Moja mlađa sestra (4), mi je prišla pre neki dan i pitala me zašto sam tužna.. Rekla sam joj da je dečko raskinuo sa mnom, "utešila" me je rečenicom: "Ne brini, biće sve u redu, naći će on drugu devojku."
Na moru sam svako veče, dok sam posle grada blejala sa društvom na plaži, viđala dečka i devojku koji su sedeli uvek negde blizu nas i ona mu se stalno umiljavala, "nameštala", a on nikako da je poljubi... Posle 2 - 3 noći uzastopnog sretanja sa njima, videla sam ih opet kako sede na zidiću i sa njima je bio još jedan dečko... Ponela sam pivo, otišla do njih, uhvatila tog drugog dečka pod ruku, i rekla mu da se pridruži mom društvu uz pivo, pesmu i gitaru... a onda se okrenula prema ono dvoje i rekla dečku: "Daj poljubi je više!" Stvarno sam se smorila gledajući ih. :D I posle par minuta dok smo mi dole na plaži nazdravljali, videla sam njih dvoje kako se strasno ljube. Osećala sam se kao Amor... :D
Imam 18 godina i pre godinu dana sam saznala da imam rak mozga...za to zna samo par mojih najbližih prijatelja i pošto se ne lečim na klasičan način hemoterapijom, na meni se ne vidi toliko šta se dešava...i svaki put kada me neko od tih prijatelja pita kako sam,uvek kažem da se osećam odlično,a ustvari uglavnom popijem šaku lekova pre nego što se vidim sa njima da bih se osećala dobro...i bar 100 puta dnevno pomislim kako svakog časa može da nastupi pogoršanje zbog kojeg ne bih mogla da se ponašam kao da se ništa ne dešava...ako padnem u krevet mislim da se neću izboriti sa rakom i zato mi je najbitnije da nastavim sa normalnim životom, ma koliko to teško bilo.
Noćas sam, dok je dečko spavao, svoja led ledena stopala uvukla među njegove noge, da se ugriju, i on je onako iz dubokog sna samo prodrhtao... Kad sam krenula da izvučem noge, jer mi je bilo žao, samo je stegnuo noge, i nastavio da hrče... :-)
Brat mi je prije nekoliko dana otišao na fakultet. Kad je krenuo rekla sam mu: "Aj hvala Bogu napokon imam svoju sobu." Ostatak dana sam plakala u sobi.
Moj komšija se pošalio sa svojom taštom tako što je u sred turske serije koju obožava, u kojoj su ranili njenog omiljenog lika zvao na fiksni i rekao: "Ezel ovde. Samo da ti kažem da sam dobro."
Dočekala sam da me rođena majka tera da nađem dečka uz objašnjenje da mi "rade" hormoni i da treba neko da me "smiri"! Mogu bilo koji problem da imam, odgovor je nađi dečka. Npr. Boli me stomak- "Nađi dečka!"; Pije mi se kafa/ "Nađi dečka!"; Ne uči mi se/ "Nađi dečka!". Dečko, nađi se.
Vlasnik moje firme je dosta čudan čovek, ima dredove, tetovaže, i vrlo je strog, ali pravedan. Svi su tu plaćeni i sve, ali ko ispada iz sistema, zlo mu se piše, a pribojavamo ga se svi. Bila sam prva koja je ostala u drugom stanju, i tražila da me primi, da mu saopštim, pa očekujući i otkaz, s obzirom da im je to praksa svima. Sela sam sa nelagodom, ispričala sve i čekam. Tri sekunde, kao tri godine, a onda je ustao, došao oko stola, izljubio me, uz reči: "Čestitam, i želim da sve prođe u najboljem redu. Možeš raditi do kad ti misliš da treba, i kad dete poraste sama proceni kad je vreme da se vratiš na posao. Nema nikakvih umanjenja na tvoju štetu, to ja rešavam sa državom." Sve sam znala da prepričam mužu, osim kako sam pogodila izlaz iz kancelarije...
Kada nesto čitam na engleskom u sebi, osećam se kao čistokrvni Englez, a čim pustim glas to zvuči k'o da čitam indo-kineski. . .
Tata mi pregledavao domaći iz mate od 1. do 4. razrezda svaki je*eni put. Kad god bih pogrešio, terao me da radim ponovo bez da mi ukazao na grešku. Užasno me smarao i nervirao, ali bio je strog i morao sam ga slušati. Od 5. do 8. bio sam najbolji matematičar u razredu. Sada sam već pri kraju faxa i jedino ću reći: hvala ti ćale!