Imala sam 40 godina, troje dece i bila sam trudna. Svi su mi govorili da abortiram, da ne rađam propalicu jer ionako nam materijalno stanje nije baš najbolje. Samo su moja deca i muž bili uz mene i odlučili smo da rodim dete. Mojoj propalici je danas bio prvi dan na poslu. Radi u Majkrosoftu.
Videla sam dečka kako zastaje u odelu na kiši kako bi pomerio puža sa staze, da ga neko ne zgazi... Odavno nešto sladje nisam videla
Moj prijatelj je uradio tetovažu sa kineskim slovima, preveo ju je i pisalo je "100% pamuk"
Druga uvek zovem na fiksni jer sam zaljubljen u njegovu sestru i volim kada se ona javi i ja joj čujem glas.
Prevario sam devojku i priznao joj to. Ona je na sve odgovorila sa “Dobro”. Pitao sam zašto je tako razvnodušna na šta mi je odgovorila ”Pa šta treba da histerišem, plačem i lupam glavom o zid?“ Pošla je kući, okrenula se i rekla da je njen obraz čist, da možda greši ali da misli da ipak nije ona ta koja treba da plače i otišla.
Osuđujem ljude koji puše, a nemaju novaca kako bi prehranili obitelj!
Želim ovo da posvetim svim osnovcima ili srednjoškolcima koji ne žele ponovo u školu. Znam, to je još jedna dosadna godina..Ali sjetite se društva, dana kada se vraćate po snijegu kući, a kod kuće vas čeka toplo mlijeko, kakao, čaj, zatim dana kada dežurna luda u razredu provali nešto toliko smiješno da to pamtite do kraja života, zatim dana kada slavite što ste prošli, ili što su vaši drugovi prošli, dana kada zajedno bježite sa časova, kada kolektivno prepisujete na pismenom, kada petkom dođete kući, kada prepisujete zadaću na klupama ispred škole, kada zajedno molite profana da vas ne pita, kada jedete na času pa onom ispred govorite da se namjesti da vas profesor ne vidi, kada prespavate prvi čas pa šaljete drugu poruku da vas izvlači, ostanete duže na školskom da vidite nekoga posebnog.. Eh, to će ipak nekada ostati najbolji momenti.
U gradiću u kom sam odrasla, jedna baba je posle odgledane serije nazvala policiju da im kaže da je Rosaura ubila Ignacija.