Nikad ne radim kardio u teretani. Otrčim dva kruga po ulici, dođem kući i razvezem kolo 20min.
Muško sam i mrzim dlake ispod pazuha, zapalio bi dlake. Stalno ih brijem.
Bila sam 3 godine u vezi s osobom koju ne volim. Imala sam mnogo svojih problema na dnevnoj bazi i odgovaralo mi je da samo imam s kim da progovorim. Obećavala sam zajednički život i lagala o ljubavi. I nije mi žao.
Već par puta čujem moju frizerku kako kaže "znam ja da sam mnogima ovdje trn u oku", zato jer se ljudi u kraju šišaju negdje drugo. Znači moj dojam je da je žena u tripu da je ona ko monika beluči u onom jednom filmu gdje se sva dešavanja u mjestu vrte oko nje, žene joj zavide, muškarci joj ne smiju doć na frizuru od žena. Kraljica ni da pomisli da je razlog možda taj što je zadnje dvije godine više nego uduplala cijenu, uz to konstantno melje i ispituje, klapnu ne zatvara. Konta da je fatalna monika beluci, ima preko 50 i izgleda ko frižider.
Moja mama ima 63 godine i našla je dečka. Otac mi je umro pre godinu ipo dana. Ja sam udata imam dete i živim svoj život ali ovo me je jako pogodilo. Tog čoveka poznajem od ranije i znam da je aloholičar. Mama neće ni da mi kaže ali sam ja saznala ali ne smem da odam od koga.
Sad se pravim kao da ništa ne znam. Promenila se dosta ponaša se kao tinejdžerka, to mi užasno smeta. Ona isto voli da popije ali sad se ne trezni. Užasava me cela situacija i ne znam šta da radim.
Nikad mi nije bilo jasno kako je dečku kuća od dva sprata uvek cakup pakum sređena, wc-i da ližeš i sve to. Znam da je vredan i spsoban muškarac ali me je šokiralo što su mu i prozori bolje obrisani od mojih. Kada bih se žalila kako sam umorna jer sam celu subotu ribala svoj stan, uvek se smejao i govorio da preterujem. Slučajno smo kroz neku priču s prijateljima shvatila da on ima kućnu pomoćnicu Slavicu, kako je nazvao domaćicom kuće. Ne nije mu “žena” nego je reč o prvoj komšinici, starijoj ženi koju niko ne želi zaposliti, a fali joj do penzija. U mladosti ga je čuvala i eto ovo je način da joj se oduži, a da joj ne poklanja jer bi odbila. Koji car, samo ću to reći, treba i meni jedna Caca u suštini!
Šefica je napravila veliku grešku, svoj deo posla nije uradila kako treba i zbog toga može da izgubi licencu za rad. Drugi deo posla (moj deo) uradila sam odlično. Na kraju, predmet je zatvoren, kompletiran i ona je uočila svoju grešku i počela da vrišti na mene jer je nisam proverila. To nije deo mog posla, ja se u taj deo ne razumem, moj deo je bez greške. Ona je vlasnica firme ali toliku količinu nekontrolisanosti i neodgovornosti nisam videla. Ja ovo neću da trpim, sutra dajem otkaz.
U oktobru se udaje jedna rođaka tako da ja ostajem i sa mamine i sa tatine strane jedina koja nema dečka.. Iako mi je oduvek bila želja da jednog dana imam svoju porodicu, shvatam da se to nikada neće dogoditi.. Možda će nekome zvučati čudno ili glupo, ali meni je sa 28 godina strah da pogledam u nekog normalnog dečka, a kamoli da probam da budem u vezi... Razlog mog straha su moji roditelji jer se bojim da će se oni stvarno poubijati ako bih se ja jednog dana udala i otišla iz kuće.. Otkad znam za sebe znam i za njihove katastrofalne svađe tuče i pretnje.. Dok su oko mene sve devojke koje znam uživale u životu i tražile momke, ja sam moje preklinjala da se ne svađaju.. Ako bih videla da nasrću jedno na drugo stala bih između njih da ih razdvojim, a onda bih od oca doživela da me pljuje u lice, da me vređa i govori da mu se više ne obraćam.. Baš tako je i danas bilo.. Navikla sam se na sve ovo odavno, ali eto priznajem da mi je krivo što se neću ostvariti jednog dana kao majka. .Više mi se i ne živi.
Imam 24g, odrastao bez roditelja, naslijedio porodično imanje i napravio kuću u šumi bez igdje ikoga, radim odličan posao koji mi omogućava da stalno putujem i planinarim. Međutim već godinu dana sam u vezi sa djevojkom iz grada, koja ne može da zamisli život koji ja živim i stalno me forsira da prodam sve i kupim stan u gradu. Skroz je okej osoba, prija mi njeno prisustvo, fin smo par, ali svojim stavovima sve manje vidim nas u budućnosti zajedno.
Ispala sam glupa ali srećom samo u svojim očima. Udata sam, kriza u braku, manjak seksa, djeca, sve to je učinilo da mi se svidi mlađi kolega. Ništa nije bilo osim toga da me on nenormalno privlači. A otežavajuća okolnost je ta da se on zbližio najviše sa mnom ili se bar tako činilo. Od svih kolega meni se mogao obratiti uvijek za sve. Često slanje poruka, doduše vezanih za posao, veče mi se znalo završiti sa njegovom porukom i jutro započeti ali sve je to bilo uopšteno, ali dovoljno da me podsjeti na svoje postojanje. Jednom mi je čak slučajno i srce poslao kao poruku i kako nisam reagovala rekao je da je bila greška. U početku mi je znao neke šale pričati ali sada je baš poslovan. Ako mu pošaljem poruku nešto za posao odgovori istog momenta. Ali opet ja bih želela da nastavimo druženje ali on se udaljava sve više, čak mi se nekada i čini suviše grub. Ovo što mi se sviđa ću riješiti sama sa sobom i srećom pa niko nije saznao. A opet i bojim se da je on shvatio da mi se sviđa.