Osoba koja je rođena u kući punoj mira je previše naivna da vidi koliko je svet zapravo okrutan.
Nakon 3 mjeseca gdje sam mislio da me gleda istim očima i da je to to. Dobijem ignor i blok na svemu bez najave. Da bih ju za 3 tjedna vidio s drugim. A kad sam pitao njene prijatelje za nju dobio sam ignor ili blok. A ne shvaćaju da sam ja toj osobi htio dat poklon za Božić, a par dana prije ju vidim s drugim.
Roditelji mi stalno se*u da sam previše na mobitelu. Kad im kažem da provodim jednako vremena na mobitelu kao oni ispred televizora odgovaraju mi sa TO NIJE ISTO. 🙃🙃🙃 Cijelo djetinjstvo brat i ja nismo smjeli zucnit kad bi stari gledao TV. Jednom prilikom razrednica u osnovnoj me pitala što od aktivnosti radim s obitelji. Odgovorila sam gledam TV, jer to i jest bila jedina aktivnost koju smo radili zajedno. Čudno me pogledala i kratko odgovorila: pa gledanje TV-a i nije neka zajednička aktivnost, tada su svi ionako u svom svijetu.
Radimo kolega i ja, on je stariji radnik i iskusniji je od mene, ima više znanja o poslu koji radimo. Dosta sam i ja naučio, nije da ne znam pa kad ga ponekad upozorim na njegovu moguću grešku, njega to istrigira i kaže mi "Šta ti meni govoriš, valjda ja znam". A kad ćutim i ne mešam se a on napravi neku grešku, onda mi kaže "Što me nisi upozorio, zašta mi služiš tu? Pratiš li ti uopšte tok posla?"
Jedna kategorija slika se posebno ističe na mrežama. Tačno možeš vidjeti likove koji su natjerani u te moderne porodične slike. Sve spremljeni i to. Većina tih djevojka što ih natjera radi to da se okiti nekim perjem što se čini njima bitno. A ustvari kontra efekat skroz.
Na svakoj slicii sam nasmijana a mnogo toga me tišti … eh da je život kao slika!
Nije mi jasna ova moja vaga nikako, prije 2 dana 56 kg a danas 58, skoro 59. Kako? Nisam jela ništa više za ova 2 dana. 🤔
U poslednje dve godine uz disciplinovanu ishranu i trening smršala sam 15kg i sa skoro svojih 29 godina izgledam nikad bolje, ali i nikad nesrećnije. Bila sam srećnija i ispunjenija kada sam najgore fizički izgledala.
Kako da se udamo ili oženimo, kad nemamo kuda da se nalazimo osim po hotelima i sobama!
Gen Z sam, fakultet nisam mogla da upišem, nije mi dozvoljeno. Nekako te natjerali na rad a kirija skupa za jednu osobu. Veze zahtijevaju intimu i vrijeme, kako to kad su konstantno roditelji kući? Uz to ne želim da se udam za prvog kojeg naiđem.
Kada sam bila mlađa bilo mi je žao što nisam jedinica i što sam sve morala da delim sa sestrom. Kako sma odrasla zahvalna sam Bogu i roditeljima na njoj jer mi je ona sve. Hvala ti sekana.