Završila sam fakultet, i masterirala i doktorirala, radim u struci, a san mi je otvoriti svoj restorančić. Pomenula sam to na nekom porodičnom događaju nema ko mi se nije nasmejao i podrugljivo rekao ‘pa zar doktor nauka da kuva?’ . A što da ne???? Kakve veze ima san sa strukom i poslom koji moramo da radimo?! Šta fali kuvarima ? Zar su zbog toga niža vrsta? Ne mogu da verujem da dolazim iz ovakve porodice… Sramota…
Vi koji ne idete preko da radite daleko od kuće i roditelja, e pazite sad osećaj koji imam kad krećem od kuće i pozdravljam se sa njima a znam da neću doći godinu dana a već mi nedostaju, a nisam ni krenuo, e to je raspadanje to je propast, nit samo tamo nit sam ovde u tom trenutku, ali šta da radim. U Srbiji više ne vidim život, ne mogu, psihički sam oboleo od onog društva, jednostavno se raspadam, a još kad nemaš novac ni neke osnove stvari, depresija duboka, fale mi moji roditelji, a tek je mesec dana prošlo od rastanka našeg :(
Voliš nekoga, pokloniš mu svoju najljepšu mladost, 10 godina svog života. U tih 10 godina za mene drugi momci nisu postojali. Vjeruješ toj osobi, kontaš ne bi ni ona tebe izdala nikad, jer tobože i ona je tebi poklonila svoju mladost. Međutim, zadnje dvije i po godine otpočinjemo zajednički život, studenti smo, to je prava idila bila. Prva godina sve super, već drugu godinu ja primjećujem nedostatak pažnje, ružno ponašanje, kasne dolaske. Sve ja to gutam, liježem svaku noć u suzama, budim se nezadovoljna, dok jedne večeri ne preuzmem stvar u svoje ruke i uzmem njegov telefon i imam šta da vidim. Šaljem poruku toj curi, nalazimo se na njenu inicijativu i cura mi priča kako su oni u vezi zadnjih godinu dana. Tog momenta osjećam da mi se sve srušilo, ali osjećam i neko olakšanje jer sam sve saznala u šta sam sumnjala. Naravno, odlazim tad i prekidam svaki kontakt i zahvaljujem se Bogu što sam to saznala. Poenta je da ne vjerujete svakom, uprkos godinama ljubavi. Moj život od danas počinje!
Bilo je to jedne zimske noći ona i ja na klupi na šetalištu. Bila je mlađa od mene a ja željan avantura. Te noći me je pitala hoću li uvek biti uz nju i da li je neću ostaviti. Bez razmišljanja sam rekao da neću, slagao sam. Danas je ona u srećnoj vezi dok mene već par godina proganja činjenica da sam ostavio devojku koja me je iskreno volela zbog prolaznog zadovoljstva.
Nikad u životu neću razumjeti ljude kojima je bitan, pazi sad, društveni status! Koja je to psihička bolest, bolest ega, da ti uživaš u tome da se neko nebitan divi tvojim parama??? Ajde molim te, koja je to doza egoizma! Ja to prosto ne mogu da shvatim nikako. Ja radim zato što moram jednostavno i FOKUS mi je samo da imam pare, nebitno je hoću li imati više ili manje, a ovi kojima je FOKUS da imaju pare samo da bi se dokazivali nekome, ja to ne mogu da shvatim, Bože me sačuvaj!
Celog života su pravili razliku između sestre i mene. Ona je uvek bila prioritet za sve, mene su držali po strani. Njoj kad zatreba bilo šta odmah mora da se učini, za mene ako može može. Kada se udala i otišla duži vremenski period se samo o tome pričalo, nisu ni primetili da sam ja zbog nekih svojih problema naglo smršala i popustila na faxu. Kad sam se zaposlila očekivalo se od mene da sestri šaljem pare jer ona u tom periodu nije radila. I danas je skoro ista situacija iako obe imamo svoje porodice. Od mene se i dalje očekuje da ja njenu ispoštujem, dok za moju ako se može može. Očekuje se da pomažem i mojima jer sam bliža, a kad im kažem da imaju i drugu ćerku i zeta uvek nađu opravdanja. Razlika je što im više ne ćutim i onda ja ispadam bezobrazna. Kap koja je prelila čašu je bila kad sam se ja porodila niko oko toga nije pravio ništa, dok se za sestrinu decu pravila fešta. Digla sam ruke od njih, niti ću više da ih poštujem ili pomažem. Umorna sam da me celog života prave budalom.
Radim u kontakt centru, svaki put kad obnovim ugovor trudim se da na svoju odgovornost otključam ljudima još koji paket kanala promotivno, iako im ne sleduje jer smatram da uvek treba da ponudim i više od onog što očekuju i trudim se da ih time iznenadim.
Možda nekom zvuči glupo, ali jedan od glavnih razloga zašto sam se razveo je što žena nije htela da nauči ništa da skuva. Ona je fakultetski obrazovana, radi i ona neće da kuva. I kad nešto spremi, jer ja ne mogu da stignem, to upropasti da bude nejestivo. Mislim da je to namerno radila. Ja sam onih ljudi kod kojih ljubav na usta ulazi. Pričao sto puta i ništa, nismo se razumeli.
Mrzim hemiju, fiziku, matematiku.. Volim istoriju, književnost, jezike, filozofiju..
Studiram TMF. Od odličnog đaka u srednjoj, do jako lošeg studenta. Ne ide ništa na silu..
Nemam s kim na poslu da vodim konstruktivne dijaloge. Svi sebičnjaci, priprosti, kad ja počnem da pričam, prekidaju uz upadicu-ti samo filozofiraš, ali kad počnem o svom ili nečijem drugom privatnom životu, naćule uši kao radare. Nema za mene ovde budućnosti.