Raskinula sam sa dečkom zbog njegove aljkavosti i neurednosti koju sam primetila tek kad smo počeli da živimo zajedno. Kada me drugi pitaju koji je razlog raskida i ja im to kažem, njihova reakcija u većini slučajeva bude „svašta, pa što ti nisi to počistila, on je ipak muško”. Pa baš zato što mi ne pada na pamet da izigravam kućnu pomoćnicu i završim jednog dana u takvom braku kao ti, tetka Slavice!
Otišla sa 38 u inostranstvo, sada imam 51 godinu i prvi put u Srbiji posle toliko godina. Normalno je da sam ostarila ali nije normalno koliko me svi vređaju kao da oni ne stare. Preseo mi dolazak.
Šteta što nismo imali chat gpt pre 10 godina, život bi mi bio puno lakši u srednjoj.
Ugojila sam se u trudnoći puno, a glava mi ostala malecka. Izgledam odvratno, kao da telo nije moje.
Previše pažnje dajemo influencerima, a premalo ljudima oko nas.
Odrasla sam u normalnoj, funkcionalnoj porodici u kojoj su majka i otac ceo život delili sve kućne obaveze. Od kad sam bila u vrtiću sećam se da mi je tata pravio večeru, da je mom bratu menjao pelene, vodio nas u park, kupao…isto onoliko koliko i majka. Nisam ni znala za pojam “muški” odnosno “ženski” posao. Ne mogu da opišem šok koji sam doživela kad sam malo porasla, našla drugarice i videla kako se njihovi očevi ponašaju, i prema njima i prema njihovim majkama. Koliko su ti ljudi bili (i ostali) nezainteresovani i lenji… I što je najgore od svega, meni su drugi govorili kako je moj tata “čudan” jer radi “ženske stvari” jer eto, umesto da se zavali u kauč i gleda fudbal on se, zamislite, brine o sopstvenoj deci!
Gledam i ne verujem koliko žena može da se ponizi. Imam jednu drugaricu koja se u poslednih nekoliko godina samo lepi za zauzete muškarce. Kaže da niko ne može da joj odoli i da može da ima svakog. Međutim ti momci se zabave sa njom malo i vrate se devojkama, a ona posle plače i juri za njima. Ona je stvarno dobar drug, prezgodna i prelepa i stvarno ima puno udvarača, ali nju uopšte ne zanimaju slobodni momci. Pokušavala sam bezbroj puta da pričam sa njom, da zaslužuje mnogo bolje, da izgradi pravi odnos sa nekim, ali ne vredi. Evo sad se zakačila za druga mog dečka. Ima devojku, rekao joj da ga ne zanima, ali ona je uporna. Gde god on izađe, ona se odmah pojavi. On je maksimalno izbegava, u poslednje vreme je čak i grub prema njoj kad vidi da ne može da joj se objasni lepo. Ne znam na koji način da pričam sa njom jer očigledno ništa ne dopire do nje. Mislim da je došlo vreme da se polako distanciramo.
Nakon svega do sad što se izdešavalo, shvatio sam da se nikad ne treba stresirati. Ništa mi stresiranje u životu pomoglo nije.
Eh da mi je ova pamet, a da se mogu vratit 15 godina unazad.
Najjače mi je kad mi mama priča o samouverenosti, a ona ni za šta nije (život provela ispred TV). Svi je gaze, ponižavaju... Ona ćuti i trpi.