Uzmem ja istoriju da učim. Sednem. Zašto ne bih legao? Legnem. "Srbija je u početku bila županija..." vidi ona fleka na zidu, nisam je ranije primetio.
Zaspim.
Ja i moj muž smo se venčali pre godinu dana. On ima 29, a ja 27, pre nedelju dana sam mu rekla da sam trudna i svako veče on sačeka da ja prva zaspem, kada ga pitam zašto to radi, uvijek je isti odgovor: "Tako je meni lakše, lepše se osećam onda.." I sada ja sam bila ubeđena da se nešto krije iza toga i odlučim da se pravim kako spavam, i kad ono on poče posle nekog vremena da priča sa mojim stomakom(bebom), govori: "Biću ti divan tata, kupovaću ti igračke, vodiću te na sladoled, radiću sve što moj otac nije..." samo sam se okrenula i pomislila kako dobrog muža imam i kako mi je žao što je tako propatio tokom svog detinjstva....
Živim u zgradi u kojoj uglavnom žive stariji i bolesni ljudi. Jutros sam se probudila u 5 i 10, iako mi predavanje na faksu počinje u 10. Nije mi se spavalo, a napolju je sneg zatrpao ulaz u zgradu. Jedva sam uspela da izađem napolje sa lopatom u ruci. Sneg sam čistila oko sat vremena sve dok ulaz nije bio čist. U 10 sam otišla na predavanje i kada sam se vratila, na ulazu u stan me je sačekao buket cveća i pismo zahvalnosti od svih komšija iz zgrade.
Nađem u ormaru kod mame njenu haljinu iz devojačkih dana, skroz dobro izgleda. Obučem je za izlazak, a mamin komentar na to je bio "Ne branim ti da nosiš kratko, ali ovo je stvarno previše"
Drugarica iz razreda u koju sam ja inače zaljubljen ima problema sa srcem i za par dana ide na presudnu operaciju .Poslednje dvije sedmice u školi svi pazimo kako se ponašamo prema njoj ,atmosfera je bila malo je reći hladna.Sjedimo tako jučer svi u razredu i poče kod nekog da svira pjesma 'med i slatko grožđe' i dolazi onaj dio 'umrem li bit će to od srca' i ona ustaje i kaže :'joj evo je moja' i tada se nasmijala najslađe na svijetu ,a onda i cijeli razred s njom ,po ko zna koji put sam svatio zašto sam tako zaljubljen u nju.
Ovo će biti četvrta godina za redom kako bratu nosim cvijeće na grob za rođendan umjesto da kao ostali odemo negdje nazdraviti, i to sve zbog jedne osobe koja je imala ludi provod i mislila da je faca što može u pijanom stanju voziti 150 km/h. Vozači nemojte misliti da ste uhvatili Boga za bradu kad se opustite sa društvom nego budite face i prepustite volan trijeznoj osobi, vozaču taxija ili autobusa jer možete nekom oduzeti pravo na uživanje sa obitelji, igranju nogometa, ispijanje kave u omiljenom kafiću. Sve što radim, ne mogu uživati do kraja u tome jer znam da to moj brat neće doživiti, gledati u malog brata kojem fali uzor u životu. Drugi put dobro razmislite da li bi možda svojim postupkom mogli nekome ispisati sudbinu!
Moja djevojka i ja smo u vezi 4 godine, prije godinu dana imala je saobraćajnu nesreću, udario ju je kamion dok je prelazila ulicu i išla meni u susret, ne mogu vam opisati taj osjećaj, kad to gledate, srce vam se prepolovi a ne možete pomoći, na rukama sam je nosio do hitne, moja ljubav je spašena ali je ostala nepokretna, naravno mislila je da ću je ostaviti ali to neću nikada učiniti, volim je najviše na svijetu, i dok sam s njom nikad nisam pogledao drugu djevojku jer samo ona za mene postoji i sasvim mi je normalna kao i prije dok je imala noge, mnogi me osuđuju zbog toga, ali ja ne razumijem te ljude, zar je trebam ostaviti samo zato jer sad nema nogu, ljudi su ludi, bitna je ona duša i srce koje ona ima i moja sreća kad sam s njom, njen osmijeh i zahvalnost kad je vučem u kolicima, i njen stid zbog toga ali ja sve činim da se osjeća kao i prije, i boriću se da pobjedi to, da i dalje bude samouvjerena, jer je najbolja i najljepša bez obzira na sve.
Sledeće godine u martu punim 60 godina. Osećam se u srcu mlado, pratim savremene tokove tehnologije, uživam u dobrim filmovima i muzici. Ali sam sve umorniji i umorniji. Ne znam da li ovako počinje prava starost? Sinove sam oženio pre nekoliko godina, dobio i unuke, sa ženom se dobrom slažem ali ta prokleta malaksalost i dosada. Umoran sam od svega, kad se pogledam u ogledalo plače mi se. Gde se ljudi izgubi onaj crni zgodni mladić? Ostade samo prosedi stari čika, manji za pet cm, naboran i namrgođen. Čitulje izbegavam da čitam, kad god to uradim nađem na tim stranama nekog prijatelja ili prijateljicu. Eee da mi je samo još jednom u školskom dvorištu da zaigramo basket Simke, Stole, VIktor, Glavonja, Burek, Klempo, Siki i ja...al ne vredi, Glavonje, Simketa i Stoleta više nema...Viktor jedva hoda od reume, Sikija viđam često jedva sastavlja kraj sa krajem, za Klempu ne znam šta je, kao ni za Bureka...Da mi je samo pet minuta da odigramo, a da nas gledaju opet Milica, Jocika, Dušica.
Profesor istorije mi je govorio: 'Blago kući koju promašiš!' A 15 godina kasnije se udam za njegovog sinovca!