Drugarica se naljuti ako jednom u sto godina ispalim za izlazak itd a kad idem sa njom a desi se da moram drugog da "ispalim" raduje se - razumem da ima problem sa egom al to nije moja stvar, i ona je mene skoro celo leto kulirala jer se muvala sa nekim likovima pa šta sad..
Često se pokušavam prisjetiti u kojem se to trenutku mog djetinjstva dogodilo da svoju mamu, koju sam do tada vidjela kao uvijek veselu i raspjevanu, odjednom vidim kao nekoga tko samo kuka, nabraja, uvijek ima nabrano čelo, prašta članovima obitelji koji je ne poštuju i još čini sve za mrvu njihove pažnje i “ljubavi”. Život joj se sveo na to da je rob kuće i obitelji… Tužna sam kad shvatim da mi je nekadašnji najveći idol sad primjer kako ne želim živjeti i da je, nažalost, u tom smislu manje poštujem. Volim je i moja je najbolja prijateljica, ali voljela bih da postane prijatelj i sebi.
Danas je 12ti dan od kako je otišla od mene posle 8 godina, svaki dan povraćam i ne govorim to nikome, smršao sam 6kg i jako se loše osećam. Ja sam kriv za sve, i dan danas čekam tu poruku da je razmislila i da želi da se vrati, jedva živim ovako.. Mnogo mi je žao i jako sam u lošem stanju zbog cele ove situacije, nadam se da će doći.. Ništa ne može opisati moje trenutno osećanje i koliko je ja volim zaista..
Kod mog dečka mi sve više smeta stav: bolje išta nego ništa. Evo i u kom smislu. Dogovaramo se da odemo negde i imamo u planu jedno, na kraju se ispostavi da nismo u mogućnosti tamo jer se on prešao u raspoređivanju svojih finansija za taj period i od nečega toliko željenog ispada da je bolje gde god da odemo nego nigde po njegovom mišljenju. I da se razumemo, ne snosi sam troškove naših putovanja, niti odmora, ali kad dođe i kaže mi da ima duplo manje novca od planiranog ja stvarno nisam u mogućnosti sve da nadoknadim kako bismo prvobitno planirano realizovali, jer svoj deo sam uredno odvojila na staru za to i toliko imam. Imam razumevanja za iznenadne, neplanirane troškove, ali ovo se uvek događa, jer eto njemu kao da naš dogovor nije prioritet i smatra da ja treba da se zadovoljim i ovim jer opet kažem on računa bolje išta nego ništa. Kada se pobunim ispadam nezahvalna, nezadovljna i "upropastim nam svaki odmor". Malo mi je muka od pravljenja kompromisa zbog njegovog nemara.
Javi mi se juče jedan dečko posle dužeg vremena sa kojim sam se pre dopisivala, a vidim da je u vezi sa jednom devojkom već preko godinu dana. Na instagramu i fejsu pršti ljubav, slike, posvete, pesme, svašta nešto. I ja kažem njemu da ne razumem zašto mi se javlja kad ima tako lepu devojku. On kaže pa ja nju volim i ne planiram da je menjam, ali ovako sa strane i ćutiš ti, ćutim ja i svima lepo. Naravno da sam poslala to njegovoj devojci, slike poruka i njega blokirala. Marš.
Da mi je netko rekao da će do ovog doći moj brak ne bih mu vjerovala. Muž je postao depresivan, nemamo odnose ne želi da ide nigdje. Došlo je do tog da ne mogu više da sjedim u kući odem u grad da se vozam i molim Boga da bude što veća gužva da se zadržim. Pokušavala sam sve. Razgovarati, mijenjati ali on jednostavno upao u nešto iz čega nema izlaza.
Slagala sam majku da sam četvrta godina fakulteta, a ja sam zapravo došla samo do druge. Studiram 7 godina i to sve zato što ona nije dozvoljavala da odustanem, a meni je to vreme bez veze protraćeno. Iako sam htela da odustanem i rekla da mi ne ide i da se ne pronalazim u tome ona je bila sve upornija. To sam uradila zato što se plašim nje i zato što nisam želela da me gleda kao neuspeh i razočaranje, pored svih nedaća u njenom životu htela da da bude makar malo ponosna i zadovoljna. Sada se strašno kajem i to više nikada ne bih uradila, ali situacija je takva da me sve više pritiska oko prebacivanje i završavanje 4. godine na privatnom fakultetu i sada ne znam šta da radim. Rekla sam da se ne pronalazim u ovom fakultetu u toj profesiji ali ona nikako ne odustaje od svojih snova zapravo i sada se nalazim u jako teškoj situaciji i mnogo je kajem.
Moja sestra je ostavila dogogodišnjeg momka iz razloga što radi duplo manje od nje, a zarađuje duplo više. U suštini njoj je krivo što momak ima kad da odmara. Zamislite vi dokle ide ta ljubomora kad vam je krivo što neko ne mora da radi 16 sati danas. A on kralj pred svima rekao "umjesto braka si izabrala da budeš sama sebi rob, nema veze, budi žrtva svoje pohlepe", pozdravio se sa svima kulturno i otišao... Svaka njemu čast kako može tako reagovati. Znam da mu nije lako, ali izabrao je život umjesto robovanja novim vriiednostima.
Prestao sam da izlazim u grad jer nemam hrabrosti da nekome priđem a ni meni niko ne prilazi. Ovako barem neću uzalud da trošim novac koji teško zarađuem.
Kad god se dopisujem s nekim momkom, i kažem mu da sam visoka 171 cm, uglavnom mi kažu:"To je mnogo." Ili:"Niže devojke su slađe", itd. Pritom, mojih 171 i nije puno, a i da jeste valjda je bitna građa, konstitucija, zar je bitno koliko je devojka visoka? Zašto su niže devojke
autimatski privlačnije i bolje? Razumem da je za nižeg dečka 170+ puno, ali to često visoki momci komentarišu. Probudiće mi ovo kompleks, a objektivno sam lepa i zgodna i ništa mi ne fali.