Ženim se, a moj kum mi pet dana prije svadbe javlja da ipak neće doći. Rekao je da mu je žao, ali da ima neodgodiv poslovni put na drugi kontinent, ide sa šefom i obećana mu je povišica ako taj sastanak prođe dobro. S jedne strane ga razumijem, ali s druge se osjećam kao budala, jer znam da bih ja na njegovom mjestu bez razmišljanja propustio takav put. Vjerujem da su prijateljstvo i ljudska bliskost važniji od bilo kakvog novca.
Zašto niko ne priča o tome koliko je selidba mentalno teška?
Razočarao me je čovek koji mi se sviđao. U teškim trenucima nije pokazao ni trunku empatije. Kraj.
Mnogo sam patila i plakala u zadnje vrijeme. Nadam se da će mi ubrzo zasijati sunce u životu.
Volim da menjam muškarce. Šta će mi jedan za ceo život.
Kupila sam šorc za 50din i u džepu pronašla 600din (na buvljaku).
Ne vidim sebe u ulozi majke i to više ne forsiram. Ranije sam sama sebi nabijala tenziju.
Spreman sam zvezde sa neba da skidam devojci koja nije opsednuta instagram fantazmagorijama i ne pati od statusa na društvenim mrežama. Takve su danas toliko malobrojne da vrede "suvo zlato", što bi rekao naš narod.