Prvi put pitam mamu za pomoć u vezi momka i kažem joj da me lik zove na piće, šta da mu kažem, kaže mama: ''Kaži mu da nisi žedna.''
Sinoć sam sa dečkom, bratom i snajkom otišla na večeru da proslavimo moj 23 rođendan, nakon pola sata SLUČAJNO dolazi njegova sestra i zet i naravno sedaju sa nama. Dolazi konobar i donosi flašu pića i kaže za verenike, i ja kao ee pa ovo nije taj sto i okrenem se i vidim svog dečka sa prstenom u ruci. Posle se pojavilo celo društvo i dugo se slavilo. :)))
Prvi muž - izlazim iz rodilišta, ulazim u kuću, boca i ostataka hrane posvuda. Čovjek zabančio tako da je prozor od spavaće sobe uspio razbiti. Neki njegov pajdaš spava na kauču mortus pijan. Prvo noćno hranjenje, molim muža da mi doda čašu vode- odgovara mi da nisam ni prva ni zadnja koja je rodila i nastavlja spavati. Drugi muž, opet izlazim iz rodilišta- kuća blista, frižider pun mojih najdražih jela i kolača, u spavaćoj sobi koljevka koju su drugi muž i sin iz prvog braka sami napravili. Prekrivač za krevetić koji su opet njih dvoje napravili. Prvo noćno hranjenje, muć se diže, dodaje mi bebu.. Ja se dižem da pronosam bebu da podrigne, muž šapće da se vratim u krevet, da će on. Ujutro se dižem- sin spreman za školu, muž za posao, doručak na stolu me čeka. To je bilo prije 15 godina i skoro ništa se nije promijenilo. Pa nek mi netko kaže da se isplati trpiti loš brak zbog djece.
imam skoro 20 godina a stalno gledam sunđer boba i kad on kaže "jeste li spremni deco" ja odgovorim JESMO KAPETANE, a on "ne čujem vas" i ja se proderem JESMOOOOOO KAPETANEEEEE...ulazi mama i krsti se.
Pre neki dan sam išla u školu. Ispred mene je išla grupica dece. Jedan dečak je stao, okrenuo se ka nekoj devojčici koja mu je izgleda bila sestra i rekao: "I zapamti, u vrtiću da se družiš sa svima. Nema veze ako je neko crn i ako ima iscepanu odeću." Ne znam da li ćete mi vi poverovati mada to nije ni važno. Ja samo znam da želim da imam dete kao što je on.
Moji roditelji kad se vrate iz Grčke, sa mora:
Mama: Mitros, gde je moja kafos?;
Tata: Frljnos sam je u sudoperos.;
Mama: Djubros.;
Svidela mi se ortakova sestra. Bas.. Ona je tada imala 18 godina. Ja 24. Njega poznajem vise od 9 godina. Dobar je momak.. Bas mi je dobar drugar.. Odlucio sam prvo njemu sve da kazem lepo u oci, pa da pokusam nesto. Skupio sam hrabrost i seo i rekao mu sve. Kako mi se svidja. Bas.. On je rekao "Jos vise te volim kao drugara..". Ja sam ga pitao zasto je to rekao. On je odgovorio "Zato sto cu od sad mirno spavati i znati da je moja sestra u sigurnim rukama". Nikada to necu zaboraviti. U vezi smo vec 3 godine... Volim je ..
Ceo jučerašnji dan mi je bio nedaj Bože nikom. Padnem ispit za uslov, posvađam se sa devojkom, ćale me isprozivao jer sam ogrebao malo desni blatobran na autu i jos neke sitnice. I idem ja tako juče kao slepac najveći, sam bih sebe zadavio, slušalice u ušima, pokušavam da iskuliram, stižem na raskrsnicu i ne gledam levo desno vec krećem da zakoračim na pešački i u tom trenutku neko me hvata za rukav. Ja stao vraćam se korak nazad, vidim klinac 8-9 godina, vraća se iz škole, onaj ranac teži od njega. Izvadim ja slušalicu iz uveta a on mi kaže '' bato, nemoj na crveno da prelaziš mogu kola da te udare''. Izvadim iz džepa Mars, poklonim mu i zahvalim mu se. Mali mi je svojom ljubaznošću ulepšao dan koji je bio nikakav i hvala mu na tome.
Imam sina od 3 godine, kojem lijeva strana tijela kasni sa razvojem od rođenja! Kasno je prohodao, još kasnije propričao, ali stalnim vježbanjem uspjevamo napredovati! Na zadnjem pregledu nam je rečeno da će se cijeli život boriti s tim i da bi mu, bez vježbanja, kosti mogle prestati sa razvojem! Taj isti dan me uhvati kako plačem u kupatilu! Isplakala sam 3 god. suza! "Mama, plestani plakati"! "Dobro"! Al suze same liju! "A zašto plačeš, leci mi"? "Leci mi, molim te"! "Zato što ti nogica ne raste kako treba"! "Nalasce"! "Bice sve u ledu, ne budi blesava mama"! U tim rijecima sam pronašla najveci izvor snage da ne budem zabrinuta i da budem borbena!
Pre par dana sam ispred pošte u Jerkoviću popričao sa dedom koji tu prodaje korišćene stvari, kao oni ispred buvljaka. Pitao sam ga je l' hoće da mu kupim vodu ili nešto, na kraju je pristao da popijemo po pivo. I rekao mi je
- A šta drugo da radim? Da se izležavam kod kuće na dvosedu, da se prepustim svemu, da odustanem? Ne mogu. Ne bih sebe mogao da pogledam u ogledalo. Ne bih se ja sada menjao za tvoje godine sine, koliko god mi bilo teško. Nema života u vašim očima. Nema želje, nema borbe, nema ničega. Odustali ste, jer ste svi ubeđeni da nikada niste ni imali šanse da nešto uradite. I većina vas je u pravu, nikad niste imali šanse. Ali niste ih imali samo zato što niste pokušali da ih stvorite.
I vraćajući se kući gledao sam u baštu lokalnog kafića. Puna. Drže se male šolje espresa sa dva prstića, priča se o nečemu. Prazne glave slušaju prazne priče. Bez šanse za razumevanjem.Samo su tu da popune jedan drugom vreme, koje je danas najveće bogatsvo.