Dijete mi ima 8 godina i dalje moram da ležim pored njega dok ne zaspi. Kad zaspi završavam svoje obaveze, tuširanje i pripremanje robe ujutro za posao. Zaspim pored muža u našoj sobi jer znam da će sin tokom noći doći po mene opet, sa željom da se vratim kod njega u krevet. Ja bez pogovora to radim svaki dan. Znam da pravim grešku, ali me zaboli kad vidim kako tokom noći, opijen snom, pipa po krevetu da vidi jesam li još uvijek tu ili sam otišla.
Ujutru kad ustanem dok obavim kupatilo, napravim promaju u stanu. Pijem kafu uz otvorena balkonska vrata dok hladan jesenji vazduh osvežava i razbuđuje. Posle posla se vratim u toplo i provetreno. Moj muž je potpuno suprotan od mene, srećom pa odlazi na posao sat ipo pre mene. Po njemu mi bi živeli u prdežu do kraja grejne sezone i prskali osveživače da zamaskiramo smrad, samo da se ne provetri, ne ohlade zidovi i ne duplira račun za grejanje.
Muž i ja smo u braku tri godine. Dugo smo prije toga bili i u vezi. Puno toga je palo na naša leđa. Imamo malo dijete, gradimo kuću, ja ne radim, radi samo on. Živimo odvojen život, on radi van države. Ne znam da li je ovo samo prolazni period ili šta, ali imam osjećaj da nam brak propada. Muž je toliko opterećen poslom, toliko brine oko novaca, opsjednut je time da našem dijetetu ne treba ništa da fali. Ne mogu nikome opisati situaciju u kojoj se nalazim, u isto vrijeme sam beskrajno zahvalna jer je takav, a u drugu ruku se toliko brinem za njeg, za nas, za naš brak, strah me. Muž ne želi da ja radim, želi da budem s djetetom, jer ionako on nije tu. Ubjeđen je da je sve njegova obaveza jer je on muško. Puno radi, čak i vikende, dođe umoran, odspava par sati, jede, okupa se, čujemo se pola sata, sat, opet ide na spavanje i to je sav naš odnos. Možda pretjerujem, ali imam osjećaj da nam brak trpi..
Kad sam upisala fax, otac mi je rekao da se sama snalazim, da mi on neće plaćati fax, a ni stan, nego da učim kod kuće. Pri tom on sasvim dobro zarađuje. Ja sam se zaposlila, uskladila nekako smene sa predavanjima, trčala na posao, na fax, spremala ispite. Nisam u roku završila, ali sam ga završila. Sad slušam razgovor mog oca, izgleda mu stric traži pozajmicu, a moj otac mu objašnjava kako je u dugovima jer mi je plaćao fax. Ja sam u šoku kakvog oca imam.
Mojoj mami se ne sviđa moj dečko, s kojim sam već 3 godine. Uvijek kad njega nema ona mi želi uvaliti nekog sina od kolegice, ili nekog trećeg. Nije htjela da ga povedem na sestrinu svadbu jer će tamo biti drugih slobodnih dečkiju... Sad ju izbjegavam kad god mogu. Moj dečko je svima drag, samo njoj ne i ne želi mi dati dobar razlog.
Moja supruga to nikada neće prihvatiti, ali je ušla u brak depresivna. Razlog toga je (barem po meni) njena majka koja nikada nije pohvalila niti jedno dijete, koja nema svog hobija, već ima potrebu da svako dijete drži na uzetu i kontroliše njhove živote, iako stalno govori kako bi voljela da one budu samostalne i da ona više odmara. Hej, uda ti se dijete i hoće da ode od tebe a ti ga ne puštaš i još mu drobiš svaki dan i visiš u kući davajući komande kako se živi. Jedva sam se suzdržao da je par puta ne pošaljem u neku stvar. Izgleda da je shvatila pa me sada izbjegava u širokom luku a sve mi pita suprugu kako sam ja ovakav bez emocija prema njoj. E Bože moj, nekima su srca zatrovana pa i ne vide ono što je očito.
Svaki muškarac koji ima 25+ i ima snap, tik tok i slično, za mene je nezreo. Nekidan gledam slatkog lika (oko 30ak godina) i vidim da se naslikava preko tih aplikacija. Frendica i ja smo pišale od smijeha. Zašto smo normalizirali ovakvo ponašanje? Hajde kad vidim klinke da se naslikavaju i rade izraze pred kamerama, smiješno je, ali ljudi od 30 godina kad to počnu raditi, još smiješnije izgleda.
Bila sam u vezi sa dečkom dok nisam otkrila da je ustvari oženjen. Blokirala ga svuda i nestala.. Ali agonija je tek počela.. Mesecima sam pokušavala da ga zaboravim da probam sa drugima i samo bih sebe još više povređivala sa tim što sam i pokušavala a nisam ni da se poljubim mogla. Onda prihvatim to i nastavljam da plačem.. Tada je već prošlo 8 meseci a meni je bivalo sve gore i gore. Naleti tih emocija su me dovodile do gušenja. Za to vreme on se uporno javlja i traži da se vidimo. Ja odbijam i nastavljam da plačem.. Dve godine prolazi.. Stanje je isto. Sama pomisao da sam sa drugim me tera u očaj i vrištanje. Ja sam svo to vreme sama a pokušavam sa drugima bezuspešno samo da ga zaboravim.. 3 godine prolaze..mirim se sa činjenicom da ga moje srce i telo vole i nastavljam da se viđam sa njim. Fali mi sex. Fali mi ljubav.. A sve to mogu samo sa njim. Ako sam grešna i jadna neka sam.. Više da urlam i vrištim nisam mogla. Slomila sam svoj ego i dostojanstvo radi ljubavi. Drugačije nije moglo!
Volim ga više od svega, ali me boli što ne vidi da nam njegova majka pravi pakao od života...
Koliki su ljudi debili najbolje se vidi kad izađe novi iPhone.