Primetila sam da ljudi sa svojim roditeljima puno ogovaraju svoju braću i sestre, i onda nešto očekujem od daljih ljudi...
Nemam sreće u ljubavi. Imam 32 godine,imao sam jednu vezu u trajanju od 3 godine koja se završila neslavno zbog prevare bivše. Izgledam prosečno,nisam lep,nisam ni ružan,prosek,radim na lepom radnom mestu,prosečna plata,sve je to ok. Međutim,kojoj god devojci da priđem,ona me odbije i odbiju me sa dva odgovora,ili ,, Izvini,imam dečka. " ili ,, Izvini,nisi moj tip. " Da li je moguće da svaka ima dečka i svakoj nisam njen tip? Da li je problem u tome što su devojke danas postale nerealne,pa očekuju macana,markantnog,kao iz holivudskih filmova,imaju previsoke kriterijume ili nešto treće? Vidim ovde da dosta njih kukaju kako niko od muškaraca neće da im priđe. Neće,jer ste mu ubili svaki vid volje da vam priđe svojim nadobudnim l egoističnim ponašanjem. Što je još zanimljivije,opet ponavljam,ja sam isto prosečan po pitanju izgleda,ali,kada vidim devojku koja je bukvalno kao akrep,ali očekuje holivudsku zvezdu,to mi nikada neće biti jasno. Više sam imao uspeha sa lepim devojkama.
Imam platu 130 000 din, neko će reći pa šta je to to nije ništa u odnosu na cene ili na pre 5-10 godina kada je to bila ozbiljna cifra tj plata za jednog radnika. Mogu sebi da priuštim malo lagodniji život, kvalitetniji ali opet kada idem u kupovini za grižider, za kuću, neke patike garderoba, eventualno ako sebe častim svake druge godine da odem na more gledam cene, pratim popuste, da što jeftinije prođem a da pritom proizvod dobijem kvalitetniji u suštini racionalno trošim pare ne rabacujem se. Eventalno kad je plata priuštim jednu večeru u restoranu kafa u nekom kafiću i to je to do iduće plate. Sa strane ostavim 100evra na štedni račun koji će mi poslužiti kad dođem u godine kada više ne bude mogao raditi. Ako ovo objavite, ako bude neko čitao pročitajte ovo pažljivo pa razmislite, cenite sebe kad nešto radite uštedećete na mnogim stvarima ako pratite akcije a bićete zadovoljniji i raspoloženiji svaki idući dan. Srećno!
Al' najjače mi je kad me neko pita „kako možeš biti nezaposlenaaa“. Jao, evo, Milosavka baš volim to. A ja na prošlom poslu svaki put išla u wc, ujutru ustanem ranije da bih mogla u wc od treme i tako svaki put nekoliko meseci. Kao da je ne bih volela da sam normalna i da radim. Nije da se nisam trudila i radila, tražila posao.
Podržavam sve žene i muškarce koji se razvedu jer ne ide. Nisu prošla vremena da se trpimo.
Ali, treba shvatiti da to nije mala stvar i da je to nešto što neće svako prihvatiti.
Ako sam ja slobodan, bez prošlih brakova i djece, i ne želim razvedenu curu sa djecom, ne smatram da sam slabić. Svaka čast svakome kome ne smeta, možda to jesu jači muškarci i žene, ali zašto se to danas forsira.
Ne smeta meni ni dijete, ni neki "ukaljani" obraz ako ga ima, ali razvedena djevojka je prošla kroz neke stvari koje ja nisam, a želim da ih prođem sa nekim ko ih isto prvi put prolazi.
Nije ona oštećena roba, ali je neko ko je prošao brak, traumu, i razvod i nisu drugi ljudi dužni da to sve razumiju nažalost.
Ovo govorim jer me jedna cura ispolivala nasred ulice kad sam joj mirno i lijepo pri pozdravljanju rekao da nisam znao da ima dijete i brak iza sebe, i da nisam neko ko to može ispratiti.
Jedan momak, za kog bih rekla da mi se malo sviđa, mi je poslao poruku i pitao da izađemo. Ja mutavica sam tu noć dobila napad panike, tresla se u krevetu i nijesam mu odgovorila. Drugi dan sam opet dobila napad panike i nijesam mu odgovorila. Prođoše skoro dva mjeseca od kako mu ne odgovorih i ukopah samu sebe milsleći na njega. Sramota me je da mu sad odgovorim poslije toliko vremena, mislim da bi me poslao u p.materinu. Nijesam mala, punim 28 godina, a on ima 37. Jednostavno mi nikada prije nijesu prilazili momci niti znam kako da komuniciram s njima... :(
Po bontonu, dejt treba da plati onaj/ona što pozove na dejt. Tačka! To je odgovor na pitanje ko plaća. Takođe, nekulturno je izvesti osobu na dejt kako u neki raspali bircuz, tako i u elitni restoran. Prvi dejt treba da bude nešto obično što se lokala tiče. Previše raskoši i previše raspada je nepoštovanje, kako sebe, tako i potencijalnog partnera. Ko treba da pozove na prvi dejt? Ko prvi oseti potrebu, tj. proceni da je vreme za to. Žene su dobile prava da rade i biraju, tako se i treba ponašati u 21. veku.
Poslednjih sedam godina sam proveo u vezi i onda u braku, sa pogrešnom osobom. Ona je divna, brižljiva, ljupka žena ali nemam nikakvu želju da je poljubim, da je zagrlim, da vodim ljubav sa njom. Kad želi da me poljubi okrećem joj obraz, ne držim je za ruku kad smo u gradu, i na svaki način pokušavam da joj dam do znanja da ne osećam ništa prema njoj. Iako sam joj rekao da želim razvod i da je više ne volim i da ne želim decu sa njom, ona odbija da čuje i nastavlja kao da je sve normalno. Nadam se da će se opametiti i shvatiti da nema potrebe da trošimo vreme jedno drugome i da treba da budemo u vezi i braku sa ljudima koji u nama ipak bude neka osećanja i strast. Ne želim da je prevarim, ali svakog dana padam u sve veće iskušenje i bojim se da da se neće dobro završiti sa obzirom da ne želi ni da čuje kako se ja osećam.
Bili smo u vezi nekih 8 meseci, imali smo uspone i padove, umeo sam da je ponekad kontrolišem a znao sam da nije trebalo... bio sam malo i ljubomoran na kraju, i raskinuli smo baš zbog previše ponovljenih svađa, a video sam joj u očima da nije to želela. Posle raskida sam je molio da se vidimo još jednom, jedva je pristala uz to što se uplašila i tretirala me kao nekog manijaka. Tada sam video da je istraumirana. Nismo se pomirili... i onda samo nedelju dana kasnije, ponovo sam joj se javio i samo me je blokirala! Posle nje sam bio još 3x u kraćim vezama ali evo, posle godinu i po, i dalje se budim ujutru i mislim na nju, još uvek se pitam što me je blokirala. Mislio sam da je ona bila prava i ne znam da li je volim još ili me samo muči to blokiranje. Ne znam šta ću, zadrhtim kad pomislim na nju.
Imam muža i dvoje djece i uvijek se svima prilagođavam, mislim da djeca nisu izgovor da se samo mora poštovati moja rijec. Kad izlazim negdje uvijek pitam tu drugu osobu kad joj je zgodno gdje želi ići itd, nebrojeno puta ostanem i do 12, 1 uveče sjedeći i družeći se. Ali sam shvatila da za to morate imati normalnog muža.