Pozdrav za sve vas koji stavljate na status broj meseci koliko ste u vezi... Nemoj da ja stavim koliko sam već slobodan pa da vas sve zaj*bem...!
Na mom venčanju najbolji drug mog muža, ujedno i kum, popeo se na sto i uzeo mikrofon. Zamolio je sve za tišinu i onda rekao "Nemanja (moj muž) i ja, kada smo imali 10 godina, kladili smo se. Pošto sam ja izgubio dogovorili smo se da ću morati da nosim košulju i pantalone na medvediće na njegovoj svadbi. Rekao sam da hoću jedino ako mlada bude baš za njega, jer smo u to vreme bili u faozonu da su devojčice bljaks i tako. Naravo to ni jedan od nas dvojice nije zaboravio. Danas je njegovo venčanje i on pored sebe ima devojku koja je jednom rečju savršena. Bolju nije mogao naći i siguran sam da će njih dvoje biti najsrećniji par ikada. Sada sa ponosom mogu da uradim ovo..." stavio je mikrofon na sto i otkopčao kosulju, ispod koje je bila košulja sa medvedićima, i bacio je. Isto to je uradio sa pantalonama. Opet je uzeo mikrofon i nastavio "Sada bih vas zamolio da nastavite sa slavljem, a vas dvoje...haha, pa znate šta očekujemo dogodine" svi su pljeskali, a ja sam ostala bez teksta.
Imam jednu rođaku staru 58 godina koja je ostala u jednom selu u Bosni. I kad čuva stolu dok pase dopisuje se preko vibera sa nama rođacima, prijateljima i bivšim komšijama koji smo rasuti po svetu. Gde bi joj bio kraj da ima više škole od njenih 4 razreda. Obožavam je 😇
Jednom sam na rođendanu kod druga kao dvanaestogodišnjak zavio dva sendviča u salvetu da niko ne vidi i odneo majci kući. Bili smo tada jako siromašni!
Imamo odraslu decu. Oni imaju svoje porodice i svoje kuće-stanove. Kod njih idemo vrlo retko iako stanuju jako blizu jer su oni svakodnevno kod nas. Lepo se slažemo, cenimo i poštujemo. Ali je došlo neko vreme ne samo kod nas već i kod naših prilatelja, rođaka, komšija i kolega. Deca nas mnogo kritikuju tj grde. Ako smo nešto zaboravili, skuvali neko jelo koje ima jak miris pa zaboga cela kuća miriše da ne kažem smrdi, ako priupitamo nešto jer nismo razumeli ako smo nešto razbili ili prosuli koje smo mi očistili i td i sl. Nakoliko puta smo im skrenuli pažnju ali se oni samo uvrede izviču i demostrativno odu preko vrata. Sutradan dođu i nastave po starom. Zato sve vas molim da imate više strpljenja prema roditeljima jer smo i mi imali prema vama. A ubrzo će doći ono što je neminovno pa će vam biti žao.
Pre nekoliko meseci mogla sam da umrem na najbanalniji mogući način. Zapravo uzela sam šerpu, skuvala kamilicu i parila lice. Kad sam završila sa parenjem lica, odlučila sam da zagnjurim (valjda bi mi to pomoglo licu, šta znam, budala) i šta se desi - glava mi se zaglavi u maloj posudi i ja počnem da se davim. Da mama nije naišla i odglavila me, udavila bih se U ŠERPI.
Svako veče kad legnem da spavam u mislima "pišem" knjigu. Ta knjiga se sastoji iz kraćih ili dužih priča koji opisuje neke moje događaje iz ranijih vremena. Neku "priču" pišem nedelju dana a neku i mesec dana. To zato što se tako vrlo brzo uspavam. Ako razmišljam o događanjima iz skorije prošlosti ili o aktivnostima koje trebam uraditi u skoroj budućnosti nekako mi se razbije san i ne mogu zaspati bar nekoliko sati.
Radim u kladionici već dve godine.Skoro svakoga dana mi dolazi jedan siromašni dekica da odigra tiket za 20 dinara. Uglavnom ne dobija, iako mu dobitak ne prelazi 500 dinara. Kada je jednom došao da mu proverim tiket, nisam imao srca da mu ponovo kažem da nije dobitan. Dao sam mu 5.000 dinara i rekao da je jubilarni uplatilac i da mu se dobitak udesetostručio. Pošto je bilo jutro otišao je, kupio mi je burek, jogurt i cigarete. Kada sam video osmeh na njegovom licu koji je bio ne toliko zbog para, već zbog časti, osetio sam se najlepše u celom svom životu.
Kad sam zadnji put brojao u kesi od smokija je bilo 112 komada. Danas brojim i ima 84. Gde će vam duša?
Sedim ja u busu i prilazi mi jedna starija žena, ja da budem kulturna pitam je da li hoće da sedne, ona odgovara "pa naravno, nećeš valjda ti sedeti". Samo sam se nasmejala, rekla "izgleda da hoću" i vratila slušalicu u uvo.