Radim kao prodavac u maloj prodavnici, i apsolutno mrzim kad kupci ne uzmu korpu, nego uzmu 2-3 stvari, ostave ih na kasu i dalje nastave svoju kupovinu.
Baci one osušene ruže, kažem danas ćerki dok je spremala sobu. Posvađa se da neće jer joj je tri kupio mlađi brat i jednu dečko, pa ih zato čuva. Majkino srce je ipak puno 😊❤
Gimnazija mi je ostala u toliko lepom sećanju da bih se koliko danas vratio u to vreme. Gde bi mi kraj bio da mi je najveća briga da li će hemičar danas pitati za ocenu...
Imam jako puno nježnosti, zagrljaja, lijepih riječi, ljubavi no ne nemam kome ih dati.
Koliko su danas momci i devojke preopterećeni fizičkim izgledom, da menjaju svoje prirodno obličje nekim novokomponovanim standardima. Zašto im roditelji i mediji ne objasne da je mozak, pamet vaznija. Lepota je u različitosti.
Svaki odlazak na plažu ili bazen lepo mi je kad momci gledaju, a istovremeno se osećam kao da sam gola i onda mi se pokvari raspoloženje.
Da li postoje ljudi koji istinski žele da vole ili su svi postali površni?
Otišao sam u drugu državu da se vidim sa curom koju sam upoznao online. Na dan puta me blokirala i ne znam što ću. Sjedim u nekom kafiću, tražim hotel online jer sam trebao spavati kod nje. Nikad više.
Kao devojka sam u svoj dnevnik pisala kakvog muškarca želim. Nisam pisala kako bih želala da on izgleda, već kakav čovek da bude i kakve emocije da budi u meni. To sam pisala sa uverenjem da takva osoba postoji. Ne savršena, ali idealna za mene. Kada sam ga upoznala, nekako sam imala snažnu intuiciju da je to on. I zaista ima sve sa liste. On je jedan divan, čestit, vredan, sposoban, šarmantan i nežan muškarac. Prosto ga obožavam. Ne prođe dan a da se nešto ne zezamo, imamo i taj neki prijateljski odnos. Njegove mane sam prihvatila bez neke muke, kao u prethodnim vezama. Koliko je bilo nesuglasica i kidanja živaca sa prethodnima, samo zato što nismo pasali. Zaista je bitno naći osobu koja je za tebe. Da ima one osobine koje su ti bitne. Sa takvom osobom možeš kroz život. ♡
Većina nas kuka kako je teško, a onda vidim ljude kako barem jednom dnevno idu u kafić, za rođendane i bilo kakve događaje smo normalizirali da se potroši skoro cijela plaća, a ako si kum to se već očekuje da ćeš uzet kredit... Čemu taj konzumerizam?! Volim darivati i dobiti poklon, ali čar nije u tome da trošiš iznad svojih mogućnosti nego dati do znanja osobi da si je se sjetio i pokloniti neki mali znak pažnje, sve ostalo je pretjerivanje i da se vidi.