fakultete. Sad kad radim i zarađujem, uvijek dio novaca ostavim za njih ili im kupim nešto. Moje prijateljice se čude, kažu da su me rađali da se brinem za njih u starosti. Ne, samo volim svoje roditelje, zahvalna sam na svemu što su učinili za mene i mislim da sada kad oni žive od male penzije i ne traže ništa, mogu uletiti sa sto eura mjesečno ili nekim poklonom, kako bi i oni mogli normalno i dostojanstveno živjeti.