Momka koga sam volela kao luda u mladosti, žena mu se porodila na moj rođendan, dobili su dečaka, njima je to sada najsrećniji dan, a meni najtužniji, više nemam želju za slaviti rođendan!
Tek u 27.upisujem fakultet, imam osjećaj da mi je već kasno.
5 godina sam se trudila da se pokažem i dokažem na poslu. Drugi su dobijali pozicije, plate... a ja sam radila i čekala da se i mene neko seti. Pre godinu dana rešim da odustanem. Svedem posao na 8 sati, laptop ne nosim kući, kući ne radim ni minute jedne, odradim svoj posao pošteno i to je to. Nije da se nije primetilo, a i komentarisalo se. Posao je počeo da se gomila, stvari koje nisu moj posao koje su čekale da ih neko završi su postale veliki problem ali prosto korporativno svi su hteli da budu ispravni pa mi niko nije tražio da radim što mi nije posao. Danas je moj šef reako da želi da razgovaramo, da kažem šta mogu da uzmem i šta očekujem za uzvrat. Tražila sam da mi oni ponude. I ponudili su čak i 200e više od onog što bi ja tražila.
Ostavila me devojka posle 5 godina, tako da ako neka hoće da poseti Veneciju.. Čisto da ne propada rezervacija☺️
Ljubomorna sam na najbolju drugaricu jer je mršavija od mene za oko 7kg. Nije stvar u tome što je za malo mršavija već da se uvek osećam kao da je bolja u svemu od mene za to "za malo".
Imao sam devojku koju sam voleo beskrajno, bila je sa mnom godinu i dva meseca, ali zbog mojih naleta agresije, ostavila me je na kraju... I dan danas nakon 4 godine ne mogu da prestanem da mislim o njoj..i dalje je volim, pokušavao sam na sve načine da mi oprosti, ali mislim da sad zvanično nema ništa od toga, spavao sam sa drugom devojkom pre 13 meseci i ostala je trudna, terao sam je da abortira ali nije mogla jer je prošlo tri meseca, nisam mogao da budem sa njom jer i dalje volim ovu devojku, i pred porođaj rekao sam joj da ćemo biti zajedno, ali samo pod jednim uslovom ako dete nazove Isidora, baš kao po devojci koju volim, i uradila je to ali ja nisam bio sa njom, samo sam rekao to da bi nazvala dete tako, i poslao devojci koju volim da sam dete po njoj nazvao i rekao da je nikada neću zaboraviti, ona mi je samo odgovorila "kad sam te najviše volela ubijao si me" i dan danas prolazim gde znam da je ona u nadi da je sretnem, ali njenog traga nema. Znam da sam ispao loš..
Imam devojku evo već godinu dana i imam osećaj da me ne voli dovoljno iako ona kaže da me voli najviše na svetu i da sam joj najbitniji ja nemam takav osećaj. Kao da joj sve bitnije nego ja.. Ne znam šta da radim da li je to samo zato što nisam naviko da me neko voli ili mi ona samo to priča, a nije tako čim se ja ne osećam tako.
Tražio sam krojački salon za skaćivanje hlača i skoro ušao u dućan za +18. Google nije ažurirao podatke.😬
Od svih zemalja gde sam radio (radim po čitavoj planeti na naftnim bušotinama) mogu reći da mi je najviše prija tamo gde je pustinja, tj. suv vazduh. Ne podnosim vlagu osim ako nije na otvorenom moru. Kada sam bio u DR Kongu jedva sam preživljavao kada sav taj zeleniš ispusti vlagu. U Laosu i generalno Indokini, Koreji, Indoneziji, Maleziji i na Filipinima su najbolji ljudi i vrh im je hrana, ali ipak kad god mogu biram pustinjske oblasti.
Dobila sam vitiligo, zbog svih zivih trauma. Nisam nikoga upoznala tko ima veće traume od mene. Otac se krenuo nabacivati mojoj prijateljici i slati joj poruke, dečko me prevario, problemi na poslu, loše društvo... Promjenila sam život tako što sam dala otkaz, upisala faks, ostavila dečka i promjenila društo. Čekam još dvije godine da mogu završiti faks da se odselim iz disfunkcionalne obitelji. Roditelji mi nikad oko ničega nisu bili podrška i ne zasluzuju više znati moje životne planove. Niko na faksu ne zna iz kakve sam obitelji i da jedva krpam kraj s krajem. Nemam neke dobre ocjene, jer sam prislijena raditi za vrijeme studija. Često dobivam osude od kolegica, kako znam biti neodgovorna. Nisam nikome dužna objašnjavati svoje probleme i zašto radim za vrijeme studija.