Dečko me je naterao da mu snimam dok spavam sa drugim i da mu to pošaljem, ucenjivao me je da će mi raskinuti ako to ne uradim, izbegavala sam i odlagala to međutim on me je blokirao i rekao da kad budem pristala na to da će me tad odblokirati i da je siguran da će njemu to prijati, nakon toga kad sam to uradila ostavio me je, dok sam ja doživljala nervne slomove on se smejao i govorio kako nije znao da mu ustvari neće prijati to. Osećam se odvratno i toliko mi je loše, jer sam se tokom cele veze trudila da budem najbolja prema njemu, on je samo to koristio, na kraju je uspeo da me sje*e psihički, ja njega mnogo volim i bila sam uplašena da ću ga izgubiti..
Bila sam sa momkom nešto duže od dvije godine. Koliko god sam se trudila, komunikacija sa njegove strane zaista nije bila dobra. Sakupljao je u sebi sitna nezadovoljstva, nije umeo da ih iskazuje, da bismo na vrijeme rešavali, nego je pucao povremeno. Zaista mi je žao što nismo više zajedno. Često razmišljam da li sam mogla nešto bolje. Zaista je divna osoba, topla, nasmejana, lijepa, i nedostaje mi da ga vidim i zagrlim i poljubim. Ima li još ko da je bio u sličnoj situaciji, da je nedostatak komunikacije doveo do raskida?
Ljudi moji, danas sam gotov s firmom koja je od moje duše napravila gorki žele. Hvala Bogu da odlazim, ne bih više mogao ni dana izdržati. Od 20 radnika samo sam im ja ostao svih 6 mjeseci, al neću više ni sekunde. La papa 🤠👋
Danas sam presrećna,
drugarica je trudna.
Blizanciiiii
evo sedim i plačem od sreće.
Prošla je pakao ...
U jednoj poznatoj Bg klinici su rekli da ima tumor, sve mora napolje i 100 gluposti, zakazali operaciju. Nateram je da obriše suze i potražimo još neko mišljenje, 3 različita doktora potvrde trudnoću, nema nikakvog tumora...danas 9 nedelja i BLLIZANCI
Ana ako ovo čitaš voli te tvoja drugarica i držim fige da sve bude ok. ❤
Na prethodnom poslu su kolege bile vrlo zabavne. Na sadašnjem svi asocijalni. Nisam došla na posao da tražim momka, imam ga. Svi kao imaju devojke i to potenciraju. Ne umeju da progovore. Najveći deo dana provodimo zajedno pa valjda je normalno i da se našalimo i ispunimo to vreme i kancelariju prijatnom atmosferom. To što imate devojke meni ni u džep ni iz džepa, ali stičem utisak ako normalno pričaš sa nekim odmah misli da želiš nešto... Svašta. Zbog toga ih izbegavam i tražim novi posao.
U jednom trenutku, život mi se činio besmislenim. Svakodnevna rutina, dosadni razgovori, sve je delovalo prazno. Onda sam naišao na staru knjigu. Svaka stranica me vraćala u svet snova. Shvatio sam da čarolija može biti svuda, samo je treba pronaći. Sad tražim inspiraciju u sitnicama.
Pokušavam da postanem travel infuenserka, ali ne ide mi baš iako se trudim da pravim zanimljive slike, reel-ove itd. Veoma ulažem u video i photo editing, nalaženje savršenih kadrova, ali još uvek ništa. Nijedna objava mi nije postala viralna, pa zato još uvek ne ide. A ovamo vidim da su svakakve budale uticajne, preko noći se proslave npr. ona "hawk tuah" devojka i njoj slične. Nmg da pravim budalu od sebe, koliko god želela, ali ne znam kako drugačije čovek da se proslavi na društvenim mrežama.
Toliko se trudim uklopiti da se ne uklapam apsolutno nigdje, ma čak ni u svojoj primarnoj porodici. Ovih dana me drma anksioznost. Samo mi treba malo potvrde da vrijedim. Kad bi samo znali ljudi oko mene koliko sam loše u dubini duše, upala sam u neki ponor, ne mogu čak ni da plačem, čini mi se bilo bi mi lakše. Svi me uzimaju zdravo za gotovo, znam da svako ima svoje borbe, svoj život. Bojim se života ovakvog, neki strahovi me slamaju, osjećam se bezvrijedno. Ima li vas još? Kako se izboriti? Mene kad bi vidjeli pomislili biste da sam najsretnija osoba na svijetu.
Iskreno ne znam koliko je istina ali sve više verujem da izreka što više pritiskaš to sve više odskače.
Radim na sebi maksimalno gotovo na svim poljima.
Koliko god pokušavam da pronadjem devojku i pitam je da izađemo, pa makar i da prosetamo uvek budem odbijen. Meni je najveći san da imam porodicu ali polako gubim nadu da će se to i ostvariti, ali ne predajem se, ne mogu. Devojke ako imate neki savet slobodno recite.
Prihvatila sam ga uprkos manama koje ima. I sam je priznao da je težak kao osoba. Priznao je da je imao psihički poremećaj, da je samo čitao o bolestima i umislio da umire, a i drugima prepisuje bolesti koje nemaju. Kritikuje sve, sve mu smeta, ne želi nigde da putuje, mrzi ga da šeta, ne voli sunce, i td. A onda mi je jednog dana pozlilo. Nešto poput epi napada, samo nisam izgubila svest. Na trenutak sam se ukočila, na par sekundi bila dezorijentisana i nisam ništa govorila. On je se uplašio i odmah me stavio u kola. Rekao mi je da izdržim do kuće i da ne umrem u njegovim kolima, da ne bude on kriv. Nakon toga mi se nije javio. Ostavio me je. A pre toga me je svaki dan molio da idemo na kafu, da dođem kod njega. Pokazao je da je sirovina. "Pokaži ljudima svoj problem, i znaćeš kakvi su." Dobri ljudi te ne ostavljaju u teškom trenutku. Samo kukavice beže.🤬