U stanu pored mog žive dve prelepe komšinice i uvek kada čujem da se otvaraju njihova vrata trčim do svojih i gledam kroz "špijunku" kako bi ih odmerio.
Imam 51 godinu i danas sam prvi put bila kod kozmetičara. Ne znam da li je to normalno, ali osećam se razmaženo...
Mrzim kad me neko prekine dok pričam pa posle kao izvini nastavi. Da nastavila bih da znam gde sam stala.
Najviše volim da se posvađam s nekim, jer tad čujem šta tačno on misli o meni.
Kad čekam bus na stanici uvek šetam tamo-vamo ko kreten.
Uzmem daljinski da pogledam šta ima na drugim programima, obrnem 50 programa i ne znam šta sam videla na kom...
Stara mi je poslala poruku danas da planira da ide negdje oko 6, ja sam joj rekla "U 6 ti je roditeljski, ženo!" na šta je ona 'ladno odgovorila "Baba ti je žena."
Mama mi uvek kupuje nove gaće i čarape pred neku ekskurziju, ili putovanje.
Vozač sam i poštujem propise, ali kad mi nataknu slušalice u uši kad prelaze preko pješačkog, pri tome ne gledaju da li automobil ide ili ne, e onda obožavam da se zaletim preko pješačkog i dobro ih isprepadam. Ti bi da glumiš Holivud s tim bakračima na glavi i ne šljiviš nikog, a podrazumjeva se da ja poštujem propise i da ti stajem, ne može.