Posle rada u stranoj firmi, nikad više ne bih radila kod naših "preduzetnika".
Devojka je bliska sa novim kolegom, stalno se dopisuju jer je takva priroda posla. Siguran sam da mi je verna jer je takva osoba, ali opet nije svejedno, a ne mogu ništa da joj kažem jer ne može da promeni to.
Djeca u školi, žena na poslu. Evo sjedim u kući i gledam Sunđer Boba.
Bila sam u idealnoj vezi i iz te veze je nastao brak koji je trajao 6 godina. Tek u braku sam saznala ko je moj muž zapravo, da su on i njegovi veliki manipulatori i da je on seksualni zavisnik koji ide po javnim kućama i leči svoje „probleme i muke“ na taj način. Dala sam mu šansu da se promeni, ali je samo obećavao i vremenom bio sve gori, stalno vređao, ponižavao, nikog cenio sem sebe, ograničavao me u mnogo čemu. Planove je donosio uvek sa svojima-a ako bi se pobunila odma bi bila svađa. Sada kada sam ga napustila, on je navodno povređen i on ima svoj ponos, po njemu smo krivi moja porodica i ja, koja sam otišla, a nije on kriv za sve što je radio i što se nikada nije menjao (samo se vešto krio). Ne znam šta da kažem, spasila sam se budala, ali mi je žao što ga još uvek volim i što on nikad nije u sebi video krivca za nešto. Njemu i njegovima su uvek drugi za sve krivi, a sami uništavaju svoje živote. Mislila sam da me bar malo voli, ali ne, on živi kao da me nikad nije ni bilo.
Žao mi je što me neki ljudi pogrešno shvataju, ali stvarno nemam volje ni želje da im se pravdam i objašnjavam, a nije ni fer prema onima koji sve ispravno shvataju i kao da sam od njih krala vrijeme za objašnjavanje onima koji stalno traže dokaz ljubavi, jer ni sami sebe ne vole. Ne želim više od oni koji zaslužuju moju pažnju jer je i sami pružaju podjednako da kradem i dajem onima koji njom hrane ego i, čim ona izostane, prave dramu i izvrću mi riječi. Preiscrpljena sam njima i zaista ne želim više ikakav vid komunikacije s takvim, pa neka sam stoput u njihovoj interpretaciji toksična. Ne može više ni sekund mog vremena, gotovo!
Nema ništa antipatičnije od devojaka/žena koje su zadovoljne svojim izgledom, a sa strane tobože kukaju kako su 'debele', samo da bi ih drugi hvalili i pumapli im ego.
Nedostaješ mi malo više kada se u gomili poruka ne bi našla tvoja.
Komšiju je drugar ispalio za more a već je rezervisao i pitao mene da idem sa njim. Kaže da je mnogo ljudi pitao jer je već platio kad je rezervisao ali zašto baš mene da pita, a ne njegove muške drugare. Ne znam šta da mislim. Tako bi želela da idem, ali se plašim šta će reći okolina.
Ne mogu da shvatim ljude koji izlaze vani u trenerkama. Idu u školu ili na faks u trenerci, na kafu, neki i u klubove. Užas... što bi rekao Karl Lagerfeld, odustali od života i obukli trenerku.
Trudim se da sebi obezbedim dobar auto i da kupim stan. Normalan posao već imam. Ali pitam se šta mi to vredi kada dođem u prazan stan bez devojke. Imao sam dugu vezu ali to nije bilo to. Želim da me neko istinski sasluša i zagrli posle radnog dana, nisam još uvek našao pravu osobu koja je slična meni i koja slično razmišlja.