Otišli smo u inostranstvo pre 10 godina, i tih 10 godina zajedno štedeli maksimalno na svemu i otplatili stan. Sad je vreme da planiramo decu. Muž ima sestru od tetke koja je već 25 godina u Kanadi, ne zna jezik i ceo život u kući sa autističnom ćerkom dok zet radi od jutra do sutra i ima duplo veću platu nego muž i ja zajedno. Iako je daleko starija od mene, ne vozi auto i nemamo zajedničkih tema, dok joj je dete u specijalnoj školi ja sam je često vodila u šetnje u shopping centre i po gradu. Ovog leta je otišla u Srbiju sama jer ima svadbu u familiji, muž platio neku ženu da pazi dete mesec dana. Onda sam čula da me je ogovarala što nemam nokte, frizure, nakit, jeftina garderoba na rasprodaji i jedne patike po 2 godine, da teško živimo i jedemo pasulj, opljuvala me kao da sam prosjak i da ću se razvesti čim dobijem državljanstvo i naći sponzora jer sam mlada i lepa. Njoj muž sve to omogućava i po ceo dan čita knjige. Nije zla žena i ne razumem motiv da me ogovara svima.
Kako me živciraju ovi kojima je posao da nešto rade i to snimaju i onda nabijaju na Instagramu drugima komplekse. Npr. iskoči mi djevojka koja se hvali kako je sa 28 godina posjetila 50 gradova u godini, odem joj na profil, bukvalno je travel influenserica. Potpuno nabijanje kompleksa i predstavljanje realističnim nešto što je nerealno i nedokučivo.
Upoznala sam ga u izlasku, proradila hemija na prvu, sutradan vidim na slici da ima 26 god a ja 37..srce mi se slomilo, razlika se ne vidi jer svi misle da imam oko 27 ali opet znam da budućnosti nema, redovno smo u kontaktu i mislim da sam preko ušiju zaljubljena!
Tražila bih uvođenje pregleda psihologa i psihijatra za parove koji žele djecu. Takođe bih zabranila djecu onima koji ih prave a nemaju ništa, pa djeca gladna i željna svega odrastaju u bijedi itd. Neko će reći "pa od njih postaju najbolji ljudi", slažem se djelimično, ima primjera ali u 99% slučajeva ponavljaju iste živote kao i roditelji. I tako sirotinja stalno stvara sirotinju, radnu snagu za halapljive gazde i to je tužno.
Živimo u ino u prelepoj i uređenoj zemlji, sa prelepom klimom, puno sadržaja i morem. Pozvali smo zaovu i njenog muža da dođu kod nas. Uzeli smo slobodne dane, da možemo da im se posvetimo, da obiđemo i druge gradove. Otkad su došli, odbili su svaki predlog za izlazak napolje, dane provode na krevetu uz tv i mobilni, jedva i komuniciraju sa nama, čak ni ne ručamo zajedno. Kao, jako se radovali što će da dođu, jedva čekali, ni na terasu neće da izađu. Pritom, nije da su ljudi koji ne putuju, dugo se i znamo, nismo stranci. Ne znam šta se dešava, samo znam da više nikog ne pozivam u goste na više dana.
Počela sam na isti način da uzvraćam svima u porodici onako kako se oni ponašaju prema meni. U šoku sam koliko sam loše tretirana. Meni je ovakvo ponašanje van svake pameti.
Ne podnosim kad vidim djevojke da ne nose brus i to još naglašavaju. Dajte ljudi moji manite se zapada, a sise neka landaraju u kući.
Kako saopštiti ocu da želim da odem od kuće čim napunim 18god (punim za 5 dan) jer ceo život mu nisam valjao i nazivao me razno raznim imenima i toliko se bezobrazno ponaša prema meni i ceo život sam mu pomagao nikad nisam dobijao ništa pametno samo batine, dranje i nezahvalnost.
Imam gde da odem.
Jako mi bude žao kad neko ceo život sakuplja knjige, dođe do kućne biblioteke od 1000+ knjiga i kad umre, deca ili unuci sve rasprodaju ili još gore, pobacaju. Zato lepo treba u testamentu ostaviti sve biblioteci ili nekome ko ume da ceni ono što tolika biblioteka znači...