Bila sam na praksi u bolnici. U sobi je bio momak koji ima rak. Mlad, lijep momak. Počela sam da pričam sa njim o njegovoj situaciji. Saznala sam da je bio treća godina arhitekture, napustio je studije zbog bolesti, bori se sa tim duže vrijeme, a već ga dugo niko nije posjetio od prijatelja, a navodno ih je imao mnogo. Ja sam se toliko rastužila i rekla sam mu, ja ću da te posjećujem svake srijede. Redovno igramo šah, rešavamo ukrštene riječi. Prošla je već četvrta srijeda i mislim da sam se zaljubila u njega.
Volim samoj sebi slat mejlove da si napomenem nešto. Osjećam se ko da imam asistenta koji se brine o meni.
Kupio ja skoro nov mobilni telefon i tako jedno veče dođem kući i samo ga bacim na krevet. Odem u drugu sobu za kompjuter i posle nekog vremena kaže mi tata istrešću malo ćebad kroz prozor (inace 10-ti smo sprat) da se proluftiraju, ja kao ok. Nije prošao minut on meni "sine jesi ti imao nešto na ćebetu, ja kako sam ćebe zgužvao i rastresao, ono dole nešto lupilo". Ja onako u gaćama skačem unezvereno, oblačim patike, skidam patike, oblačim trenerku pa opet patike i trči dole. Gledam na parkingu, 10 minuta tražim, ne mogu sebi da dođem. Em je nov, em sam skupljao pare za njega i još ne mogu ni da ga nađem, kipim od besa. Vraćam se nazad u stan i tek što sam ušao, a ćale stoji u dnevnoj držeći mobilni u ruci i cepa se od smeha kao nikad u životu što sam ga ja video. Za mojih 20 godina nikada me nije tako za*ebao.
Nisam siguran da li se iko seća ali pre par meseci ostavio sam ispovest u kojoj sam naveo da sam narkoman i da jedva čekam da odem na kliniku za lečenje zaraznih bolesti. Samo da vam javim da sam čist već 3 meseca i da vam se zahvalim za pruženu podršku, mnogo ste mi pomogli. Volim vas sve.
Samo ću pitati kako nije sramota mog dečka da od mene stalno uzima novac ( sića do 100 dinara) koja živim u studentskom domu, roditelji mi nisu zapošljeni, radim neke sitne posliće preko omladinske, a on i sestra mesečno od roditelja dobijaju 3 prosečne plate u Srbiji. Časti dostavu, konobare, ruča se u restoranu, a od sirotinje uzima. Ljudi su stvarno stoka.
Išao ja sa devojkom u Rim, i odseli u hotelu a ispred hotela zastave Evropske Unije... A ona gleda onu zastavu i kaže " Bože koliko ovaj hotel ima zvezdica".... meni bilo žao mene...
Bila sam sa momkom 5 godina. Voljeli smo se kao niko, usuđujem se reći da bih dala svoj život za njega koliko mi je značio i šta mi je predstavljao. Ostala sam i trudna, svi su bili srećni. Moj život je bio ispunjen, kao i njegov. Na moj rođendan, izveo me na mjesto gdje smo se upoznali, i zaprosio pred svima. I dalje se sjećam svake riječi koju mi je rekao. Kad smo se vraćali kući, kišica je padala. Sjećam se, 7 april je bio. Čovjek je prešao na našu stranu s kamionom, frontalni sudar. Ja sam preživjela, nekim čudom i beba. Ali on nije. Moj cijeli svijet se srušio, ne znate koliko je boljelo.. Cijelo tijelo mi se slomilo, srce raspuklo na 100 komada. Zvao se Ivan, pa sam kćerkici dala ime Ivana. Prošlo je 7 godina i kad me pita o njemu suze same krenu. Prošle godine sam se udala, jer je Ivani trebao otac, ali dok me ljubi i dok spavam sa njim, srce jeca u tajnosti i nikada neću zaboraviti te zelene oči i zagrljaj. Ne znate koliko boli dok pišem ovo i sjećam se, ali je lakše..
Imala sam sex sa deckom i kad smo trebali da menjamo pozu on je viknuo power rangers transform ...
Saznao sam nekako da se jedna devojka, godinu mlađa, zaljubila u mene. Imali smo zajedničke prijatelje, izlazili smo zajedno, bila je baš baš baš simpatična i bilo je više nego očigledno da je zagrejana za mene. Jednom su je naterali da se slika sa mnom. Kada sam prišao i zagrlio je da bi slika pristojno ispala, drhtala je kao prut. I pre nego što je drugarica kliknula dugme, okrenuo sam je i poljubio, onako kako treba, i u tom trenutku je drugarica 'okinula', tako da se na slici jasno vidi kako se ljubimo. Sada smo već 3 godine zajedno i bolju devojku nikada nisam imao. :)
Zovem se Miroslav Ilić i igrom slučaja upoznajem ja devojku koja se zove Dragana Mirković.. kaže ona ja sam Dragana Mirković i ja odgovorim ja sam Mirosalv Ilić, ona me gleda blago telećim pogledom i kaže ne ja sam stvarno Dragana Mirković, i tako smo se mi upoznavali jedno 15 min dok nije videla moju ličnu kartu...