Neću se ženiti i praviti djecu dok ne budem imao svoj stan/kuću i svoje auto. Ne želim dijete odgajati u podstanarstvu ili ne daj Bože kod nečijih roditelja.
Dečko mi ima tetovažu imena bivše verenice... Već dve godine živimo zajedno i to ne rešava. Ponekad želim da mu iščupam ruku iz ramena koliko me to nervira.
Ne znam je li to normalno ili ne, ali kad god recimo ne položim ispite ili znam da nisam nešto ostvarila što sam zamislila ja onda gledam da sebe ,,kaznim'' time što neću sebi priuštiti odmor. Jače od pola godine sam non stop učila jer nisam uspevala da dajem ispite, pritom sam radila onda kada nisam učila i nije bilo nekog odmora. Sad na leto sam primetila da već polako pucam i da mi treba odmor makar par dana. Kad svojima to spomenem, bratu i sestri oni su uvek mišljenja da neko tek kad nešto zasluži može na odmor. Rešila sam da presečem i ipak odem na odmor jer neću uspeti ni da postignem rezultate ako to ne uradim i više me ne zanima hoće li se bilo ko ljutiti. I da se onda vratim sebi i uspem da dam uslov jer će mi i naredni period biti stresan i izazovan.
Moj otac je neko ko neće rečima reći da te voli, već delima. Moj otac je neko kome se divim. Moj otac je neko ko je pun razumevanja, strpljenja, ljubaznosti, pažnje i brige. Mogla bih do sutra da pričam o njegovim vrlinama, ali ima jednu manu. Jako je slab na mene na moje suze i moje neraspoloženje. Kada god bih napravila glupost uvek bi seo da priča sa mnom, da me uteši, da mi pomogne, da me oraspoloži. On je neko ko me razume, on je neko kome mogu sve da kažem i on je jedina osoba u koju zaista imam poverenje. Šta god uradila uvek će stati uz mene i odbraniti me. On nije neko ko kaže volim te, on je neko ko u suzama u teškim situacijama kaže, ako bi ti sutra trebalo život bi ti svoj dao. On je neko ko kad vidi da sam tužna učini sve da me nasmeje, on je neko ko kad napravim problem kaže rešićemo. On je neko ko će uvek u životu stati na moju stranu i uvek me razumeti. Izuzetno poštujem i cenim. On je nešto najvrednije u mom životu.
Radim u operacionoj sali i zbog kape i maske osobama mogu videti samo gornji deo lica. Za pojedine osobe sam mislio da su prelepe, ali kad sam ih video bez maske bile su mi ono ok, ništa posebno, simpatične su. Ima jedna doktorka sa kojom radim nekih 4 meseca i povremeno dolazi u salu. Često sam se pitao kako izgleda jer mislim da ima najlepše oči na svetu. Danas sam je prvi put video bez maske. Ljudi ne mogu da vam opišem koliko mi je prelepa. Trudio sam se da ne buljim u nju, ali jednostavno nisam mogao da prestanem da je gledam. I od tog trenutka, ma šta god radio, samo mislim na nju...
Moja supruga i ja smo se jako dugo zabavljali prije nego što smo se vjenčali i u tom periodu smo imali veliki krug prijatelja koji su se upoznali preko nas. Na prošlom zimovanju su nas iznenadili kada su nas nazvali na video poziv 3 para koji su se vjenčali u prošloj godini da nam zahvale jer su došli do spoznaje da se ne bi poznavali da im nije bilo nas. Nekako se osjećamo ispunjeno i sretno. Život je lijep!
Jako mi je drago kad vidim da opet ponavljaju oglas za posao na koji mene nisu hteli da prime.
Roditelji su mi razvedeni. Otac nije došao na moje venčanje jer "mu je teško da posle toliko godina gleda moju majku".
Ne razumem zašto većina na Balkanu smatra da su ljudi od 50 godina stari i da sporo uče pogotovo da su fizički inferiorni u odnosu na mlađe. Sa 48 sam naučio programiranje, dva strana jezika do 50te fizički sam u boljem stanju nego većina 25 godišnjaka. Neverovatno koliko smo zatucan narod. Sva sreća ne živim više na balkanskom pustom ostrvu.
Prestao sam da se stresiram i nerviram kad sam shvatio da mi to utiče na izgled. Kad me već ne ide, barem da ne budem ružan.