Otac mi je preminuo kada sam imala 3 godine. Majka mi je preminula kada sam imala 7 godina. Ostala sam sama sa bakom koja je imala toliku penziju da možemo da se snađemo za jednu nedelju, a za ostale dane baka je išla i čistila po kućama, čuvala decu i tako te stvari kako bi zaradila. Od tada je prošlo mnogo godina. Baka i ja smo svašta zajedno proživele. Sada imam muža i dve ćerkice, primam lepu platu za pošten posao i sve to zahvaljujući njoj. Baka mi je pre par godina rekla da ima rak pluća i da neće preživeti. Moj muž i ja smo dali svu ušteđevinu i sve što je u našoj moći da bi isplatili baki lekare. Preživela je. Sutra joj je 98 rođendan. Ona je moj heroj.
Prvi put u životu kada sam otišla na maskenbal, nisam obukla nikakav kostim, samo sam stavila čačkalicu u usta, kada me je obezbeđenje pitalo šta ću biti, rekla sam ratluk. Osvojila sam prvo mesto.
Moja baba (74) i njena sestra (72) se sakrivaju u kuhinju i puše da ih ne bi videla majka (93).
Upoznam neku djevojku i pred kraj prvog sastanka, dok smo odmarali u parku, odlučim joj prodati foru i odtipkam joj poruku na mobitel da se nasmije ako želi da je poljubim ili da uradi salto unazad ako ne želi. Ustala je i hladno odradila salto unazad.
Udala sam se za dečka koji je 6 godina mlađi od mene, on 23 a ja 29. Stvarno ga volim, i on mene i najveći strah mi je bio da će me njegova porodica mrziti i da će mi zagorčavati život. I tako zamoli on mene da zbog običaja (Hercegovac je) kad se vjenčamo budemo u njegovoj rodnoj kući 2 dana prije nego odemo na medeni mjesec da bi gosti koji dolaze i njegova dalja familija me mogli upoznati. I tako dolazi prva tura gostiju, trebam ja da kafu napravim, kaže svekrva neka ja ću, ti sjedi sa gostima, svi u čudu gledaju. Meni se sve okrenulo jer ja kafu ne pijem i nikako je smisliti ne mogu, a kad to kažem pred svim tim tetkama i amidžama ima da budem ko crna ovca u familiji. I donijela svekrva kafu, a meni posebno nasula. Ja sve kontam otrovat će me žena, gotova sam. Hajd vidim svi gledaju i ja otpijem gutljaj. Kad sam popila gutljaj vidim nije kafa nego nesquik :) pogledam u nju, ona se nasmije i kaže mi snaho nadam se da je dovoljno slatka :) Volim svoju svekrvu :)
Moj sin ima 7.godina i slep je od rođenja. Vaspitavam ga tako da on misli da je normalan i da sve može da uradi i postigne u životu i da ne dozvoli da mu iko kaže suprotno. Bili smo na slavi kod prijatelja, i naravno tamo su bila i druga deca. Kada je moj sin čuo drugu decu odmah je otišao kod njih da ih pita da se igraju, međutim oni su se odmah pokupili i otišli u drugu sobu i rekli njemu da neće da se igraju sa njim zato što on ništa ne vidi. On je ostao sam u uglu sobe i ćutao. Srce me je zabolelo ali ćutala sam za njegovo dobro. I roditelji dece nisu reagovali. Nakon toga je moj mali opet otišao kod dece i seo kod njih. Deca su se igrala a on je slušao i dobacivao. Svi su se smejali i ubrzo okupili oko njega. Ostatak večeri su se igrali i smejali i kad smo krenuli kući deca su plakala zato što ne mogu još malo da se igraju sa mojim sinom. Tako je pozitivan, da prosto privlači energijom. Volela bih samo da sam jača, plakala sam do jutra. Sine moj, snago moja volim te!
Živim u imućnoj porodici, imam brata i sestru, treće sam dete, ali ne i mezimac. Uvek sam imao sve, a nije mi trebalo ni pola od toga... Rođeni brat je bivši narkoman (ima staž od 15 godina) i uvek je sve bilo usmereno ka njemu, da bi se izlečio. Ipak, ne mogu da krijem, da me boli to što su mi roditelji ljubav pokazivali kroz novac (ekskluzivna letovanja, motori, skupi automobili)... Završio sam državni fakultet u drugom gradu, bez njihove pomoći, niko nije znao ko su mi roditelji, išao sam autobusom na predavanja i ispite, dao sve u roku... čak sam od ortaka i ortakinja na faksu krio da imam para, da se ne bi osećali manje vrednim pored mene... Kasnije sam našao dobar posao, trudio sam se da se za sve izborim sam. Sada sam dao otkaz, pakujem se i selim daleko, jer i kada se čitava agonija oko burazera, hvala Bogu završila, oni i dalje najviše pažnje posvećuju njemu... Pre neki dan mi je otac rekao da je razočaran u mene, to je bio kraj. A nikada me nije pohvalio. Inače imam 25 godina.
Profesor sam na fakultetu. Studentima dajem ispite koji imaju puno pitanja na zaokruživanje. Tako mi je najlakše ocjenjivati. Kada god nekome fali jedan bod da prođe ispit, prepravim neko krivo zaokruženo pitanje i dam taj bod da ne nosim nju/njega na duši.
Bio je rodjendan mojoj curi, nisam znao šta da joj kupim pa sam joj kao poklon dao 5000 dinara koje sam imao u "kasici" sa namerom da ih potrošim na jedan magnet za gitaru i rekao joj da kupi šta želi. Posle par dana vratio sam se sa posla i zatekao taj magnet na stolu sa posvetom "sve što ja želim je da ti budeš srećan"... Koliko je samo volim...
Rođena sam slepa. Kada sam imala oko 7 godina ušla sam u dnevnu sobu u kojoj je moja majka gledala film. Čula se predivna pesma. Pitala sam je šta radi a ona mi je odgovorila da gleda film "Miris žene". Na moje pitanje o čemu se radi u filmu zagrlila me je i osetila sam joj jecaj u glasu "Znaš mila, slep čovek igra tango". "Kako igra, jel lepo?", pitala sam ja. Još čvršće me je zaglila i počela da plače. "Prelepo igra". "Mama a jel' ja mogu da igram tango" pitala sam. Nedavno, 10 godina od tada, posle niza operacija ja sam progledala. Mojoj sreći nije bilo kraja, osećala sam se kao nova osoba. Prvo šta sam htela da uradim kada su mi skunuli zavoje htela sam da pogledam ''Miris žene''.