Osudite me, osuđujem i ja samu sebe. Pre sam se dopisivala i družila s osobom koja je 11 godina starija od mene. Međutim, stalno me je provocirao i ponižavao te sam zbog toga prestala da mu pišem (a često je pisao da sam dosadna). Prođe nekoliko dana ili mesec, on se meni javi i opet se počnemo dopisivati. Naravno da je on isti; ponovo provocira itd. Tad sam prekinula kontakt, promenila broj i nismo se čuli godinama. Onda on traži moj broj od drugih, želi da mi se javi i da me nešto „pita“... Često ga sretnem uživo, pa tako opet započnemo komunikaciju. Družili se možda 4-5 dana, a on opet isto. Na kraju on napiše da se više ne možemo družiti, a onda mi se opet javi nakon deset dana. Ja stvarno ne znam koji mu je đavo. Napisala sam mu da me ostavi na miru. Samo me za*ebava, pritom ima 42 godine...
Ne mogu da kažem svom mužu kad mi se ne dopada poklon. Zajedno smo od perioda fakulteta, uvijek je znao da mi da neku sitnicu koja mi se sviđa... Sad to budu stvari na koje da puno novca, što me boli. Zna da mi nikad nisu bile bitne marke i etikete, više bih se obradovala nekoj sitnici, ali da je odabrana s pažnjom...
Na poslu u svakom ćošku stoje kamere. Jako mi je neprijatno što ni u svojoj kancelariji ne mogu da se opustim. Bukvalno me je šefica zvala na tel kad sam masirala sebi glavu jer me je gledala preko kamere. Mene je glava užasno bolela, a ona je pozvala da pita da li sam u redu i zašto ne završavam posao. Znači ne mogu više.
Interni dogovor, mnogo prije nego sam se udala, između roditelja, brata i mene je da ukoliko se moj
muž i njegova porodica budu odnosili prema nama sa uzajamnim poštovanjem, uvažavanjem i razumijevanjem da ćemo dobiti 150 000 evra. Naseljedstvo imam za koje muž ne zna kao ni za ovaj dogovor. Razlog zbog kojeg ne zna je taj što on moje roditelje zasad ne poštuje, a ko ni njegovi moje. Kao da nismo povezani sad. Citiram njegove riječi "Ti si se udala. Imaš novu kuću. Navikavaj se". Napominjem da ne živimo sa njegovima, podstanari smo. Voljela bih da vidim njegov izraz lica kad bude saznao šta bi dobio zarad malo poštovanja i osmjeha. Nasljedstvo sam oročila cjelokupan iznos. Nikad neće saznati za isto.
Samo da zahvalim taksistima kad me voze na ispit, njihova motivacija i kada požele sreću je nešto najljepše!
Znaš da i oni svoju borbu imaju, što u saobraćaju što sa ljudima i slično.
Divno je kada ti neko poželi sreću i kaže samo bez stresa, hvala divni vozači!
Kažu devojke teško nalaze dobre momke, evo od cele moje ekipe sa kojima se družim (osnovna, srednja, faks i bivša firma circa 20-ak ljudi) samo jedan dečko koji je oženjen je lik koji bukvalno svako žensko muva, svi ostali su manje više normalni i dobri momci. I taj jedan dečko niti dobro izgleda, niti je frajer po ponašanju, niti je u nekoj lovi pa da kažeš nešto, ali eto sve što ide na dve noge on muva pa statistički gledano nešto nekad i uspe. Generalno meni je žao dobrih momaka koji ne pošalju poruku u DM devojci koja im se sviđa duže vremena, koji ne pokušaju uživo makar da upoznaju devojku, jer doćiće neki takav pajser i zagorčaće toj dobroj devojci život (naravno ako je ona normalna). Znači ako joj TI ne priđeš ima neki odvratan lik da je muva i ona će zamrzeti ceo muški rod, prosto učini uslugu toj devojci i upoznaj je, ako slučajno namirišeš da ona nije normalna beži od nje i traži drugu. Svi single ljudi samo neke izgovore imaju, krenite od sebe.
Mamina koleginica, koja se celog života vrti tu po našoj kući i pije kafe svaki drugi dan, za diplomiranje mi donela kineski jeftini labelo i avon toaletnu vodu od 600 rsd. Ajde da nema para, ima, ima silu para, skupa kola, letuje, zimuje. Ovo je bilo tako uvredljivo. Ja nisam neko zahtevan i skupi pokloni nisu nešto što volim, nisam očekivala zlatne minđuše od nje, ali ovako nešto me je razočaralo, baš zato jer sam je smatrala nekim bliskim našoj kući i uvek me pitala za napredak na fakultetu, a ovim je pokazala koliko me ceni.
Savjet mlađoj ekipi od tridesetodvodišnjaka.
Samopouzdanje nije kad misliš da si bolji od svih nego kad uđeš u prostoriju punu ljudi i ne opterećuješ se kaj drugi misle o tebi. Ako nešto nije po tvojem ukusu, a pritom ne utječe na tvoj život na bilo koji način ne gubi vrijeme komentirajući. Ljudi ne razmišljaju o tebi onoliko koliko ti razmišljaš o njima. Najviše te mogu povrijediti samo tvoje misli. Uspoređuj samo sebe u odnosu na gdje si bio jučer. Ljudi se mjenjaju. Prijateljstva i veze se ne forsiraju. Izbjegavaj konflikte, dramu i tračeve. Nitko drugi se neće zauzeti za tebe osim tebe samog. Ljudi će te gaziti. Ne očekuj samo dobre stvari u životu samo zato što ti činiš dobro. Ne okreći leđa nepravdi. Drži svoj privatni život privatnim. Ako budeš u društvu pet pijanaca ti ćeš biti šesti. U životu možeš imati 3-4 osobe na koje se možeš osloniti. Onaj tko je prijatelj svima, nije prijatelj nikome. Izađi iz svoje komfor zone. Stare navike i ugažene staze ne otvaraju nova vrata.
Moj muž je po ceo dan na telofonu. U braku smo 13 godina. Ne obraća pažnju na mene više, nije zainteresovan, ne sluša me kad mu nešto pričam, stalno gleda u telefon. Sa sobom ga nosi svuda. Stalno zapraćuje druge devojke. Koje imaju velike obline. Osećam se manje vrednom zbog toga što radi. Ne obraća pažnju na mene i moja osećenja, osećam se usamljeno, izostavljeno. Kada mu kažem da znam da prati druge devojke i da gleda on me odmah vređa i goviri mi da sam luda po tom pitanju. Stalno se pitam da li mi nešto fali?? Šta ja to nemam?? Ubija mi svaku volju. Čemu to gledanje drugih devojaka, zapostavljanje svoje porodice zbog telefona. Nemam snage više. Šta bi bi uradili po tom pitanju? Da znate da vaš partner, gleda u druge..
Svi komentarisu prenaglašeno, zlurado kako je moj muž posedeo.
To i sami znamo. Posedeo je od stresa privatnog biznisa, od boli za - na brzinu preminulim ocem koga je mnogo voleo, od strepnje za jednogodišnjim detetom, od muke kako da reši stambeno pitanje, da zbrine i nas i njegovu majku.. od šoka kad je video da nema nikoga od rodbine i prijatelja kojima je šakom i kapom davao kad god je imao.. od brige kako da isplati miraze polusestrama.. od tuge, od straha.. od svega što ga je u samo godinu-dve snašlo. I u suštini svi njegovu borbu i muku znaju ali opet, schadenfreude. Nema gorih lešinara od ljudi.