Prva ljubav je zaista nešto što se pamti ceo život. Imala sam dečka godinu dana, bio je moja prva ljubav i mislila sam to je to ne postoji drugi za mene. Ostajala i trpela nepoštovanje koje tada u to vreme nisam primećivala jer sam bila zaljubljena do ušiju, ali sada sve to vidim. Koliko god nije bila ljubav koju sam zaslužila ja posle njega evo skoro 3 godina nemam nikog. Imam strah od vezivanja, nepoštovanja, manipulisanja. Ne mogu nikog da zavolim..a njega koji možemo reći ni nije zaslužio, volela sam ga više od sebe. Zato treba razmišljati koga volite i kome dajete celo svoje srce!!!
Ne volim osobe koje vas uvrede i ne poštuju, a onda vam se jave kao da se ništa nije desilo. Mene bi bilo sramota da se nekom tek tako javim, a ponašala sam se kao go*no prema toj osobi. Ni srama, ni obraza...
Najlepše mi je kad se probudim, pored svoje devojke. Lepa je i zgodna.
Ali one žene u godimama koje se takmiče sa mladim devojkama. Pa ja imam 27 godina, a na devojke koje su 4,5 godina mlađe od mene gledam kao na mlađe sestre, uvek želim da im pomognem. Kako ste tako zavidne prema nekome kome možete majka da budete, zaboga? I kako mi da se postavimo? Meni je glupo da se svađam sa nekim ko je stariji od mene, ali ne želim da dajem nekom da me gazi.
Imam poseban režim ishrane zbog zdravstvenog stanja (hormoni i jajnici), što znači da ne jedem belo brašno, šećer i skrob. Hranim se po LCHF, ali nikoga ne maltreitiram oko toga.
Zašto onda ljudi imaju potrebu da vire u moj zdravstveni karton, tanjir i finansije?
Mrzim to!!
Svaki posao, koji ne zahteva nikakvu kreativnost je krajnje smarački.
Uz muža sam dobila i ceo paket braće, tj njegovih najboljih drugova i mnogo ih sve volim. Uz njih sam primetila da se svi muškarci kroz život vode onim citatom iz serije "Vratiće se rode", kada Ekser kaže: "Svi mi imamo svoju Marinu.". Mislim, ja ne znam kako je kod žena, meni je muž prvi dečko, prvo sve, ali mi je baš žao kad vidim kako su svi zaglavljeni u prošlosti zbog neke davne neuspele ljubavi...
Najlepše i najromantičnije što je neko uradio za mene kada je moj dečko napisao volim te i moje ime slovima od njupa supe.
Većina mojih rođaka/rodica su oženjeni/udate, većina ih ima djecu ili su na putu da postanu roditelji. Uveliko traje vrijeme posjeta i "ispovijedanja" kakav je ko u braku i kakav je roditelj. Gadi mi se sve to.
Osudite me, osuđujem i ja samu sebe. Pre sam se dopisivala i družila s osobom koja je 11 godina starija od mene. Međutim, stalno me je provocirao i ponižavao te sam zbog toga prestala da mu pišem (a često je pisao da sam dosadna). Prođe nekoliko dana ili mesec, on se meni javi i opet se počnemo dopisivati. Naravno da je on isti; ponovo provocira itd. Tad sam prekinula kontakt, promenila broj i nismo se čuli godinama. Onda on traži moj broj od drugih, želi da mi se javi i da me nešto „pita“... Često ga sretnem uživo, pa tako opet započnemo komunikaciju. Družili se možda 4-5 dana, a on opet isto. Na kraju on napiše da se više ne možemo družiti, a onda mi se opet javi nakon deset dana. Ja stvarno ne znam koji mu je đavo. Napisala sam mu da me ostavi na miru. Samo me za*ebava, pritom ima 42 godine...