Na pragu četrdesete, stvorila sam život daleko od rodnog kraja i odlučimo muž i ja da se vratimo. Mirniji život u manjem gradu, kuća, dvorište... Našla novi posao - nisam mogla ni zamisliti kakav me pakao čeka. Svakodnevni mobing, ne mogu spavati, srce mi lupa, imam proljev danima. Ponuda poslova u ovom kraju je minimalna. Šaljem životopise - ništa se ne događa. Bilo nam je dobro, htjeli smo bolje, a sada bi se samo htjela probuditi iz ove noćne more. Ne znam koliko ću ovo još izdržati. Na rubu sam. Zaboravila sam kakav je osjećaj kad se nasmiješ, kad pojedeš nešto s tekom, kad ne osjećaš konstantnu nervozu i grčenje mišića. Kilogrami se tope, a moje lice su prekrili podočnjaci.
Hvala jednom strancu kojeg sam sreo prije 3 godine. Imao je neki problem sa bankomatom i zamolio me da mu pomognem. Bila je u pitanju uplata novca ali bankomat je imao neki kvar. Kada sam vidjeo da je u građevinskoj robi i stanje novca na računu šokirao sam se. I tako kroz priču kaže mi da radi dan i noć, u firmi i privatno i da štedi jer nikad ne znaš što te sutra čeka. Ko god da si, hvala ti na tom razgovoru jer sam dosta toga promijenio.
Zabranjena ljubav, baš kao ona iz pesme Saše Matića. Zavoleo sam je iako sam znao da je verena. Nekako sa 28g, sam mislio da ne mogu opet da pogrešim i "padnem" ali eto. Desila mi se tamo gde je nisam tražio. Dala mi povoda da joj priđem i budem deo života. Vidimo se, pa svak na svoju stranu. Ona s njim, a ja ostanem sam. I bude tako, do nekog novog "dođi mi". I opet je*eno odem. Iznova. Iznova umrem pa oživim. Živim, a kao da nisam živ. Bez nje.
Imam toliko godina da se sećam sladoleda iz detinjstva, bili su u plastičnim fudbalskim loptama u raznim bojama… i „pušili“ smo one cigarete-žvake, koje „dime“ kad duneš kroz njih:) metuzalem 🤷♀️😂
Кad sam ljubomorna, to je dobro. Treba da se brine kad mi je sve ravno. Mada je tad uglavnom kasno.
Ne mogu zaista ljude koji naprave dete i onda se čude koliko sve košta, kako je sve skupo, ovo ono. Dragi moji, gde živite, jeste ikada u svom okruženju imali komšinicu, sestru, rođaku, brata koji čeka dete, ženu koja je trudna? Šta vi mislite, ide trudnoća, žena leži i to je to? Da li ste svesni koliko tu ima pregleda, da je svaki "dobar dan" 50e plus analize, rezultati... Koliko vitamina, suplemenata, davanja krvi, a naravno ništa ne ide na recept i par nekih stvari možeš u državnom sve ide privatno. Kaže "daje država novac" za decu, jeste, kao da taj novac nije 3 puta potrošen, da ne pričam o opremi za decu, počev od kreveca do svega drugog, do sedišta koja se menjaju non stop, flašica, lekova za decu kad se razboli.... Samo glup čovek može da živi i da ne zna tako nešto osnovno.
Moj muž sada ima 73 godine i tek sada vidim da su sve one priče bile u pravu, da će mi kad tad presesti tolika razlika u godinama. Radili smo zajedno. Bio mi je mentor. Ja mlada praktikantkinja od 24 godine, zasenjena njegovom harizmom i znanjem. On je bio rukovodilac sektora. Imao je tada 55 godina. Čim se razveo od žene, mi smo se uzeli. Ja sam već bila u petom mesecu trudnoće. Sada sa 42 se još osećam mladom. Puna sam života. Želim da šetam, putujem, družim se, učim. On je džangrizavi starac, naporan i antipod svega što je bio. Što je najgore, sada me privlače mlađi muškarci i muškarci mojih godina. Udvaraju mi se i vidim koliko me cene. Devojke, pamet u glavu da ne prođete kao ja! Ako rodite dete, tek ste tada zaglibile i povratka nema.
Imam supruga koji me kontroliše u svakom smislu, posebno kada smo posvađani (a često smo). Ucena novcem, automobilom, ne mogu na kafu izaći da ne zove 3x, a i da ne zovne tada, kasnije mi nabije na nos. Ja nezaposlena, imamo dve ćerke. Juče sam aplicirala za neki posao, haos mi je napravio. Rado bih se razvela, ali iskreno nemam hrabrosti da odem. Zašto, ne znam. Ne želim da uništim "porodicu" a svesna sam da je ja ne uništavam već on, iako mi govori da sam ja ta koja je kriva. Narcis teški i manipulator. Teško mi je da deca to gledaju, posebno da model ponašanja ne preuzmu, a i teško "ostaviti ih bez oca". A svega sam svesna...
Introvert sam a radim na poslu koji zahteva ekstrovertnost. Malo malo pa se osamim.
14 meseci sam u vezi sa momkom, on je stvarno super, uspešan u poslu, rekreativno trenira boks, sportski tip je, voli prirodu, decu i životinje, uredan je, zna da majstoriše i da skuva...ja bih se udala u skorije vreme jer je dobra prilika ali on ne pominje brak niti daje naznake da hoće da se ženi, kako da ga podstaknem na to?