Radim u kontakt centru, svaki put kad obnovim ugovor trudim se da na svoju odgovornost otključam ljudima još koji paket kanala promotivno, iako im ne sleduje jer smatram da uvek treba da ponudim i više od onog što očekuju i trudim se da ih time iznenadim.
Mrzim hemiju, fiziku, matematiku.. Volim istoriju, književnost, jezike, filozofiju..
Studiram TMF. Od odličnog đaka u srednjoj, do jako lošeg studenta. Ne ide ništa na silu..
Nemam s kim na poslu da vodim konstruktivne dijaloge. Svi sebičnjaci, priprosti, kad ja počnem da pričam, prekidaju uz upadicu-ti samo filozofiraš, ali kad počnem o svom ili nečijem drugom privatnom životu, naćule uši kao radare. Nema za mene ovde budućnosti.
Toliko sam usamljena. Živim sama. Prijateljice su sve udate ili sa malom djecom. Meni je najveća zanimacija u životu kada sjednemo svi zajedno na poslu na pauzu i jedemo. To mi je najzanimljiviji dio dana. Tih pola sata. Hvala radnim kolegama što su normalni.
Dečko mi je prišao u klubu i pitao jel drugarica koja je bila sa mnom ima dečka na što sam mu rekla da ima, a on mi je odgovorio onda se neće naljutiti ako ti odeš plesat sa mnom. I tako smo se upoznali.
Inače ne jedem mnogo, često mi i bude muka kad samo pomislim na hranu. Ali kad popijem pivo, dva... Ja ne verujem šta ja mogu da pojedem. Pre neko veče došla iz grada, popila sam 3 piva. Uzela tanjir popare, parče pice sa majonezom i pored svega toga pileća prsa. Pojela sve to zajedno, bez problema. Pre toga, isto posle piva, pojela sam veliko pakovanje čipsa, salatu sa paradajzom i sirom, čajnu kobasicu ne znam ni ja koliko parčeta i hleba malo uz to. Evo večeras me čeka burek sa mesom, četvrtina i kroasan sa kremom, a mislim da će mi biti malo. Neverovatno. I ne razumem kako i zašto, jer pivo samo po sebi goji i trebalo bi da zasiti, a meni izgleda otvara apetit.
Moja devojka posle 8 godina veze je dobila želju da proba seks sa nekim drugim za promenu. Seks nam je dobar da se razumemo i volimo se ali jedno isto stalno. Meni je to skroz okej ali joj nisam to rekao.
Smorila me škola i biti švorc stalno. Želeo bi da radim godinu dana da ispunim neke svoje želje pa onda da nastavim školovanje.
U stranoj literaturi anksioznost opisuju kao neizlečivi poremećaj koji se može držati pod kontrolom lekovima i terapijama. Samo kod nas
"lajfkoučovi" bulazne o nekakvom trajnom izlečenju. Može ući poremećaj u mirnu fazu, to jest u remisiju, ali kad-tad će se opet ispoljiti. Tako da nema trajno izlečenih, samo privremeno zalečenih.
Odbio sam ponudu da budem preporučen u jednoj velikoj firmi koja posluje internacionalno samo zato što njihov odsek u Srbiji ima veliki broj negativnih recenzija na nadležne i stanje u firmi u zadnjih 6 meseci. Plata ispod republičkog proseka.