Želela bih da sam lepa.. :( sigurna sam da bi me tada dečko s kojim sam tri godine u vezi voleo. Tri godine smo zajedno, a niko ne zna za nas... jer on to ne želi... :( i svaki dan mi time slomi delić srca..
Mama mi ima tumor i time ja nosim moju šestočlanu porodicu na leđima, niko od njih mi se nikad nije zahvalio, niti me zagrilo, samo mi uvek zvocaju.. To boli.
Moja devojka i ja imamo potpuno drugačiji pogled na život. Oboje smo na pragu 30-ih godina, i dok ona stalno izlazi, zeza se, pije, jer kako kaže: "hoće da proživi život dok je mlada", ja već nekoliko godina radim po ceo dan i štedim, jer želim da stvorim nešto u životu i sutra porodici omogućim pristojan život.
Svako jutro baba usisava hodnik ispred moje sobe i budi me. Sinoć sam se napio, ušao u 2 ujutru u njenu sobu i počeo da proizvodim zvuk usisivača, samo mnogo glasnije, kako bih joj pokazao šta mi radi. Jutros mi se osvetila, i počela je da mi usisava jastuk.
Imala sam 5 godina kada sam se prvi put vozila avionom. Par dana kasnije došla sam u vrtić i rekla svojim prijateljima da sam iz aviona uhvatila komadić oblaka, pojela ga i da je imao okus po šećernoj vuni. Svi su mi povjerovali.. :)
Jednom sam se toliko napio da sam mislio da su mi noge slomljene pa sam puzio do kuće 500 metara.
Mama viče na mene sat vremena i na kraju kaže '' Nemam reči stvarno ''.
Kada sam kao mali dobio vaške, bio sam ubeđen da će one nestati, tj. se podaviti ukoliko budem držao glavu pod vodom neko duže vreme.
Kao mala sam jednom pobjegla od kuće, dok je baba spavala.. i posle 3 kilometra, ljudi su me pitali odakle sam, gdje sam pošla (selo) i vrate me nazad. U međuvremenu je baba digla hajku, krenuli ljudi da me traže mislili ukrao me neko. Kad me našla, dovela me kući i za kaznu vezala za banderu kao magare. Sva su mi se djeca smijala, a ja plakala kao kišna godina. Trauma iz djetinjstva.
Kad sam bila mala, uvijek sam govorila da kad bi u kući izbio požar prvo bih uzela barbike. Čak bih i pravila spisak koje bih prvo ''spasila''.