Htela sam da ispadnem fer i da završim sa ovim glupim odnosom uživo. On je izbegavao 3 nedelje i na kraju mi rekao da nema vremena. Posle 4 godine zavlačenja. E sad ja idem na dejt sa drugim.
Imam 33 i već nekoliko godina nemam partnera. Sve je okej, ništa mi ne fali, radim, družim se, izađem normalno, ali jednostavno nije se desila “normalna” prilika. Nisam tražila trunku u jajetu, već neko uzajamno poklapanje i normalno ponašanje, ali jednostavno me neće. Usput se desi i zdravstvena situacija, trudnoća bi bila moguća sada, a za kasnije je veliko pitanje. Teško mi je zbog toga, jer bih želela da imam zdravu porodicu i partnera, ali shvatam da ne mogu na silu. Žao mi je i jer sam sama, a toliko bih ljubavi i pažnje mogla nekome da pružim.
Uvek sam govorila da ću sama graditi svoj život, ali onda sam prvi put ušla u svet luksuza – klubovi, šampanjac, svetla. Videla sam devojke koje ništa ne plaćaju, a sve dobijaju. I pitala se: Zašto ja da budem ona koja broji sitniš za piće. Prvi muškarac bio je stariji, moćan i naviknut da kupuje pažnju. Na početku sam se tešila da je to samo veza, ali ubrzo sam shvatila da sam ušla u igru u kojoj lepota, osmeh i malo psihologije vrede više nego bilo kakav trud na poslu. Naučila sam kada da budem nežna, kada hladna, a kada da pustim njega da se oseća kao kralj.
Ljudi vide samo luksuz – putovanja, garderobu, skupe večere. Ali istina je da iza toga stoji mnogo glume, kalkulisanja i usamljenih trenutaka. Jesam li sponzoruša ?Jesam. Ali to je moj izbor, i moj način da živim život koji sam želela.
Ajde što ne možemo da nađemo partnere, to je naša briga, nego što familije računaju da smo za sprdnju, ogovaranje i da smo nesposobni. To je sramota! Ja sam zato bezobrazna i neću da komuniciram sa mnogima koji me diskriminišu po tom pitanju.
Mrzim što sam ikad išla psihologu kao tinejdžerica i ikad priznala mami i tati da nisam dobro. Šta god me muči vidim kako me gledaju, ko da sam poremećena i malo dijete. Auto mi ne daju da vozim iako vozim već 5 godina, svi u kući imaju virozu kažem mami da i meni kreće mučnina ona kaže ma tebi je to psihički više možda. Živim nezavisno već 3 godine, radim, završila fakultet bez problema. Imam anksioznost i dalje, ali borim se nekako s njom. Što je najgore ti psiholozi su bili užasni i nisu mi ništa ni pomogli, tek sam kao odrasla našla normalnog. Mrzim što me to u maminim očima zauvijek zabilježilo kao neki psihički slučaj iako radim sve normalno i živim kao normalna osoba.
U braku smo 8 mjeseci, u tih 8 mjeseci on je prokockao pola našeg svadbenog novca, sada ja imam kontrolu i popravio se. Međutim on stalno izlazi, dolazi kući kasno, poslije posla voli da ode u kafić nego dođe ženi koja ga čeka i ne vidi tu problem. Odnosi su nam rijetki (2x) u mjesec nekad i dva mjeseca, tri. Nemam više samopouzdanja i ne sličim više na ono što sam bila kako fizički tako i psihički. Ne pada mi na pamet da imam djecu sve dok je ovakva situacija, jer ako mu nisam ja prioritet neće biti ni dijete. Sram me je razvesti se iako to nekad baš želim. Jer znate ono šta će reći ljudi a i vjernica sam i brak je za mene bitan, a opet do kad ovako, dok ne izgubim zdravlje. Trenutno plačem i pišem ovo...
Pre par nedelja mi je rođaka mog supruga rekla “snajkaaaa imaš b.lju i si.e sigurno pola grada sv..ava na to”. Za jedno žensko rečnik da ti pripadne muka. Pritom ona misli da je cool što se sa 37 tako izražava. Izvređala sam je najstrašnije, rekla i što sam trebala i što nisam i isterala iz kuće. Bukvalno sam joj rekla da ima 15 sekundi da zatvori vrata sa druge strane i da dok sam ja u toj kući ona nije dobrodošla. Čujem pre neki dan da sam staromodna i seljanka. Zahvaljujem se na komplimentu, nisam prostakuša i ne želim kontakt sa prostakušom.
Dala bih sva blaga ovoga sveta i živela u trošnoj kućici samo da imam muškarca kome bih ja bila vrhunac ljubavi.
Trend gdje žene 35+ (obično single) organizuju "gala" proslave svojih rođendana uopšte ne postiže željeni efekat. Prvo, nikoga ne interesuje vaš rođendan i "cringe" za isti je proporcionalan broju objavljenih fotki i storija.
Drugo, jedino što pokazujete time je koliko ste i dalje single bez igdje ikoga. Ove što su vam došle da se najedu i kao budu viđene, se ne računaju.
Počeo sam sve ljude koje me ne prate na instagramu, a ja njih pratim, da brisem... Iznenadio sam se koliko ljudi koje sam smatrao čak pa i dobrim prijateljima me ne prate nazad... ili su u početku me pratili pa obrisali... bezobrazluk.