Moji roditelji su jako imućni ljudi. Rekli su mi da ne moram ništa da radim da će me oni izdržavati itd pošto sam jedinac. A ja već 3 meseca radim na pumpi točim gorivo a moji misle da tih 8 sati provodim po kafićima.
Zalepio sam stari telefon na daljinski, da mogu da ga pozovem kad se izgubi... E pa dragi daljinski upravljaču od danas smo na TI!
Baš me nerviraju ovi što kukaju kako ne mogu da prežale bivšu ljubav. Nisu oni voleli tu osobu već samo sebe i onda se neko drznuo da ih ne voli. To je samo povređena sujeta, a nikako ljubav.
Budim se. Glava me otkida. Mamurluk. Ustajem iz kreveta i skontam da se nalazim u potpuno nepoznatoj kući. Odlazim u dnevni boravak, pa u kupatilo, nigde nikog. Polako mi se vraća film od sinoć, i konsultovanjem google maps-a saznajem da sam u jednom selu blizu Novog Sada. Dobro, kakva je žurka bila, moglo je i gore. Umivam se i čujem vrata od dnevne sobe, pali se tv, neko je u tu. Otvaram vrata, i ispred sebe vidim potpuno nepoznatu babu. Rekoh, "Dobro jutro?" A ona meni bez pardona: "Zašto si bos na ladnim pločicama? Oblači se i hajde da jedeš."
Kasnije kroz doručak i razgovor saznajem da sam u stvari završio na afterparty-ju kod nekog lika preko puta nje, ali mi je bilo mrsko da se guram pa sam zvonio u 5 ujutru i pitao da prespavam tu.
Pozdrav za sve vas koji stavljate na status broj meseci koliko ste u vezi... Nemoj da ja stavim koliko sam već slobodan pa da vas sve zaj*bem...!
Na mom venčanju najbolji drug mog muža, ujedno i kum, popeo se na sto i uzeo mikrofon. Zamolio je sve za tišinu i onda rekao "Nemanja (moj muž) i ja, kada smo imali 10 godina, kladili smo se. Pošto sam ja izgubio dogovorili smo se da ću morati da nosim košulju i pantalone na medvediće na njegovoj svadbi. Rekao sam da hoću jedino ako mlada bude baš za njega, jer smo u to vreme bili u faozonu da su devojčice bljaks i tako. Naravo to ni jedan od nas dvojice nije zaboravio. Danas je njegovo venčanje i on pored sebe ima devojku koja je jednom rečju savršena. Bolju nije mogao naći i siguran sam da će njih dvoje biti najsrećniji par ikada. Sada sa ponosom mogu da uradim ovo..." stavio je mikrofon na sto i otkopčao kosulju, ispod koje je bila košulja sa medvedićima, i bacio je. Isto to je uradio sa pantalonama. Opet je uzeo mikrofon i nastavio "Sada bih vas zamolio da nastavite sa slavljem, a vas dvoje...haha, pa znate šta očekujemo dogodine" svi su pljeskali, a ja sam ostala bez teksta.
Jednom sam na rođendanu kod druga kao dvanaestogodišnjak zavio dva sendviča u salvetu da niko ne vidi i odneo majci kući. Bili smo tada jako siromašni!
Pre nekoliko meseci mogla sam da umrem na najbanalniji mogući način. Zapravo uzela sam šerpu, skuvala kamilicu i parila lice. Kad sam završila sa parenjem lica, odlučila sam da zagnjurim (valjda bi mi to pomoglo licu, šta znam, budala) i šta se desi - glava mi se zaglavi u maloj posudi i ja počnem da se davim. Da mama nije naišla i odglavila me, udavila bih se U ŠERPI.
Radim u kladionici već dve godine.Skoro svakoga dana mi dolazi jedan siromašni dekica da odigra tiket za 20 dinara. Uglavnom ne dobija, iako mu dobitak ne prelazi 500 dinara. Kada je jednom došao da mu proverim tiket, nisam imao srca da mu ponovo kažem da nije dobitan. Dao sam mu 5.000 dinara i rekao da je jubilarni uplatilac i da mu se dobitak udesetostručio. Pošto je bilo jutro otišao je, kupio mi je burek, jogurt i cigarete. Kada sam video osmeh na njegovom licu koji je bio ne toliko zbog para, već zbog časti, osetio sam se najlepše u celom svom životu.
Kad sam zadnji put brojao u kesi od smokija je bilo 112 komada. Danas brojim i ima 84. Gde će vam duša?