Danas je 18 dana od kako nisam zapalila cigaru. Nakon 30tak godina pušenja 10-15 cigara na dan odlučim da ne mogu više voditi borbu sa okolinom i stalno tražiti pogodno vrijeme i mjesto da zapalim. Živim u zemlji gdje je pušenje zabranjeno na javnim mjestima i gdje na pušače gledaju kao na kriminalce. Pišem ovo jer me hvata kriza i bojim se da ću pokleknuti i zapaliti pa kud puklo.. S druge strane 18 dana nije malo.
Osoba koja je šutnuta i najstrašnije izvređana ne treba ništa da razume.
Devojka me zamolila da joj pored wc šolje ugradim malu policu da ima di odložiti telefon.
Oduvijek sam bila mirna i tiha, nikada se momci nisu lijepili za mene. Jednostavno onaj tip osobe, sa 20 našla prvog momka i udala se nakon par godina. Sada sam mama dvoje djece. Imam skladan brak, muž je dobar, perspektivan, sve što zaradi ulaze u našu porodicu ili naša putovanja. Sada sa 30 godina nikad nisam izgledala bolje, počela sam da shvatam način na koji lijepe žene manipulišu muškarcima. Sad sam sređena tip top, koleginice se pitaju zbog koga se tako sređujem i zašto ali sam shvatila da je tako život lakši. Pametna sam uvijek bila, obrazovana i načitana, ali nije mi to puno pomagalo. Sada kada treniram, pazim na ishranu, garderoba je uvijek na mjestu i upečatljiva lakše dobijam sve, od svog muža (sa kojim je seks nikad bolji), preko običnog taksiste, kolega na poslu... Muškarci padaju na lijepe žene, i ne neću prevariti svog muža samo jednostavno lakše je kroz život koračati u haljinici i štiklama.
Očekivao sam da će raskid sa curom teže da mi padne, ali nije... ne kažem da je nisam voleo, jesam i više nego što je možda trebalo. Ali ipak, svestan sam bio da koliko se trudili, nismo jedno za drugo. Ne ide... možda je zbog toga.
Udala sam se prije nekoliko mjeseci, jednu veče kaže muž svojoj porodici kako izgledam kao da sam cijeli život s njima preživjela. Evo nekoliko dana je na poslu van grada, ja sam ostala sa njegovima kući, kad hoće da izađu njegove sestre meni uvali djecu na čuvanje da bi išle na kafu. Ništa prešutim ja to, kad dođoše izaći ćemo mi sjutra sa tobom. Danas ništa ne spominju ni ići ćemo na kafu ni nećemo, neću vala ni ja ništa. Nemam kome da se požalim, jer odma bi muž zvao da pita šta je to bilo, on ne može da trpi, al zato ću ja kad mi pukne film da lijepo sve kažem šta mi je na duši.
U mjestu gdje ljetujem par kuća od mene ljetuje jedan decko s kojim sam se kao klinka igrala. Kako su godine prolazile tako smo se razdvojili i svatko svojim putem. Sada kad prolazim kraj njegove kuće često pomislim na njega jer sam tek par godina kasnije kada smo već oboje odrasli, shvatila da smo se zapravo jedan drugom oduvijek sviđali. On je sada jako zgodan muškarac i žao mi je što više nemamo nikakav kontakt…
Onaj kojeg sam najviše voljela i bila s njim nikad nije želio imati djecu. Nisam ni ja. Odnos, brak nam je nakon par godina postao nepodnošljiv, nije to više bilo to. Srednjoškolska ljubav je odrasla. Ali nisam mogla prekinuti sve. Nisam bila dovoljno jaka. Mislila sam, volim ga. Postali smo navika. Ono što nisam željela da ikad budemo. Živjeli smo zajedno u mom stanu koji su mi roditelji priuštili. On bi povremeno radio par dana. Nikad novaca, a uvijek velika priča, veliki snovi. Ukratko... Prevario me, dobio dijete s drugom koja je bila usputna zabava. Čestitala sam mu na bebi, 'želja mu se ostvarila'. Parazita sam jedva izbacila iz života. Za vrijeme tog lošeg braka sam si sama od svojih novaca mogla omogućiti još neke stvari. On je mislio da su zajedničke. Novac bi dala roditeljima, oni bi kupili i glasilo bi na njih. On koji nije ništa uložio, omogućio sad traži svoja prava na to sve na osnovu braka. Želi da ga za sve isplatim.
Cure pametno birajte, ljubav brzo nestane! :)
Muž i ja snimamo porno sadrzaj već duže vreme ali iz kadrova gde se ne vidi nikad više od 60% tela i striktno krijemo lice/mladeže. Namestili smo da smo iz Amerike i imamo 26 hiljada pratilaca na sajtu. Imamo Instagram profil sa 8 hiljada pratilaca i skoro nas zapratila majka od jednog deteta iz vrtića u koji ide naše dete. Spičio nas adrenalin ali smo odlučili da nastavimo i da ignorišemo nju kompletno. Niko nema predstavu niti razlog da pomisli da smo uopšte iz Srbije. Plašimo se da ako je blokiramo da će nas možda provaliti.
Bili smo u društvu, moj dečko nije nešto mnogo pričao i ja sam ga pitala da ispriča neku anegdotu pošto je priča bila prilično duga a ja sam bila jako gladna željela sam da ga pitam kada ćemo otići nešto da kupimo i on se naljutio na mene jer sam ga prekinula i svi su vidjeli i kasnije se jako razbjesnio i jako smo se posvadjali, pa recite mi molim vas, da li sam stvarno toliko kriva??