Od mene se očekuje da budem domaćica, da ručak čeka na stolu, da su prozori besprijekornog sjaja, da kuća miriše na cimet, da ja mirišem na Chanel No. 5 i da nisam tužna, da sam raspoložena, stabilna, da uradim sa djecom zadatke, da na sudu iznesem sve prave dokaze i argumente, da objasnim djeci da tata više nije živ, da mi kosa nikad nije prljava, da operem veš, da prostrem veš, da odvedem djecu na plivanje i balet i dovedem sa istih, da prisustvujem svakom živom sastanku, da svakodnevno zovem mamu i tatu, da budem nasmijana načitana počupanih obrva i našminkana, da odem u kupovinu, da mislim 100 na sat ko je na šta alergičan, da zabavim šestoro djece, da odem poslom u Lisabon, da se brinem hoće li djeci biti dobro sa bakom dok ja nisam tu. Imam pravo na malo samoće i tugovanja. Živim brzo ali ću za njim polako i ja umrijeti.
Jednom prilikom sam dobio veću svotu novca na kladži, do mene živi bolestan komšija, živi sa malim unučetom, ćerka, sin i njegova žena su poginuli u saobraćajnoj nesreći, žive od socijale pomoći i jedva prebijaju kraj sa krajem, taj klinja je uvek bio fin i dobar dečkić sa plavim očima, onako baš nasmejan, igrom slučaja moja baka jednom mu je kupila lek pošto on nije mogao da ode do apoteke...otišao sam do apoteke, kupio mu te lekove, a klinji iskupovao slatkiše i hranu od nekih 50ak eura i dao mu 20 da ima za školu. Samo da ste videli taj osmeh njegov i dedinu suzu kad sam im to dao, ja mislim da me to čini boljim čovekom iako sam kockar..
Imam 18 godina, nikad se nisam napio niti ću. Ne pijem. Razlog zašto ne pijem jeste da mi je otac koji je alkoholičar uništio veći deo mladosti, a pogotovo ceo život mojoj majci. Ne pijem iz inata i brige da ne postanem loš otac. Ponosan sam na sebe!
Kad god vidim na profilnoj da se djevojka uslikala sa prednje i sa zadnje strane pa obe slike stavila kao jednu sjetim se auto oglasa.
Imao sam nepunih 5 godina, bio je to rat, 1992. Jednog dana stvori se panika i rekoše mi da se tata neće više vratitti. Naime jedna granata je pala među njih 110, neki su pobjegli, neki zarobljeni, a za njega su rekli da nije živ, da je nestao. Nisam znao šta to tačno znači, ali sam ga sanjao svake noći, doalzi, prilazi mi, klekne da me zagrli, a onda ga neko pozove i on ode, a ja se probudim sav u suzama. Svaki dan sam pitao a ko će da vozi tatin auto pošto njega više nema, izluđivao sam ih sličnim pitanjima. Svaku noć je dolazio u snove, i odlazio bez zagrljaja, niko mi nije vjerovao kad sam govorio da je živ. Onda je stiglo pismo od njega, naveo je da je imao metak u stomaku i geler u grudima i da je zarobljen. Nakon 72 dana je uspješno izvrešna razmjena. Velika masa je čekala autobus, kiša je padala, ljudi su počeli da pršte od emocija, odjednom se pojavio mršav čovjek, moj otac, i tada sam dobio ono što me činilo kompletnim djetetom,''neobičan zagrljaj''.
Moja žena i ja smo u veoma lošoj finansijskoj situaciji. Naši prijatelji to znaju i nikad se ne ljute kada ne odemo na neko slavlje kod njih ili ako dođemo sa nekim bednim poklonom... Ali zato svake godine kada je meni ili ženi rođendan uvek dođu nenajavljeni sa sokovima, tortama i svakojakim glupostima. Baš sam sedeo danas i razmišljao koliko je život lepši kad imate prijatelje, prosto neopisivo.
Imam curu koja je pametna, prelijepa, zgodna, pristojna, ljudi je obožavaju, a skromna je i predivna osoba. Cijelu osnovnu i srednju školu u nju su se zaljubljivali dečki, cure bile ljubomorne do neba, a ona je ipak sa svima ostala u dobrim odnosima i svugdje sačuvala svoje dostojanstvo. Nakon svih frajera koji su se u nju pozaljubljivali ili ju htjeli smuvat, ona je izabrala mene, šonju, ma prosjek, smotan ko sajla, informatičar, totalno u svom svijetu, nisam imao pojma kako da budem kul i opasan... Ali je znala i zna da je volim više od sebe samog i život bi dao za nju. Što god bilo, bila je tu. Skupio sam novac, sutra nam je 4 godine. Vodim je na Novi Zeland da joj ispunim san da ga vidi i da je tamo zaprosim. Ljudi držite fige!!!
Imam 21 godinu i ćesto idem u prodavnicu što za mene što za moje,u poslednje vreme stalno kupujem "no problem" bombonice,i provalio sam da kasirica koja je inače mojih godina nikad nije otkucala,i pre stavljenja u kesu me pogleda i nasmeje se. Danas sam uzeo celu kutiju koju je otkucala, naplatila, i u trenutku da je stavi u kesu, rekao sam joj da je zadrzi kao poklon, praveći se da ne znam da joj danas rodjendan bio. Sutra treba da se izadjemo zajedno.Wish me luck!
Nije meni problem da ja uđem u vezu, nije mi frka da samo njoj pišem, promenim broj, ugasim fejs. Nije mi frka da celu noć pričam sa njom, da ostavim cigare i piće zbog nje. Nije mi frka da kažem prijateljima da ne mogu biti sa njima, jer sam potreban devojci. Nije mi frka da te čuvam, mazim pazim, da ti dam svoju majicu koja miriše na mene i kupim ti čokoladu koju voliš, iako stalno govoriš da si sve deblja. Nije mi frka da ti posvetim svo svoje vreme i da te branim pred svima. FRKA MI JE DA SVE TO PREKO NOĆI NE BACIŠ U VODU.
Nikad neću prevariti dečka. Mislim jedva da nađem jednog, okle mi dva?