Odlučila sam da priznam mami da imam dečka i kada sam joj rekla koji dečko je u pitanju poludela je. Baba je sve to slušala sa strane i pitala me: "Je l' zgodan?" Rekla sam- jeste baba, mnogo zgodan. Okrenula se prema mami i rekla joj: "pusti je, neka ona bude sa lepotanom kad već ti nisi uspela."
Imamo odraslu decu. Oni imaju svoje porodice i svoje kuće-stanove. Kod njih idemo vrlo retko iako stanuju jako blizu jer su oni svakodnevno kod nas. Lepo se slažemo, cenimo i poštujemo. Ali je došlo neko vreme ne samo kod nas već i kod naših prilatelja, rođaka, komšija i kolega. Deca nas mnogo kritikuju tj grde. Ako smo nešto zaboravili, skuvali neko jelo koje ima jak miris pa zaboga cela kuća miriše da ne kažem smrdi, ako priupitamo nešto jer nismo razumeli ako smo nešto razbili ili prosuli koje smo mi očistili i td i sl. Nakoliko puta smo im skrenuli pažnju ali se oni samo uvrede izviču i demostrativno odu preko vrata. Sutradan dođu i nastave po starom. Zato sve vas molim da imate više strpljenja prema roditeljima jer smo i mi imali prema vama. A ubrzo će doći ono što je neminovno pa će vam biti žao.
Svako veče kad legnem da spavam u mislima "pišem" knjigu. Ta knjiga se sastoji iz kraćih ili dužih priča koji opisuje neke moje događaje iz ranijih vremena. Neku "priču" pišem nedelju dana a neku i mesec dana. To zato što se tako vrlo brzo uspavam. Ako razmišljam o događanjima iz skorije prošlosti ili o aktivnostima koje trebam uraditi u skoroj budućnosti nekako mi se razbije san i ne mogu zaspati bar nekoliko sati.
Posvađam se s dečkom, odem sledeći dan na more, za 3 dana neko me gađa kamenčićima na plaži, dignem glavu i imam šta vidjeti, on s ruksašićem stoji. Došao da se izvine, pošto nije imao para došao je stopom, 3 dana su mu trebala, ali ipak došao je.
Skoro sam kupio psa, mnogo je sladak i čupav, večeri kada sam ga i kupio otišao da ga nahranim, spavao je sklupčan u lopticu, pozvao sam ga i nije se okrenuo, povisio sam malo glas ali opet nema reakcije, na kraju sam mu prišao i pomazio ga po glavi, odjednom je skočio okrenuo se, pogledao me slatkim okicama i počeo da maše repom, tada sam shvatio da je gluv, steglo mi se srce u trenutku umalo nisam zaplakao, naravno da sam ga zadržao i sada mi je najbolji prijatelj.
Baš me nerviraju ovi što kukaju kako ne mogu da prežale bivšu ljubav. Nisu oni voleli tu osobu već samo sebe i onda se neko drznuo da ih ne voli. To je samo povređena sujeta, a nikako ljubav.
Prije dva mjeseca smo se sreli poslije dvije godine od raskida duge veze. Bila je ljepša nego što je pamtim, pravi andjeo. Sjedio sam na klupi u centru grada i vjerovali ili ne, prvo sam osjetio njen parfem koji uvijek nosi "Lancome Poeme " pa onda da se ona približava. Poslije prvog uzdaha znao sam da je ona. Pogledali smo se i ništa nisam rekao, a ni ona. Samo je prišla, zagrlila me i rekla mi je "Opraštam ti!". Bio sam presrećan. Nastavili smo da šetamo niz ulicu i pričali smo o svemu. Pričala mi je o fakultetu, o nekim avanturama, o novim ljubavima poslije mene... Onda smo došli do teme o pomirenju, novom početku stare veze. Poljubili smo se i noge su mi klecale. A i njoj, znam. Onda sam se probudio, obukao radno odijelo i otišao da radim. Prokleto jutro, posao i alarm.
Skontao sam da smo odrasli kad sam bratu od tetke hteo nacrtati brkove dok spava i kad sam se prišunjao sa trajnim markerom u ruci skontao sam da već ima svoje brkove...
Bar sam mu obrve spojio ako ništa 😁
Mama mi svaki dan za školu ostavi 4 marke. Danas mi je dala dvije i rekla: "Ostale su mi samo 3 marke, ponesi ove dvije u školu, meni treba jedna da na poslu imam šta jesti. Sutra ću ti dati više, obećavam. Izvini, molim te." Kad' je otišla na spavanje, vratila sam pare u njen novčanik. Poješću ja nešto kad se vratim kući. Volim te mama!
Najteže mi bude kada pitam mamu da li ima da mi da nešto novca da odem sa drugaricama do grada, i ona otvori novčanik i vadi poslednji dinar samo da bih ja mogla da idem negde... Posle joj kažem da su drugarice otkazale, jer nemam srca da trošim, ako znam da sutra ona neće imati da kupi sebi doručak na poslu...