Studiram već 10 godina i nikako da to privedem kraju...
Verovali vi ili ne, mene je jednom prilikom, dok sam imao odnos sa devojkom u autu sa otvorenim prozorima, uhvatila promaja i naredna dva-tri dana sam proveo u krevetu. Najteži deo mi je bio smišljanje izgovora porodici i prijateljima. :-)
Moja devojka sa kojom sam dve godine zaspi svaki put kada dođem kod nje i to je počelo da me izluđuje.
Nervira me to da me ljudi iskorišćavaju.Tužna sam jer se stvarno trudim da se prema drugima ponašam kao prijatelj a druge nije briga. Samo želim da imam neku osobu kojoj mogu sve da kažem i da me sasluša.
Kažem ćaletu daj mi pare, a on kaže gde si ih ostavio !
U svojoj sobi nemam ničiju sliku, nit svoju, nit od momka, nit od roditelja, nit od prijatelja. Uvijek kad mi neko pokloni okvir za sliku ja ga stavim u ladicu, jer ne podnosim da me taj sa slike "gleda".
U osnovnoj školi su me toliko zezali zbog izgleda da sam i dan danas iskompleksirana... Život je grub...
Obožavam da nekoga uhvatim u laži, osećam se kao detektiv..
Uzeo sam knjigu iz biblioteke pre dve godine. Još uvek je nisam vratio, a živim na dva minuta od biblioteke.