Vi mislite da bogati žive super, ne ne žive. Influenceri koje pratite, pjevače i glumice koje pratite samo žele prikazati kako je sve bajno, kako putuju svijetu, uživaju, imaju novaca i voze skupe aute dok zapravo kad njihovi mame i tate dođu na sud i kad se sude, mi tu vidimo koliko su oni zapravo u dugovima, duguju poslovnim partnerima koji in glume prijatelje milijune eura jer posuđuju jedni od drugih da bi imali za izgradnju hotela, bolnice, kupnju vile, stana. To je sve privid lažne sreće i luksuza i Vi mislite da su svi bogati i sretni, a zapravo su u tako velikim dugovima i rade razne prljave poslove da povrate novac, a neki nikad i ne povrate dug, pa se taj dug prebacuje na njihovu djecu i djecu njihove djece. Bogati žive mizerno nego prosječna obitelj na Balkanu. Sve je maska.
Posle svake svađe uvek ispadnem ja nekako kriva iako je očigledno kad je on ali uvek ja ispadnem loša i luda. Uvek. Evo i malopre ista priča, on ljut na mene a on pogrešio?
Pohađala sam, da se izrazim "lošiju" srednju školu, jer su u osnovnoj rangirali decu po tome čime im se roditelji bave. Bila sam odličan učenik. Zatim sam upisala prve studije za koje sam čula reklamu na radiju, jer moja mama nije znala ništa o fakultetima i nije mogla da me informiše. U srednjoj školi nas takođe nisu informisali. Inače bih sigurno upisala FTN u Novom Sadu, jer je to ono što me zanima. Svoje studije sam završila sa visokim prosekom. Pohađala sam i Master studije i snašla sam se, ali nije to to. Mislim da sam mogla mnogo više. Barem sam imala želju. Imam i sada, ali nemam više prostora u životu za još jedan fakultet.
Ne kapiram momke koji se jave i već nakon bukvalno tri poruke šalju sliku sebe gdje su, šta rade i slično i pitanje a gdje tvoja slika?
Okej objavit ću story ponekad, sliku selfie ili nešto, nebitno, koji će vidjeti pratitelji xy osoba, ali da se slikam nekom momente šta sam, gdje i šta radim, ma batali.
Oduvek sam bio okružen ženama, i to lepim ženama. Sudbina je tako htela (otac rano poginuo) da sam odrastao sa majkom i dve starije sestre. Jednog dedu nikada nisam upoznao, a drugi je umro dok sam imao 9 godina. Bake i prabake su imale bitnu ulogu u mom životu. Kad tu dodam sestrine drugarice, od malena sam znao sve o ženama. I sad imam više ženskih prijatelja nego muških (nisam feminiziran, baš naprotiv) - što smeta mojoj supruzi hah. Elem, ono što mi smeta je kada se opuste preda mnom i krenu da ogovaraju muškarce. Komentarišu ko je kakav frajer na isti način kao što to rade muškarci za žene. Vređaju, omalovažavaju, vulgarne su, govore kako se treba udati za budže, u fazonu "opaa, kakva kola vozi" i tako te stvari. Hoću reći da nema neke razlike između muškaraca i žena po pitanju nekog morala i ophođenja. Neka radi svako što mu je volja, ali eto vam insajderske informacije iz ženskog sveta da nije sve kako se predstalja.
Pravimo svadbu i ništa ne ide kako sam ja zamislila. Ja sam zamislila jednu malu svadbicu, na otvorenom, ja u nekoj lepršavoj vjenčanici, oko mene ljudi koji me vole. Trenutno sam na 200 gostiju, sve za svadbu je nenormalno skupo, uzela sam vjenčanicu koja mi se ni ne sviđa toliko jer ne mogu iz principa da dam 1000e za vjenčanicu (iznajmljivanje) koja takođe nije to što tražim, a to što bi ja htjela očigledno ne postoji na ovom našem poluostrvu, jer je očigledno toliko teško nabaviti čistu vjenčanicu bez čipke, šljokica, volana itd. sa bližom rodbinom sam se posvađala, fizički ne izgledam ni blizu dobro, da ne pričam da ne podnosim biti u centru pažnje pogotovo pred toliko ljudi.
Ubija me što ne mogu da nađem drugi posao, a ovde gde sam mi je užasno. Već četiri meseca konkurišem apsolutno svuda gde vidim da se moje iskustvo i obrazovanje uklapa, i ništa. Dobijem tek po koju odbijenicu, a od nekoga ni to. Ma ni na prvi razgovor da me pozovu. Inače, prilagođavam CV i motivaciono pismo svakom oglasu posebno prateći savete sa interneta, zaista veoma pažljivo pristupam tome. Stvarno se zapim je l' moguće da sam toliko nesposobna, a oko mene ljudi koji svako malo menjaju poslove bez problema. Polako gubim nadu da ću ikad naći nešto drugo, a ne mogu da dam otkaz bez plana B.
Bivši dečko svako malo pokušava da me navabi na pomirenje, kad god mu ne uspe a to je bilo svaki put za 6 god otkad nismo zajedno navređa me, to mu je kao odbrambeni mehanizam. I pre nekog vremena iz čistog mira kaže on meni pošto on misli da ja želim s njim pomirenje takođe, pa kao uslov je da se zaposlim, kaže on "jesi našla posao", ja kazem "ne", pritom zna da patim jer ne radim u struci..da bi mi ladno lik rekao ni pet ni šest "kad si toliko dugo davala p za džabe što ne kreneš da naplaćuješ kao što je radila moja sadašnja devojka dok je studirala?"..dakle bukvalno mu je cura prostitutka, radila to sad ili ne ku*va je ku*va, i njemu je ona "poštenija od mene?".. Pritom je bivši doktor nauka u svojoj oblasti, kakvo društvo smo mi to postali????
Imam veliki ponos i rado volim da ga pokazujem po saunama ili slično. Jednostavno se ponosim.
Valjda imam tu sreću i to mi je fetiš.
Imam problem sa povremenim ljubomorisanjem iako dečko realno ne daje povoda, a generalno smatram da imam samopouzdanja...