Zašto se devojke u Srbiji ne smeju i strašno su ozbiljne? Bukvalno imaju one neanimirane face. Živim na Zapadu i stalno me to fascinira kad dođem u SRB.
Odlučila sam da ću staviti filere u usne, plave leće i vještačke trepavice kako bih lakše našla momka. Za 24 godine nikada nisam imala momka, iako nisam ružna, naprotiv, samo imam tanke usne, plavuša sam i niska, i nemam plave ili zelene oči nego smeđe.
Dečko je nenajavljeno došao do mog stana (inače živimo u različitim gradovima, oko sat i po-dva busom) i onda bio ljut na MENE jer 1. nisam bila kod kuće u tom trenutku i 2. umesto da budem “iznenađena” ja sam se iznervirala jer je došao nenajavljeno. Ne volim ni kad mi rođena majka koja živi na 5 minuta od mene tek tako dođe bez javljanja, a kamoli neko ih drugog grada!
Žensko sam, ali mi nisu jasne pojedine žene, koje misle da će detetom zadržati muškarca. Ako vas neko ne voli, onda vas ne voli i gotovo. Sve i da se ostane na silu u vezi/braku, to pre ili kasnije pukne i tu nema šanse da se išta popravi. Isto važi i za muškarce, nijedan odnos koji se sili, nema perspektive. Shvatite to već jednom. Tu popravka nema.
Tjeram se na povraćanje i nikada ne jedem normalno. Kada se opustim i jedem, briga me kako će mi se kile ljepit nakon što sam ih taman lijepo izgubila.
Osećam da me moj dečko manje voli, ili možda cak nikako ne voli samo ne sme sebi da prizna. 2 godine smo zajedno. Sve je bilo ok dok mu otac nije pao u postelju. Naravno bila sam tu uz njega dok je bio u bolnici. Kad mu je otac izašao nisam dolazila jer su se oni teško snalazili, bila je tenzija kući. Možda je i to uticalo. Ali bih dosta puta peške došla do njega samo da ga vidim na 5 min. Onda su usledili problemi na poslu i on se totalno udaljio od mene. Svaki put bih ga pitala da ispriča šta je bilo ali bi reakcija bila kao da nisam pitala. Više nema želju da me vidi, ne dodiruje, ne gleda me kao pre. Čak i kad mu kažem imam osećaj da me ne voliš, on se nasmeje i poljubi me. Ranije bi odgovorio da me voli. Kad mu kažem imam osećaj da smo se udaljili, on kaže valjda je to normalno. Ja nemam prijatelja puno, povučena sam i možda mu je i to dosadilo. Ali ne mogu više, mnogo me boli, sve češće plačem. Napisala sam iskreno sve jer ne želim da lažem. Samo želim da neko čuje i mene.
Kao iskusni foot fetishar, primetio sam da crnim i tamnoputijim devojkama noge smrde na trulež, a plavim i svetlim na sir.
Svakog dana ga volim samo sve više i više. Prošli smo zajedno i lepo i loše, suze, uspone i padove, brige, ali smo se ipak držali čvrsto zajedno. Jedan njegov zagrljaj dovoljan je da zaboraviš sve sto te ikada mučilo.
Pre svega moj najveći prijatelj, ljubav i uzor, ma sve u jednom. 🩷
‘Ja neću voleti posle tebe ni u snu, zapisano je u vremenu!’
Jedna od stvari koja me uvijek nasmije je ovo. Ja i drugarica na kafi negdje u gradu i onda ugledam nekog lika i kažem "zamisli ovog golog", i crkavamo od smijeha. Onda ona meni 'aha, a vidi tek ovog". I tako se smijemo, a ljudi nemaju pojma zašto.🤣
Znamo se od djetinjstva, išli smo zajedno i u osnovnu i u srednju školu, ali godinama ne pričamo. Ne znam ni zašto je to tako, jer znam da sam mu se uvijek sviđala a i on je meni, samo što ja to nikada nisam pokazala, nije ni on ali osjeti se hemija, on je mene uvijek na neki način provicirao samo da ga primjetim. I sada kada se sretnemo stalno se gledamo iako riječ progovorili nismo godinama. Previše smo slični i mislim da zato i ne pričamo. On ima djevojku, ja imam momka, ali iz nekog razloga oduvijek me prati osjećaj da smo zapravo suđeni jedno drugom.