Radim u jednoj firmi preko na 3 smene po 8 sati. Obožavam noćne smene. Svaku noćnu smenu roknem Metallicu na random i usput pevam. Vreme mi brzo prolazi i jako uživam tih 8 sati dok radim. Kolegama nije jasno kako sam uvek raspoložen pred kraj radnog vremena... St. Anger.
Na jednom online intervjuu sam imao samo majicu na sebi. U jednom trenutku neko je zazvonio na vrata, krenuo sam ustajati i shvatio da nemam ništa više na sebi, te sam samo poklopio laptop. Poslije sam se vratio u call i rekao da sam imao problem sa netom. Dobio sam posao.
To veče smo dugo šetali kroz park, pričali. Čekala pravi trenutak da ga zagrlim. I naravno pao je prvi poljubac pa i zagrljaj. I danas, posle 10 godina, taj zagrljaj je jedino što me smiruje, mesto gde znam da sam sigurna.
Izgubila sam blizance u 22 nedjelji trudnoće IVF u pitanju. Ne znam šta dalje ni kako. Boli braate boooli.
Ljudi, da li vama normalno da se bivši partneri stalno čuju, izlaze i prave se da su 'naj prijatelji'? Meni to nije uopšte normalno. Inače, izuzimam osobe koje imaju zajedničko dete. Pričam za ove bez dece. Znam i za situacije gde se muškarac konstantno čuje sa bivšom devojkom o novoj, poverava joj se, a ona ga kao savetuje. Takođe, znam i za slučaj gde je bivša kuma na venčanju bivšeg. Meni je ovo teška boleština. Ja u životu ne bi bila sa likom koji se čuje sa bivšom, uopšteno (osim ako nema dete). Ono što ja ne radim, neće ni on. Bivši su sa razlogom bivši. Kakva javljanja, čestitanja itd. More mrš.
Bože, koliko muškaraca je ružno bez brade. Totalno različite osobe. Bežite od tih što ne smeju nikad da je obriju.
Živim u Americi već 10 godina i uvek sam na kratko dolazio u Srbiju, po 10 dana max, jednom ili dva puta godišnje jer moji imaju turističku vizu pa dolaze. Ove godine sam ostao duže, pa sam imao vremena da se opet družim sa Srbima i podsetim tog mentaliteta. Upisao sam čak i teretanu na par nedelja. Odvikao sam se od srpskog mentaliteta. Ne mogu da verujem da sam nekada bio takav. U Americi su svi raspoloženi, ljudi nisu fajterski nastrojeni (osim ako ih neko napadne, naravno), nema toksičnog zabadanja nosa i još toksičnijeg savetovanja. Ja onako sav nasmejan i raspoložen za šalu (navikao, takvi su Ameri) dok Srbi to ne mogu da smisle i tuđa opuštenost i smeh vas još više iritira. Ne kažem da ste loši, imte dobre strane, ali upravo ste vi hladni i grubi, a ne Zapadnjaci koje optužujete za to. Vi kažete da su osmesi na Zapadu lažni. Verujte, nisu, nego vi više nemate srca da prepoznate iskrenost. Mnogo se hvalite. Devojke uobražene. Svi kao da su prebijeni. Zašto? Opustite se malo!
Naučio sam španski tako što sam obožavao jednu špansku porno glumicu koja je često u klipovima i pričala na španskom. Zanimalo me je šta kaže, pa je tako krenulo i interesovanje za sam jezik... Danas sam C1 nivo, moliću lepo.
Kako mrzim one sestre na šalterima domova zdravlja koje neće da se jave na telefon kad zoveš. Moraš zvati 100 puta da bi se lenčuge i tračare udostojile da podignu slušalicu. Pritom, pauza prođe odavno. Nikad nisam zvala za vreme pauze, nego minimum pola sata posle nje. U 90% je ovako, uz to su jako nekulturne i odvratne. Čim se jave na telefon, odmah kreću nadrndano da odgovaraju, jer ste ih, jelte, prekinuli u jako važnim obavezama (ispijanju kafe i sedenju). More mrš. Ima da zovem iz inata svaki dan da vas nerviram jer ste to zaslužile. Da se ja išta pitam, 80% vas bi letelo davnih dana. Nije svako za taj posao, posebno bez imalo empatije. Zbog takvih neki ljudi umiru, ista stvar i u hitnoj.
Gledam šesti put Prijatelje. Poznato, mozak na pašu, smiješno, opuštanje, top.