Nisam kupovala dečija kolica i krevetac, jer nam je moja sestra dala. Ona je rodila dvoje dece i neće joj više biti potrebno. Takođe, od prijatelja smo pozajmili neke manje aparatiće koji pomažu bebama u prvim danima, odnosno mesecima. Samoinicijativno su nam dali, nismo molili za to. Njima ne treba, a nama, kao i svima sa bebom, znači svaki ušteđeni dinar. Ispričala sam to drugarici iz ulice, rekla sam kako mi je njihova pomoć stvarno značila, jer bi to bio poprilični trošak. Ona je iskomentarisala da sam ja isprosjačila sve to, kako me nije sramota, što rađam dete ako mu ne mogu ništa pružiti. Rekla mi je još i to, da kad se njena sestričina rodila, da su oni sve kupili i da nisu žalili para. I tu mi je prekipelo, rekla sam joj, sve su to kupili tvoja sestra i zet, a ne ti, ti nemaš decu, imaš 40 godina, u životu momka nisi imala, a meni si našla da pametuješ. Posle mi je bilo i krivo, ne znam da li sam i ja preterala na kraju. Nismo se više čule.
Živim sa dečkom od prvog dana veze. Od tada je prošlo dve i po godine. Ignoriše me, kao da ne postojim već 6 meseci. Ima svoja interesovanja. Zatvorena sam u 4 zida jako dugo, završila sam sa tim. Izašla sam par puta sama i prevarila ga. Spremna sam da ga ostavim kad plati šta duguje.
Najgore je kada si zaljubljen u nekoga tko u tebe nije i onda izvodiš stvari na nivou djeteta, kao npr. pokušavaš tu osobu učiniti "ljubomornim" iako ga realno boli k.. da sad umreš. Ili kad se toj osobi inatiš. Već se godinama palim na nekoga koga ja naravno, ne zanimam. I uvik mi je tako. Koga ja hoću me neće. Dok je bio pred rastavom sva sam se razveselila da bih od bliske osobe saznala da je on ženskaroš i da je i prije nego se rastavio, počeo da se nalazi po hotelima sa svakakvim ženama za "jednu noć", nedavno je ušao u vezu s jednom od njih. Mrzim nju i sve te prije i poslije nje!! A ja sam realno 100 put veća riba od svih njih zajedno, a ova s kojom je trenutačno izgleda kao da mu je majka. Inače ima 2 djece i uglavnom kad sam mu jedanput napisala podužu poruku, samo me iskuliro tako što mi je drsko i hladno napisao: Idem ja sada sa sinovima na more.
Pa jbmti!!!!!!!!!! Što to druge imaju a ja nemam!??!?!?!??!???????!
Ne volim kad mi osobe sa kojima sam dobra i imam čestu komunikaciju seckaju dopisivanje, a znam da su slobodne u tom trenutku, čak one i započnu dopisivanje. I šta, treba na svaki odgovor da čekam po 10, 15 minuta.
Drage djevojke, želim podijeliti s vama važan savjet iz vlastitog iskustva. Kada birate životnog suputnika, budite mudre i pažljive. Nemojte se voditi mišlju "daj šta daš", jer posljedice takvog izbora mogu biti teške.
Udala sam se za starijeg čovjeka, s kojim dijelim 11 godina razlike. Iako razlika u godinama sama po sebi ne mora biti presudna, u našem slučaju je postala izvor nezadovoljstva. Moj suprug je potpuno nezainteresiran za stvari koje su meni bitne, što naš brak čini teškim.
Stoga, savjetujem vam da birate partnera svojih godina ili maksimalno do 5 godina razlike. To će vam povećati šanse za zajedničke interese, životne ciljeve i općenito bolju kompatibilnost.
Ne želim da ponovite moju grešku i da se nakon godina braka osjećate nesretno. Zato, dobro razmislite prije nego što donesete odluku s kim ćete provesti život. Vaša sreća je u vašim rukama.
Nadam se da će vam ovaj savjet biti koristan.
Sretno!
Trebalo mi je 29 godine da shvatim da imam foot fetish, čekam osude...
Jednoj djevojčici u osnovnoj sam rekla da ima tifus, ili da joj je neko prosuo kiselinu po faci, jer je imala akne.. Sad mi je tako žao.
Kad god idem na neko putovanje sjetim se nekih bivših djevojaka i zamišljam kako vodimo ljubav.
26 godina, i ceo život u depresiji još od malena.
Nikad nisam volela sebe, uvek sam mislila sve najgore o sebi.
Uvek sam mislila da su drugi bolji od mene. A onda sam “upala” u još goru situaciju. Počela da koristim kokain, sada je to prošlost prošlo je 2 godine ali ne mogu sebi da oprostim što sam to radila. Da sam nastavila taj život danas bi bila mrtva. Sigurno. I u to vreme sam počela i da se samopovređujem, kad to uradim odmah se osetim bolje. Kao da sam zaslužila da mi bude loše. Pre dva meseca sam počela da pijem lekove i idem na terapiji i imam dane kad sam dobro, ugojila sam se, imala sam 43 kg sada 50kg. Ali tako nekad bez razloga mi dođu u glavi paranoje bez razloga, samo da mi bude loše. Želim da živim i želim mir u duši. Ali strah me ubija… eto čisto da olakšam dušu.