Svaki put kada moja bivša dođe kod mene da prevari svog sadašnjeg, ja to shvatim kao takmičenje pa dam sve od sebe. Posle mi treba 5 dana da se oporavim...
Nisam nikad zadovoljan sobom, uvek mislim da sam mogao bolje...
Jedne večeri kad se popilo malo više, vraćam se kući i prolazim pored kuće gde me čeka stari na vratima, samo sam produžio i rekao `dobro veče komšija` ..
Ponekad kad režem luk,i kad' mi oci počnu da suze. Pretvaram se da sam u nekim tv novelama i kako plačem zbog zabranjene ljubavi. A onda počnem pričat' sama sa sobom.
Nikad ne pustim vodu u WC šolju kad sam u nekom restoranu, kafiću, javnom WC-u. Imam trip da ću da se zarazim nekom bolešću!
Kad seckam namirnice za ručak najvećim nožem koji imam u kući, tripujem da sam bolja kuvarica nego kada isto to radim malim nožem.
Gitujem uši sapunom, kako mi se ne bi videle rupice od minđuša na razgovoru za posao, jer oni prihvataju samo jednu, a ja imam tri...
Ljudi ne shvataju koliko je lepo biti zdrav. Molim vas, nemojte se nervirati, jer ne znate šta je vredno nerviranja, treme i straha.
Imam 22 godine i imam jaku želju da usvojim klinca koji trenira sa mnom u klubu. Mlađi je od mene desetak godina, bez oca i majke, živi sa bakom. Neverovatan talenat, odličan učenik i pre svega dobar dečak. Voleo bih da mogu da mu pružim da ima sve što sam i ja imao.