Uvek sam osuđivala ove što pate za prošlim vezama. A jbg sad... Sad znam da ni vama nije lako. Nedostaje mi tako puno, iako su prošle godine. Ništa se nije promenilo.
Ništa me ne iznenadi nego “životni fakultet” i dobri korisni savjeti od “ljudi iz naroda”. A isto tako i neodgoj i loše izražavanje visoko obrazovanih ljudi. Tačno za neke ljude na pozicijama, koji su cijeli život posvetili učenju, pomislim da su poludili jer se izražavaju bahato i dvosmisleno.
Smučilo mi se više da se stariji kandidati posmatraju kao bolji samo zbog godina. Ako pretendujemo na istu poziciju, a ja sam mlađa i već sam stekla uslov da se prijavim, šta ću tek raditi kroz deset i više godina. Naravno da je neko deset godina stariji ujedno i iskusniji, ali važan je kvalitet tog iskustva, kao i druge kompetencije. Ne samo godina rođenja.
Zaljubila sam se i ponašam se kao debilka, kao dete. Je*ote šta će čovek da pomisli o meni evo ne znam.
Berlin je grad koji je oličenje Sodime i Gomore. Gadi mi se i da prođem pored njega, a kamoli da živim tu.
Kada malo popijem, imam poriv da svim ljudima udjeljujem komplimente 😁
Kako da znam da li se sviđam liku koji je jako stidljiv i povučen i znam sve da mu se sviđam ne bi mi rekao iz straha ne prilazi mi često ali gleda me iz daljine i sav se spetlja prilazi ponekad čisto da visi oko mene a ja ne bih mogla ništa da mu kažem jer mi se ne sviđa ali uživam u ideji da je zaljubljen u mene.
Teško mi je kad vidim njihove zajedničke fotografije. Tako su sretni.
Smeta mi kad neko moje dete naziva 'moja sreća', 'moj život', 'moja ljubav'.. kad je to dete sve samo moje.
Dok sam bio mali bio sam kao sunđer bob, sad sam kao lignjoslav.