Imam 23 godine, a još nisam pronašla pravu prijateljicu. Imam prijateljice na faksu i nekad popijem kafu s ovima iz srednje škole, ali nije to to. Jednostavno želim da postoji obostrani interes da prijateljstvo što duže opstane.
Imam lažni profil preko kojeg sam zezala celu školu, svi su se zaljubili u taj profil, a ja baš uživam gledati te paćenike😁
Nikad mi nije bilo jasno zašto se ljudi druže s osobama koje ne poštuju i varaju svoje partnere, flertaju dok su u vezi itd. Ako si takav u braku ili vezi, kakav si tek u prijateljstvu? Jednom sam napravila iznimku kad sam se družila s curom koju sam gledala i pazila kao sestru i gadno se prevarila.
U životu svaki put kad sam spustila kriterijume, koštalo me je.
Muškarci nam mozak ispraše pričama o tome kako u krevetu traže seksualnu boginju. Ženu koja je bar triput proučila celu kamasutru i može da ima odnos i dok dubi na trepavicama. E onda, ako ima sreće, neki od njih naiđe na ženu koja uživa u seksu. Onda kreće kuku i lele, uz velike komplimente za umeće koji se svode na rečenicu: „Ti si luda”.
Okej, ja luda, a ti nedorastao. Svakako nekompatibilni. Možda se desi da nađem muškarca kome je ženska nazovi „ludost” (odnosno poznavanje sopstvenog tela i šta tačno želim u krevetu) sasvim normalna stvar. Samo takav je vredan čekanja… „Desničari”, a bogme i „levičari” nisu vredni gubljenja vremena nijedne ženske osobe...
Kada sam bila mlađa, do nekih 20-ih godina sam bila toliko glupa, pravila sam baš greške koje mi je sada neshvatljivo da sam radila. Na primer se*s na javnom mestu, ulazila sam u veze sa momcima koji mi se ni malo nisu sviđali, ćutala sam na sve i odobravala, radila sve što mi neko kaže. Bukvalno nisam umela ničemu da kažem "ne". Jako mi je krivo zbog toga. Grize me savest.
Harvard, Cambridge, Oxford i ostala angloamerička Sveučilišta su više-manje precijenjena. Samo im je ambalaža dobra, a sadržaj zapostavljen.
Sveučilišta u ovom dijelu Europe (Zagreb, Split, Beograd, Ljubljana) su jako dobra, bolja nego što mislimo.
Ne sređujem se za muškarce, niti za žene. Sređujem se isključivo za sebe jer je baš dobar osećaj stajati pred ogledalom i gledati u lepotu negovanu i sređenu još ako je u pozadini neka muzika pa se toj lepoti otme i neki pokret ili ples poput poziranja ma divota, zaljubljena sam u sebe kad sam sređena ali zato kada nisam ništa mi ne ide od ruke, ničim nisam zadovoljna, svađam se i budem neispunjena i nervozna.. eto zasto se sređujemo.
Oženio sam se prije četiri dana. Sve je bilo u redu dok prekjučer nismo brojali novce i utvrdili da moji roditelji nisu ostavili kuvertu, dok su njeni ostavili poprilično debelu. To je kod supruge izazvalo takvu ljutnju da mene neprestano proziva zbog onoga što su učinili moji roditelji. Objasnio sam joj da su pred svadbu završili u blokadi i da sam im ja morao posuditi skoro sav svoj novac da bi ostali iznad vode i da vjerojatno nisu imali što dati jer su i ono što su imali potrošili na organizaciju dijela svečanosti oko kuće. Pitao sam ih što je bilo i samo su rekli da će nam pomoći na druge načine, da će nam darovati zemljište na kojem ćemo si graditi kuću i da će nam pomoći oko materijala, samo dok se stabiliziraju. Ne vrijedi, moja žena me svojim prozivkama natjerala da noću šetam gradom i da se nemam kome obratiti i kome otići. Prijateljima mi je neugodno reći da se nakon savršene svadbe ovako nešto dogodilo, a roditeljima ne želim ništa reći jer će im srce puknuti.
Zbog posla kojim se bavim imam puno kontakata sa ženama. Baš puno udatih me startuje direktno i konkretno ili mi se samo ubacuju u inboks kao da bi ćaskale, a čekaju moj potez, koji se ne desi. Ne osuđujem ih, jer ne znam kakva im je situacija kući, ali ne dajem im nadu ni povod. Sa druge strane, žena i ja nemamo skoro nikakav seksualni život.