Sećam se kad sam bio mali, pradeda me pita koju čokoladu da mi kupi, ja kažem 'onu gde krave pasu travu' (sećate se one zelene što je Banat proizvodio), a on ode da je kupi pa ga nema skoro ceo dan. Kasnije, kad sam malo odrastao, roditelji su mi rekli da je išao van grada, u okolna mesta, samo da bi je našao... I svaki put mi je doneo.
Toliko sam se zaljubio da čitam i moj i njen horoskop.
Cele godine sam skupljao pare kako bih otišao na more bar par dana. Danas sam sav taj novac poklonio najboljoj drugarici kojoj su isekli struju jer nije imala da plati... More moze da sačeka sledeću godinu :)
Pobjegne čitav razred sa časa iz matematike,najstrožiji profesor u školi,i ja da se napravim faca,ne pobjegnem,ostanem na času.Dođe profesor na čas i da meni neopravdan čas jer nisam pobjegao kao i svi ostali.
Na današnji dan pre 27godina roditelji su me ostavili kod bake i krenuli u potragu za boljim životom. Javljali su se ponekad, imaju dva deteta žive u Kanadi, voze neki mnogo skup auto i prijatelji su mi na fb. Baka i ja smo živele od njene skromne penzije i znam da mi je pružila sve što je u njenoj moći i da mi ništa nije nedostajalo. Sutra je baki 7 godina kako je umrla i nikada sebi neću oprostiti što je nisam nazvala majkom, jer ona to zaslužuje. Svoje dete sam nazvala po njoj. Svakim danom mi sve više nedostaje.
Vraćam se iz kafane oko pola 7 ujutu, idem mojom ulicom i vidim ide auto prema meni. Ja onako odvaljen jedva se sklonim s puta i onako mahinalno mahnem: zdravo komšija! Otvara se prozor i čujem: je*baće ti komšija mater kad dođe kući! To je bio moj ćale krenuo na posao!
Treba da učim za mnogo težak ispit, a dopisujem se sa dečkom koji mi se mnogo sviđa... Njemu kažem da mi je loša Internet konekcija pa da mu zato sporo odgovaram, a ustvari ne dozvoljavam sebi da otvorim poruku dok ne naučim pasus u knjizi. Neverovatno je kojom brzinom čovek može da uči, samo kad je motivisan.
Moj muž je juče dobio posao, od sreće smo skakali po kući, plesali, a moj 10-o mjesečni sin je iz krevetca nas posmatrao uz osmijeh i tapšao, to je bio najljepši trenutak. Napokon ćemo moći da mu kupimo brdo igračaka, a ne da izbjegavamo trgovine, izloge, jer nismo mogli da mu priuštimo, a ni da gledamo njegovo tužno lice, Bože hvala ti!
Ja sam ona likuša koja je živela bez igde ikoga, bez prijatelja, bez dečka, sama skroz. Nikad me niko nije video našminkanu komplet, samo sa maskarom. Ravna kao daska, kosa nit' je ispeglana, nit kovrdžava, ma užas. I šta da radim, nemam s kim da izađem, izađem ja sama, svaku noć, kupim sebi pljesku ili palačinku i neki sok i sedim u parku k'o klošar neki, hranim nekog kera lutalicu što je počela svaki dan da me čeka u parku da je nahranim. U međuvremenu taj pas je ušao u teranje i počeli su da je jure psi po kraju, i ja šta ću, odvedem je kući, ispričam celu istinu mojima, to da mi je jedini prijatelj i da mi je žao što sam lagala. Pristali su da je udomimo. Jednom sam u šetnji srela lika kako zviždi u parku, okreće se ka meni, onako oduševljeno vikne ''USVOJILA SI JE?!'' i tako krenemo da ćaskamo, tako svaki dan u isto vreme. U vezi smo već 6 meseci, kujica je još uvek kod mene, a jedino oko čega se sa dečkom svađam je ko će da je šeta. Spasila sam tom psu život, a i ona meni.
Većina mojih drugarica ne može da se pohvali svojim ocem. Jednoj su razvedeni roditelji i nije se čula sa ocem 3 godine, drugoj su takođe razvedeni i ćale joj poklanja sve osim ljubavi, trećoj je otac sav hladan i nikada ne razgovara sa njom, ima i slučajeva gde pojedini tuku njihove majke... Ali moj... Ponekad krivim sebe što ne mogu naći načina da mu se zahvalim za sve. Imam majku koja je bolesna već 18 godina. Kada su bili u vezi saznao je da je bolesna i ostao je uz nju! Nikada je nije ostavio. Oženio je i dobili su mene. Posle porođaja stanje joj se pogoršalo i dobila je teži oblik invaliditeta... Nikada nije odustao od nje, od nas, čini sve kako ja ne bih osetila šta nosi u sebi, kako bih imala normalno detinjstvo. Ubija se od posla, a kada dođe kući posveti se nama maksimalno. Nosi majku na leđima kad ne može da hoda. Žene iz komšiluka kao i bolničarke ga nazivaju herojem! Ne verujem u patetične priče, realna sam TO JE LJUBAV.