Frustrirana sam i nezadovoljna svojim životom, ogorčena mrzim svoj život, osjećam se manje vrjednom od drugih, u ničem se nisam ostvarila, ni u ljubavi, ni poslu ni školi, imam 30 godina, osjećam se ko nula, propalitet. Mislim da sam promašila život u ničem se nisam pronašla.
Nisu sve žene rođene da budu majke. Imali smo iste stavove u vezi odgoja djeteta, planirano smo postali roditelji prije 9 mjeseci, i od tad je sve drugačije. Supruga je na porodiljnom, ja pored posla maksimalno sudjelujem u svemu. Supruga nije htjela da dijete doji, jer joj je bilo prenaporno. Nedugo nakon rođenja ga stavlja u ljuljalicu i ispred tv na duži period. Dozvoljava da dugo plače i ne pokušava ga smiriti. Oko hranjenja ne vodi brigu, već sada dijete pije sokove i jede slatkiše. Sa djetetom nema nikakvih zajedničkih trenutaka, nema igranja. uspavljivanje je moja obaveza od početka. Jedva čaka da ja dođem sa posla da ona može odmoriti od njega, otići sa prijateljicama vani. Za vikend, kada bismo mogli zajedno negdje otići, bira da ide sama ili da ona ostane kući dok smo mi vani. Ima tu još dosta stavki, ali čitajući napisano, već imam suzne oči jer vidim da je moje dijete zanemareno i nevoljeno od strane majke.
Kada bi oženjeni (zauzeti) muškarci znali koliki su jadnici u očima nas žena što nam pišu po društvenim mrežama, nikad poruku ne bi poslali.
Puni inboxi takvih, koji misle da su bitni, a u stvari su sprdnja.
Ponižavate i sebe i svoje partnerke.
Vratila sam se iz Nemačke kući. Pet dugih godina sam se borila tamo. Dve propale veze, nažalost druga nasilna na fizičkom, duševnom i mentalnom nivou. Trudila sam se, jezik znam kao maternji, završila školu tamo, radila u porodilištu, selila se 5 puta. Tražila sebe i radila protiv svoje duše i intuicije. Kako znam? Nisam bila istinski srećna. Sada sam ponovo tu gde pripadam. Dijagnostikovana mi je depresija nakon svega i uzimam tablete. Znam da ću vremenom biti ok. Ovde je moja porodica i iskreni prijatelji. Da, niže plate, da mala Srbija ali-ljudi pratite svoje srce i slušajte ga, a nikog drugog. ❤️Volim vas sve.
Imam još 8 meseci kredita u koji sam se uvalila zbog mog cenjenog muža koji živi u kući ko u hotelu. Radim posao u firmi gde mi se svi gade zbog plate koja mi je potrebna da plaćam taj kredit. Bože zdravlja u septembru isplaćujem kredit, razvodim se i dajem otkaz! Pa idemo od 0.
Dobio sam otkaz i zadnji dan na poslu sam morao pripremiti prezentaciju za direktora za neko predavanje. Na jedan slajd sam umetnuo gif gdje neki porno glumci imaju seks. Izgleda da nije provjerio tu prezentaciju prije predavanja jer imam 10 propuštenih poziva od njega. Blok.
Muž me u poslednje vreme stalno poredi sa mojom jetrvom, njegovom snajom. Kada smo se zabavljali, uvek je govorio kako njemu ne treba žena da mu kuva, čisti itd već samo da ga voli i poštuje. U poslednje vreme stalno nabacuje kako eto ona uvek ima domaći hleb i domaću supu, decu nije dala u vrtić pre 3. godine nego ih je ona čuvala. Ali stvar je u tome što ona ima svoj salon u kome rade radnici, ona dođe svaki dan na 2-3 sata da prekontroliše, naruči šta treba, porazgovara sa radnicima i to je to. Iz bogate je porodice i osigurana je za života dok ja radim 8h dnevno. Na sve to, njegov brat je drži kao malo vode na dlanu. Lako ti je kuvati i doterivati se kad muž ne da ni jednu kesu da ponese sama i ustaje ujutru da obuče i umije decu da se ona naspava dodatnih sat vremena kad je umorna. I moj muž je dobar prema meni, ne mogu da grešim dušu. Jedino što me nervira jesu ova upoređivanja sa drugima koja me povređuju, ali on to ne shvata kad mu objasnim.
Radim u prodavnici. Zašto je ok kada lekari 3 sata pre kraja radnog vremena ne primaju knjižice, iako nema nikoga u čekaonici? A nije ok da mi, prodavci, zatvorimo samo 5 minuta ranije, kako ne bismo brisali pod nakon radnog vremena, jer to niko nigde ne plaća? Uvek se nadje neko ko kaže "piše radno vreme do 22h", a taj neko se tada setio da mu pas nema šta jesti i sl. Kao da pas ne može pojesti pljeskavicu iz fast food ili neke ostatke od ručka, hleb, bilo šta. Pa ako je moje radno vreme do 22, ok, evo ti korpa, stavi u nju šta god želiš, ja kucati u 22:00 neću, ne pada mi na pamet. Jer dok se on spakuje, plati, to je već posle 22h, a ja nisam došao na posao da volontiram, kasnim na bus, itd. Ljudi su baš sebični i nerazumni.
Ne razumem ni oca ni majku. Ona je mnogo uspešnija, vrednija i borbenija od njega. Da li jer je po prirodi takva ili ju je on naterao ne znam... Ceo život je više radila i zarađivala od njega, brinula se oko dece, kućnih poslova itd. On je tako lenj i inertan. Ajde da je voli, ali ne, on gospodin daje sebi za pravo da je vređa i povređuje u svakoj prilici. Skoro joj je rekao da stan u kom živimo nije njen jer ga je nasledio od svojih roditelja, a to što apsolutno sve (renovirani kuhinja i kupatilo, uređaji...) imamo zbog toga što je ona finansirala, to je zaboravio, kao i to da nikad nisu ni kupili svoj stan baš iz razloga što on nije hteo da mrdne prstom. Ni ona mi nije jasna, sad jesu stari oboje, ali ovakva situacija nije juče krenula. Oduvek je otac bio takav, nije mi jasno što je došla kod njega i ostala sa njim i što smo sestre i ja morale to da slušamo. Eto čemu sam ja svedok čitav život. Potpuno poremećen odnos imaju, samo se nadam da neću sebi dozvoliti isto što je i ona.
Najveća laž u koju verujemo je to da se dobro dobrim vraća. Nema tu nikakvih pravila. Znam osobe koje su loše a sve im ide dobro u životu, a znam i ove druge koje su dobri ljudi i sve im naopako ide...