Živim sa djevojkom koja se činila kao dovoljno dobra za buduću ženu. Nakon 3 godine zajedničkog života smo se vjerili, otad smo zvanično pokušavali za bebu i nije se primilo. Pretrage su pokazale da ima PCOS i to predstavlja problem. Sada na petu godišnjicu veze očekuje da je zaprosim, oboje imamo 26. U međuvremenu umjesto da radi na ovom problemu, gospođica se udebljala novih 15kg i na ovo se samo kače dalji problemi, štitna, ovo i ono, postala je dlakava izobčičila se. Znam da nije sasvim OK ali već se dopisujem sa drugim curama i nadam se da će kvalitetna cura naići u skorije vrijeme. Čitava njena plaća u zadnju godinu dana ide na specijalističke preglede, realno je da bi ona mene ostavila da imam sličan problem koji me sprječava da imam djecu, ili bi me varala i podvalila tuđu ako ne nađe boljeg kog može zadržati. Žalosno, ali je tako.
Raskinula sam s dečkom jer je pokušao da mi zabrani da se viđam s rođenom sestrom. Kao, 'loš je uticaj na mene' jer voli da izlazi, pije i slično. Ne znam odakle mu obraza?! Bukvalno sam ga istog trena ostavila.
Devojke želim nešto da podelim.
Meni se prošle godine dešavao jedan turbulentniji period u životu.
Puno nekih loših stvari.
Jedna od tih je raskid sa dugogodišnjom curom.
Svega tog haosa, ja sam izgovorio neke reči u afektu koje nisam mislio stvarno.
Ona se savetovala sa prijateljicom i veštačkom inteligencijom i odlučila da raskine preko poruke i da se ne vidimo.
Meni je žao što nije verovala meni nego tamo nekom drugom, nikad joj ništa ne bih nažao učinio, ali ona se boji i dan danas, meni je žao zbog toga, ona zna da nisam nasilan, zna da nisam takav.
Danas je živa i zdrava i ništa joj ne fali i neće.
Zato imajte na umu da nekad momci neke stvari govore u afektu, ljutnji, besu, alkoholisanom stanju, da ne misle stvarno tako.
Moja rođena sestra, moja druga polovina srca, se spanđala sa mojim verenikom. Mi smo zajedno 4 godine i pre godinu dana smo se verili i planirali svadbu. Sasvim slučajno sam saznala za sve. Skontala sam da ima nekoga i da se viđa sa nekim, ali mi je bio čudno da neće da mi kaže, jer bukvalno sve pričamo jedna drugoj. Tuširala se i zaboravila telefon i stiže poruka na viber, ja sva srećna da provirim ko je, kad ono slika mog verenika. Uzimam telefon, čitam poruke, gledam slike. To sve traje već GODINU DANA. Ona izlazi iz kupatila i kad me je videla sa njenim telefonom u ruci i suze prebledela je. Ustala sam i lupila joj takvu šamarčinu i izletela iz kuće. Za njega više neću da čujem, a prema njoj se ponašam kao da ne postoji iako živimo zajedno. A moji roditelji su na njenoj strani, što je najgore. Kako JA to mogu da uradim njoj? Ne može ona da bira koga će da voli, DESILO SE. Ja hoću da rasturim porodicu zbog dečka. Samo da nekako još malo uštedim i selim se.
Dok se nisam oženio nisam ni vidio koliko mi je žena ružna. Sad kad je telo uništila ružnjikavo lice joj dolazi do izražaja. Pre braka je bar imala ok telo pa joj lice nisam toliko primećivao, ali sad...
Susjedi otišli na svadbu i ostavili malu kćerku kod mene na 2 dana. Igrali smo se domina, napravio sam nam ručak, umutio sladoled, ljuljao sam je na ljuljački, išli smo šetati i kupio sam joj bojanku. Na vikendici smo dvogledom gledali cijeli grad, vozio sam je u građevinskim tačkama i svirao sam joj harmoniku. Sad mi je krivo što sa 29 nemam ni djevojku, a kamo li ženu i dijete. Baš bih volio imati malu kćerku s kojom ću ovako provoditi vrijeme.
Par puta sam se pokušao dopisivati sa jednom djevojkom (nismo klinci, ona ima već preko 30 god), ali su joj odgovori bili šturi, sa pauzama, pa zaključih da je ili nezainteresovana ili ima nekoga. Neki dan smo nekako opet ušli u priču, međutim ovaj put s njene strane vidno aktivnije učešće. U svemu tome saznam više detalja o njoj, između ostalog i da nema stalno zaposlenje. Državni posao, ali tipično naše stanje - ne daju joj stalni radni odnos. Mislim se u sebi, znači nakon što si isprobala sve opcije naizgled bolje od mene, sad bi kao "velikodušno" i meni da daš šansu kad vidiš da sam ti, bar finansijski, odgovarajući... i lagano završim tu komunikaciju.
Imala sam ideju kako da me našminka jedna šminkerka za veselje. I ja joj pošaljem sliku željenog izgleda, stila šminkanja, dva dana pre da osmotri i shvati kako će da me našminka. To nijedna nije radila, a popularno je u svetu. Mislila sam da ću biti prva koja to nosim na licu. Sutradan, na njenom profilu osvane njena drugarica šminkana po tom stilu i naravno pljušte komentari i lajkovi. Kada sam je pitala što je to uradila njoj prvo a ne meni, rekla je da je vežbala i eto baš lepo ispalo! Bilo mi je tako krivo, otkazala sam joj šminkanje i nadalje ću pokazati pre samog šminkanja ili se šminkati sama.
Uspeo sam. Hoće razvod i ne voli me više. Trudio sam se da joj se smučim jer sam prestao da je volim. Sada se razvodimo, kao patim, a zapravo mi je supeeer. Super mi je i zbog nje (da nađe nekog ko će je voleti) i zbog mene, jer, konačno, sloboda! Da sam joj rekao da je ne volim dok me je volela, to bi je slomilo. Ovako će nam biti rastanak super.
Razlog što se nikad neću udati: uvidjela sam na primjeru braka moje rodice šta je to istinska ljubav i suživot. Njen muž je toliko voli, mazi i pazi, čuva je ko malo vode na dlanu. Čovjek onako malo grubljeg karaktera, se pretvori u malo mače u ophođenju prema njoj. Ako nju neko/nešto uzruji, njega uzruji još više. Nema veze što je duplo jači od nje, ona kad se naljuti on neće stati sa tepanjem i dodvoravanjem dok je ne smekša. Pa kad krene da joj se nabacuje i flerta. Scene kojim bi i najromantičniji filmovi pozavidjeli. Stavlja je ispred sebe u svakom smislu te riječi. Kad im se kćerkica rodila, on je taj koji se budio noću da je hrani i presvlači, da ona ne bi prekidala san. Iako on ujutro mora na posao. I još na hiljade takvih primjera, od sitnih do krupnih. Takav čovjek se više ne rađa, a ni takva ljubav. Sad kad znam kako se zapravo voli, ne mogu pristati ni na šta manje.