Dobio sam otkaz i zadnji dan na poslu sam morao pripremiti prezentaciju za direktora za neko predavanje. Na jedan slajd sam umetnuo gif gdje neki porno glumci imaju seks. Izgleda da nije provjerio tu prezentaciju prije predavanja jer imam 10 propuštenih poziva od njega. Blok.
Muž me u poslednje vreme stalno poredi sa mojom jetrvom, njegovom snajom. Kada smo se zabavljali, uvek je govorio kako njemu ne treba žena da mu kuva, čisti itd već samo da ga voli i poštuje. U poslednje vreme stalno nabacuje kako eto ona uvek ima domaći hleb i domaću supu, decu nije dala u vrtić pre 3. godine nego ih je ona čuvala. Ali stvar je u tome što ona ima svoj salon u kome rade radnici, ona dođe svaki dan na 2-3 sata da prekontroliše, naruči šta treba, porazgovara sa radnicima i to je to. Iz bogate je porodice i osigurana je za života dok ja radim 8h dnevno. Na sve to, njegov brat je drži kao malo vode na dlanu. Lako ti je kuvati i doterivati se kad muž ne da ni jednu kesu da ponese sama i ustaje ujutru da obuče i umije decu da se ona naspava dodatnih sat vremena kad je umorna. I moj muž je dobar prema meni, ne mogu da grešim dušu. Jedino što me nervira jesu ova upoređivanja sa drugima koja me povređuju, ali on to ne shvata kad mu objasnim.
Radim u prodavnici. Zašto je ok kada lekari 3 sata pre kraja radnog vremena ne primaju knjižice, iako nema nikoga u čekaonici? A nije ok da mi, prodavci, zatvorimo samo 5 minuta ranije, kako ne bismo brisali pod nakon radnog vremena, jer to niko nigde ne plaća? Uvek se nadje neko ko kaže "piše radno vreme do 22h", a taj neko se tada setio da mu pas nema šta jesti i sl. Kao da pas ne može pojesti pljeskavicu iz fast food ili neke ostatke od ručka, hleb, bilo šta. Pa ako je moje radno vreme do 22, ok, evo ti korpa, stavi u nju šta god želiš, ja kucati u 22:00 neću, ne pada mi na pamet. Jer dok se on spakuje, plati, to je već posle 22h, a ja nisam došao na posao da volontiram, kasnim na bus, itd. Ljudi su baš sebični i nerazumni.
Ne razumem ni oca ni majku. Ona je mnogo uspešnija, vrednija i borbenija od njega. Da li jer je po prirodi takva ili ju je on naterao ne znam... Ceo život je više radila i zarađivala od njega, brinula se oko dece, kućnih poslova itd. On je tako lenj i inertan. Ajde da je voli, ali ne, on gospodin daje sebi za pravo da je vređa i povređuje u svakoj prilici. Skoro joj je rekao da stan u kom živimo nije njen jer ga je nasledio od svojih roditelja, a to što apsolutno sve (renovirani kuhinja i kupatilo, uređaji...) imamo zbog toga što je ona finansirala, to je zaboravio, kao i to da nikad nisu ni kupili svoj stan baš iz razloga što on nije hteo da mrdne prstom. Ni ona mi nije jasna, sad jesu stari oboje, ali ovakva situacija nije juče krenula. Oduvek je otac bio takav, nije mi jasno što je došla kod njega i ostala sa njim i što smo sestre i ja morale to da slušamo. Eto čemu sam ja svedok čitav život. Potpuno poremećen odnos imaju, samo se nadam da neću sebi dozvoliti isto što je i ona.
Najveća laž u koju verujemo je to da se dobro dobrim vraća. Nema tu nikakvih pravila. Znam osobe koje su loše a sve im ide dobro u životu, a znam i ove druge koje su dobri ljudi i sve im naopako ide...
Želim da se udam za nekog lepog muža kojem ću sa zadovoljstvom da spremam lepu hranu, obavljam proste kućne poslove i ostalo što treba u zajednici, dok želim da radim neki posao koji volim (a koji možda nije isplativ) max 4 sata dnevno, živim svoj život dodatno, dok mi on sve ostalo finansira tako da budem srećna, je l to ok?
Ako sam uspjela nagovoriti dečka da se odrekne religije (vjerovao je i praktikovao) prijatelja i porodice, mislim da sve mogu. Nemojte mi reći da je to samo početna zaluđenost i zaljubljenost jer smo zajedno 7 godina i on radi šta god ja poželim.
Šta sam skontala - momci koji ti, posebno u početku, pružaju previše pažnje i lepih reči kasnije ispadnu veća gov*a, od onih koji su okej prema tebi ali ne toliko slatkorečivi i prepažljivi. Ovi drugi vremenom postaju sve bolji, verovatno kako se više zbližavaju, a ovi prvi postaju sve gori, kao da im više nisi interesantna i kao da im je samo bio cilj da te osvoje. Naravno nije uvek slučaj ali baš dosta puta jeste.
Otišao sam danas peške do jednog hipermarketa koji se nalazi na izlazu iz grada, odnosno nekih 2,5 km od moje kuće u gradu.
Sve je bilo okej tokom kupovine, ali je problem nastao pri povratku kući. Naime, osetio sam hitnu potrebu da odem u toalet, u pitanju je bila velika nužda, odnosno dijareja! Odlučio sam da ubrzam korak, i da ne mislim i tome kako bi me barem malo popustilo, ali naprotiv, situacija je postala još gora, NEIZDRŽIVA!
U međuvremenu sam pozvao nekoliko 4 taksija, odnosno sve brojeve telefona koje sam imao memorisane i svom mobilnom telefonu, i kao za inat svi su bili zauzeti! Kod mene je stanje je postalo alarmantno, nisam više imao kud, pa sam se delimično olakšao u gaće, ali na sreću imao sam na sebi dve trenerke pa se nije primetilo ali se itekako neprijatno osetilo!
Nekako sam stigao do kuće, kupatila, tople vode i sapuna, ali još uvek imam neopisiv osećaj stida i sramote! Da li se nekome barem slično ako ne isto dogodilo kao meni?! Osećam se poniženo! 😔