Mrzim što moram živjeti u inostranstvu, došla sam ovdje s 23 godine i od onda ko da sam u kućom zatvoru, nigdje ne idem. Mrzim to.
Došla baba tetka, sedi na kafi i priča sa mamom, bakom i komšinicama. Ona je udovica već 2 godine, a sinovi imaju svoje žene, decu i odvojeno žive. Ima porodičnu penziju od pokojnog muža i prvi put posle 65te godine je izašla iz sela. Ima grupu od 12 single penzionerki, putuju svuda po Srbiji, Bosni, išle su u Grcku, Italiju i Tursku. Do tečine smrti pila lekove za sve i svašta a sad procvetala kao da je 20 godina mlađa, u kondiciji, šeta, crta i slika. Nisu imali loš brak, nije je varo, nije tukao, nisu se svađali pa opet nije bila srećna i nigde nisu išli.
Verio sam jednu ku**u pre par meseci.
Samo što tad nisam znao da je ku**a.
Najzanimiljivije od svega šta sam ja dozvolio da na veče veridbe, sve iznađenje, nju, prsten, sve što je podrazumevalo taj čin ona slika, izbaci neki kolaž slika na kome mene nema.
Sad da sam ja neki ružan lik pa ajde, da razumem, međutim baš nasuprot tome, njeni svi oduševljeni mojim izgledom, 90% njene rodbine kaže da sam lepši od nje.
Mic po mic vreme prolazi, ona sve čudnija, krije telefon dok se dopusuje, da bih na kraju došao do toga kad sam uzeo njen telefon da se ona zapravo čuje još sa bivšim.
Odmah sam joj raskinuo veridbu, pa neka ide njemu neka bude žena, meni neće.
Neka hvala.
Ne želim dečka bez fakulteta i mnogi me napadaju zbog toga. Smatram da je u redu da očekujem šta i sama imam. Uz to sam se odselila od roditelja da bih se osamostalila, ako je mnogo lakše bez kirije, tako da ni momci koji rade, a ne planiraju da se odsele ne dolaze u obzir. Ne znam šta je tu za osudu.
Iz postupka VTO dobila sam sina iz prvog pokušaja. Drugi embrion nije se održao. Imamo još dva zamrznuta embriona. Moj muž je za to da ostanemo na jednom detetu. I ja se slažem sa tim, ali već noćima me muči to da će ta dva embriona u nekom momentu biti uništena, razmišljam kog su pola, kako bi izgledali. Osećam se loše da ubijam dva života, na momente poželim da vratim oba, iako mi je baš naporno i sa ovim jednim detetom jer sam uglavnom sama sa njim ceo dan. Baš se loše osećam, ne znam šta da radim.
Koliko ljudi koristi zaštitu tokom seksa? Da li je normalno spavati sa nekim bez kondoma, koliko je to često? Ja sam nevinost izgubila tek prošle godine, sa 29. Imala sam seks samo nekoliko puta, a dva tri puta bez zaštite i osjećam se kao najveća glupača. Da li pretjerujem? Stvarno pitam.
Upoznali smo se s 17 godina, bila je moja prva ljubav i sve što sam tada mogao zamisliti. Tri godine zajedno, preselili smo se u Njemačku u potrazi za boljim životom.
Za zimske praznike vratili smo se kući na dva tjedna — ali nismo se ni jednom vidjeli. Šutnja je postala zid između nas.
Kad smo se vratili, rekla je da ide kući i upisuje faks koji je željela. Rekao sam da ne idem s njom. Tom rečenicom uništio sam nas.
Danas imam novu curu, ali znam da nikad neće biti kao s njom.
Kad je nešto iskreno, ne nestaje. Samo postane tiše i ostane zauvijek.
Ako osjetiš da ti netko stvarno znači — reci to. Ostani. Jer nekad kasno znači zauvijek.
Ako ovo čitaš, nadam se da si dobro. Neko te nikad nije zaboravio.
Bila sam sa 6 godina mlađim dečkom (meni 26, njemu 20). Mnogo mi se sviđao, ali je primetno imao nisko mišljenje o sebi. Pritom je insistirao da spavamo odmah pri prvom susretu. Stekla sam utisak da mu je bio prvi put jer je bio prilično smotan, jedva da je kondom uspeo da stavi i odnos je trajao 2 puta po 2 minuta. Nakon toga je pokušao da me omalovaži tako što je prvo počeo da priča kako sam mu bila premršava pa nije mogao lepo da se "napali," da bih mogla malo u teretani da napumpam noge (a noge su mi najveći adut bukvalno svi misle da sam model kad me vide), da mi bolje stoji plava kosa itd. Na kraju mi je ponudio da zarađujem tako što ću imati povremene odnose sa njegovim drugom koji bi me plaćao 1000€ za svaki odlazak kod njega u stan. Naravno da sam sve to ismejala i otkačila ga.
Devojke pazite se muškaraca sa niskim samopouzdanjem. Ako provale da ste se zaljubile iskoristiće to i posle vas otkačiti jer su odnosom sa vama sebi napumpali ego. Tu apsolutno nema pomoći.
Idem sama u Japan sa turističkom agencijom. Velika mi je želja ali su i velike pare, pa neće niko oko mene da ide. Ali ja sam već isplanirala proljeće 2026. Ne čekam više nikoga i ništa. Pare imam, to je najvažnije i nije mi žao dati za to.
Spopadne me dečko na nekoj proslavi, pre toga smo se sreli ali me nije registrovao nego je prišao mojoj sestri. Posle se danima javljao i insistirao da se nađemo makar na 15 min. Udaljeni smo 40km. Svaki put sam ga odbila jer mi je to napadanje i neodustajanje bio red flag. Onda me je obrisao, pa se javio opet posle tri meseca. Tek onda sam još više potvrdila koliko je lik nenormalan. Opet ga fino odbijem i on me blokira... Ja ne znam šta je sa ljudima, jel ima neko normalan da se stvarno zainteresuje za mene, a ne da navaljuje da bi postigao neki cilj. A naizgled niko ne bi rekao da je lud, sreća pa mi se ne sviđa pa sam bistrije razmišljala.