Ok ne mora da znači da sam u pravu, ali imam osećaj da se bivša mog momka udala eto tako a da misli i dalje na mog momka. To sumnjam iz dva razloga on je nju ostavio pre mene, dakle nemam veze sa tim jer se tada nismo poznavali, ali iz njegove priče to joj je teško palo. Sada je ona udata i ja sam joj iz radoznalosti par puta ušla na profil i videla neke storije koji mi se nisu dopali. To su sve citati o patnji, o ljubavi o prošlosti o psiholozima sa utešnim motivacionim porukama i sve neke reči utehe ovo sada je bolje od prošlosti, taj neko pre vas nije cenio i tako dalje. Takođe često inicira da dolazi na mesta gde zna da će on doći itd. Ne osećam se ugroženo nego razmišljam kao pojava koliko toga u stvari ima da neki ljudi kao nastave dalje a u suštini nikada nisu.
A što ne volim kad se iscimam da stignem na vreme, a onda me trtnu u čekaonicu lagano 15+ minuta..
Moj otac je najviše uradio za mene u životu, ali sam mu bio najmanje zahvalan. Nisam nikada bio bezobrazan, nisam ga vređao, ali jesam bio nezahvalan, nažalost. Nisam cenio njegovu muku i borbu za mene. Ustvari jesam, ali nikada koliko je zaslužio. To sam shvatio tek sada, kada je on ostario, trudim se da mu se odužim koliko mogu, ali mu nikada neću moći vratiti, za sve što je on za mene uradio.
Majka ne dolazi više kod mene jer ne može da gleda kako se žena ponaša prema meni i njenu nezahvalnosti... Pravi bedak..
Mog dečka opisuju kao hladnu osobu. Iznenadilo me kad njegov najbolji prijatelj to izrekao jer nisam uopće razmišljala tako. Naime, fizički je uvijek pokazivao nježnost i strast a svojim djelima privrženost i prijateljstvo. Meni je to bitnije od tipično romantičnih gesti i izjava ljubavi.
Do 35-e sam mislila da se ljudi vjenčavaju i dobijaju djecu sa ljudima sa kojima se vole i slažu. Tek poslije sam uvidjela da se pojedini vjenčavaju jer su eto dugo zajedno, jer je vrijeme za djecu, jer su napokon našli nekoga ko ih hoće, a s kim se uopšte ne slažu, svađaju se u toku veze, pristaju na sve i svašta... Mnoogo je tavih primjera u mom okruženju i zaista sam tužna zbog toga. Unaprijed žalim tu djecu koja će odrasti u nefunkcionalnim porodicama. Ljudii, bolje da ste i sami nego tako!
Mislim da svako treba da sluša sebe, a ne druge. Najviše mrzim kad neko kaže ono 'slušaj roditelje, oni su uvek upravu, slušaj starije oni su uvek upravu' itd. Gluposti. Ovo se ne odnosi na maloletnike i jako mlade osobe, nego na zrele(pošto bi se neki sad uhvatili toga da nisam naglasila). Po mom mišljenju, bolje se i sam za*ebati u proceni bilo čega i pogrešiti, nego poslušati nekoga, pa se kajati na kraju što nisi drugačije postupio/la. Znam za brdo slučajeva gde su pojedini slušali nekoga, a ne sebe, pa im se na kraju obilo o glavu i sad kukaju i vraćali bi vreme da mogu. To što se nekad ispostavi da je neko bio 'upravu' se prosto zadesi, ali opet, kad krenu ono 'jesam li ti rekao/la', prik*nja mi se. Kao da su otkrili toplu vodu. Bolje i sam udariti glavom o zid, pa naučiti lekciju i opametiti se, nego raditi po direktivi drugog. Uvek ću biti takvog mišljenja.
Ja ne mogu da shvatim ovaj mentalitet osoba iz HR. Uložim vreme i trud u intervju sa njima i njihove krugove selekcije a onda samo odjednom dobijem ghostovanje? Zar ne zaslužujem za toliko neko objašnjenje? Zar je toliko teško obavestiti da su se odlučili za drugog da ne razmišljam da li je možda došlo do nekog odlaganja ili je proces zaustavljen. A pre toga dok su me tražili da sve to zakažu smarali me više puta. I onda odjednom ništa.
Imam 29 godina nikada nisam bila u pravoj i normalnoj vezi i odavno sam svesna da će tako i ostati...ali iskreno nekad mi bude krivo kad shvatim da me nijedan normalan momak nije primetio, nijedan normalan momak nikada nije bio zainteresovan za mene..Drugarica me je upoznala sa drugom njenog muža, ja sam se zainteresovala dok on logično nije...posle nekoliko meseci me je prošla i želja za njim.. Sada drugi slučaj...jako mi se svideo jedan dečko koji radi u bolnici gde sam ja na terapiji i logično da na mene ne bi obratio pažnju..za mene se jedino zainteresuju zauzeti muškarci ili oni kojima je samo seks na pameti.. Naravno da me takvi ne zanimaju..ne moram ja nikada ni biti u vezi, ne bi mi to bilo strano..ali volela bih da bar jednom osetim kako je to kad se neko iskreno zainteresuje za mene..
Sad u odraslim godinama, kako vreme prolazi to mi je zabavnije otići na kafu, u kupovinu, na festival, da prošetam sa kevom, nego sa društvom. A kad sam bila klinka izbegavala sam je kao đavola jer sam bila klasična istripovana tinejdžerka.