Mene interesuje samo da mi devojke koje precrtavaju usne kažu da li su svesne koliko to izgleda? Ako mislite da se ne primeti na fotografijama, varate se. Primeti se i to veoma i izgledate kao da ste musave. Nažalost, moram ovu reč upotrebiti, jer je zaista tako. Budite prirodne, kakve vas je Bog dao, ne pravite od sebe komediju.
Mrzim kad neko prekine kontakt sa mnom a da ne znam zašto. Prosto kao da sam im nešto loše uradila i ne dobijem objašnjenje, onda kada pitam tu osobu da se ponovo vidimo ili čujemo kao da demon uđe u njih i izbegavaju me, ne odgovore na poruke ili pozive. Naravno da nisam navalentna, ali pošaljem poruku ili dve samo da pitam šta nije u redu. Onda imaju neke glupave izgovore i onda je to to. Ja više ne pišem jer imam ponos i neću da molim, a oni se ponašaju kao da me ne poznaju. I to nikada neću razumeti. Šta sam ja tim ljudima uradila da me odjednom izbrišu iz svog života, a do nedavno smo bili super?
Imam jako lepu i srećnu vezu sa finim dečkom koji me mnogo voli. Zajedno smo par godina i nameravamo se venčati. Ono što sam naučila je da ljudi mrze skladne parove. Iako se mi i ne eksponiramo previše, niti razmećemo, razni ljudi su nam svašta pričali i podmetali nogu. Vrhunac je bilo kada je moj bivši koji je mene odbacio, izmišljao razne gnusne priče o meni koje su totalne neistine.
Ego mi je takav, kad se nekome ne dopadam uradim sve da mu se još više ne dopadam.
Zbog lekova za alergiju danas mi je doktorica saopštila da neću moći biti majka. To mi je jedini cilj u životu i bio da budem majka. Kada mi je to rekla kao da je jedan dio mene umro.
Mojoj obitelji je došao jako težak period, borimo se s problemima iz dana u dan od cijele prošle godine. Postala sam jako pasivna, ne družim se s ljudima, skoro nigdje ne idem. Ne primjeti to nitko jer skrivam ali nemam volje uopće, a kad imam volje peče me savjest što ja odem rasteretit misli, a oni budu kući s problemima. Doslovno kao da imam kamen na leđima koji svaki dan postaje sve teži i teži, a ne mogu ga skinuti dok se problemi ne riješe.
Sestra od tetke se naljutila na mene jer neću da joj dođem na svadbu. Pomirila se posle 2 godine sa momkom sa kojim je raskinula zbog prevare. Ovaj je dve godine kumio, molio i plakao i ona na kraju oprostila i sad se venčavaju. Ne podržavam takav odnos i ne mogu da se veselim na svadbi kad ne mislim da će joj on doneti sreću. Devojka je stvarno kvalitetna, prelepi i uspešni momci je jure, ali ne vredi.
Moja pokojna baba mi je dala najbolji životni savet - Ćero, moraš uvek da imaš svoju torbicu. I kad sam bila najzaljubljenija u muža i čvrsto verovala da ćemo ostariti zajedno, njene reči su mi uvek bile u glavi. Sad imam svoj stan i svoja kola i veću platu i ne može da me ucenjuje nikako. Živim sa svojom decom i uživam u životu, a on se jede kako nije primetio da sam godinama odvajala sa strane i čuvala za crne dane.
Ja stvarno ne znam zašto mene moj muž voli. Šta je on vidio u meni? Imao je hiljadu boljih prilika, bogatijih, pametnijih, sposobnijih, a vala i ljepših. On i dalje planira putovanja, grli me, govori mi da sam lijepa i kad izgledam ko autobus, kupuje poklone.. moram priznati da ne volim samu sebe, nisko samopouzdanje, nemam posao) svašta mi se skupilo.
Ne znam šta više da radim sa ovom ljubavlju u sebi..prošlo je osam godina, nisam se ni metar pomerila. Kada prolazi i da li ikad, život mi je stao i nikad se nije nastavio. Da mogu da mu poklonim život dala bih, jer ionako ga nemam, ne postojim, samo udisanje vazduha gde je svaki udisaj ispunjen njime.