Mislim da me ova zaljubljenost nikad neće proći kad me nije prošla u ovih već 10 godina. Ne viđam ga više otkad sam završila srednju školu (riječ je o mom profesoru koji mi je predavao, slobodan je još), ali i kad pogledam samo njegovu sliku odmah mi oči zasuze. Ne znam oće li ovo ikad proći. Izgubili smo kontakt i ni sama ne znam kako da probam nešto sa njim.
Radim u krš firmi na poslu ispod kvalifikacija koje imam, i mizerno je plaćen. Znam, većina će reći kakva znanja posedujem da zaslužujem bolje plaćen posao. Godinama konkurišem, išao sam na par razgovora i ništa. Imam malo dete, kome se treba posvetiti i provesti vreme. Kad legne, noću čitam i nešto dodatno učim ali i to je tanko. Kasno ležem, rano ustajem, na 5 strana sam razbacan. Iskreno, nisam zadovoljan ni sobom ni nekim napretkom. Da bar visim na soniju pa da znam što živim kako živim. Ljudi oko mene idu dalje i napreduju, ja kao neko pastorče zakucan. Ne znam više šta da radim, odakle da izvučem energiju i volju.
Pratim jednu osobu koja je završila fakultet, a nepismena je. Takođe stalno čita knjige, ja ne znam kako neke osnovne stvari ne zna da napiše...
Imam 25 god, nemam dečka.. Živim još uvek s majkom jer i dalje nemam mogućnosti da se odselim.. Konstantno se osećam loše zbog nje i njenih komentara "stalno si kod kuće" ili kad odem negde "pa napokon da negde odeš" itd.. Iskreno ni nemam volje hodati okolo, dođem s posla i budem umorna.. Odem na kavu, piće, koncert tu i tamo, eventualno možda i van (jako, jako rijetko).. Da se razumijemo, ja nemam problem biti sama sa sobom, ali me njeni komentari ubijaju.
Prihvatila sam na faxu jednu devojku koja je bila prilično čudna, oblačila je samo duge suknje, široke stvari, i malo se generalno čudno ponašala. Meni je ona bila nekako simpatična i bilo mi je malo žao što je ljudi odbacuju, pa sam krenula da se družim sa njom. Ustvari je imala dosta zanimljiv život i dosta smo se zbližile. Međutim, na kraju je ta devojka mene baš spustila u društvu, rekla mi je da me je "gledala sa visine" u toku tog našeg druženja, što je bilo jako ružno, i iskreno, nije imala ni jedan jedini razlog da me gleda sa visine. Onda smo prestale da se družimo i ona je pola fakulteta potpuno otrovala protiv mene, jer je odmah ušla u vezu sa dečkom koga su svi gotivili. Tako da, čuvajte se, ne morate baš svakog ni da prihvatite. Kamo lepe sreće da sam je zaobišla i ja, onda kada su je svi ignorisali.
Jedva čekam da se razvedem. Posle toga neću više želeti ikada više da živim sa partnerkom. Mogao bih da budem u vezi, ali samo povrememo viđanje i zrela međusobna podrška i razumevanje uz poštovanje ličnosti i želja obe strane. Nisam za brak i to stanje mi je neprirodno, ono me sputava i guta me u ambis.
Porodim se ja sredinom 2023. i ostane mi višak od recimo 13-14 kg. I normalno nervirala se i htela da smršam. Smršam ja i ostane upornih 7 kg. Nekako siđem na +3 do 4.... i ni makac. I našalim se ja da mi treba stres jer tako mršavim ko od šale i kao da se vratim bivšem dok ne smršam i hahaha hihihi svi se smejemo. I sadašnji muž (inače dobar čovek) napravi haos od našeg života, da ne dužim, sad mi fali nekih 6 ili 7 kg. Ni du*e više nemam. Tačno treba paziti šta pričaš. 🤦♀️
Upravo smo platili 50€ kako bi servisirali plinsku peć koju nikada nismo koristili niti ju planiramo koristiti i koja doslovce služi kao polica za cvijeće. Sve zato što smo na prvi april (divne li šale) u 7.30 ujutro bez prethodne najave informirani da ju moramo servisirati u narednih mj. dana jer je "u sustavu s drugim pećima" i da ćemo u protivnom platiti kaznu i isključit će nam plin, a ponovno paljenje istog naplatiti. Bez obzira na sve uredno plaćene račune za plin dosad, kao i uredan servis svih ostalih peći (koje se koriste). "Mi to za vaše dobro", tako su nam rekli. Tako da nam je, "za naše dobro", servis koji je servisirao sve ostale peći i nikada nije postavljao pitanja o ovoj peći niti nas savjetova da ju trebamo servisirati došao danas, a mi smo dali novce za servis koji je uključivao korištenje naše vode, kupaonice i usisavača - sve kako bi servisirali nešto što ne koristimo, a kako bi mogli bez ucjene nastaviti koristiti nešto što već godinama uredno plaćamo.
Mnogo me nerviraju koleginice. Prosto ne mogu da verujem da toliko mogu sa ogovaraju i samo nešto komentarišu. Ranije sam se njima malo i družila al sam se povukla i sad me gledaju ispod oka. Čak i njima odgovara što više ni to malo vremena ne provode sa mnom jer sam uglavnom ćutala na ta komentarisanja. Muka mi ih je da sad kad se vraćam sa pauze se nadam da ni jednu neću sresti u hodniku jer ta netrpeljivost se toliko oseća.