Unakazio me je zubar. Uzeo 2000e za izmišljen problem. Već dve godine ne mogu da pričam, radim, ni da razmišljam o porodici. Pare ću zaraditi, ali plašim se da nikada više neću moći da funkcionišem. Idem od zubara do zubara, svi pokušavaju, uzmu 1000e i ne poprave ništa.
Bila sam 8 godina sa svojim dugogodišnjim momkom (trebalo je biti 9 godina idući mjesec). Prokockala sam ovu vezu tako što mi se javio neki momak i počeo da flertuje sa mnom. Moj sada već bivši momak je ispao povrijeđen jer sam ja to napravila njemu. Iako je on planirao da jednog dana osnuje porodicu sa mnom, ja sam to prokockala sa jednom glupom greškom. Jedan savjet nikada nemojte povrijeđivati osobe koje su spremne da daju život za vas i da napuste sve.
Najbolja stvar koju sam ikad uradio je što sam prešao u privatnike. Posla nema uvek, finansijski nije sjajno, ali meni ovo što sam glavni i ne moram da se ubeđujem sa ljudima nema cenu. Na svakom poslu sam imao iste probleme. Sad je mir i tišina.
Nikad se neću osjećati starom. Ja se i sad sa 46 osjećam odlično, a sa 80 ću isto biti ovako luckasta. Ako sam do sada sve ovo pregrmila, onda mogu još toliko al opet ću biti vesela. To je poenta, zadržati osmijeh bez obzira na okolnosti.
Nešto razmišljam, kad se sve sabere i oduzme, više sam voljela svekrvu bivšu, od bivšeg 😂 Kakva je to žena bila ljudi moji, šteta pa na majku nije povukao, nisu sve svekrve loše, zapamtite to!
Imam 48 godina, u braku sam 28. Obična sam žena. Nisam nikada prevarila muža. Ali maštam o tome da me voli pravi muškarac. Neko ko će želeti da me spozna, ko će moći da mi parira svojom pameću. Muž mi je dobar čovek, ali je prestao da raste i razvija se. Prerasla sam ga. Upinjem se iz sve snage da ga slušam, da ga podstaknem na razgovor... Ali sve je tako isprazno. Ne inspiriše me, ne dobacuje, jednostavno teme i nivo znanja o njima mu je kao meni pre 20 godina. Ni seks ga ne zanima kao pre. A ja žudim da volim i budem voljena, da se sa nekim smejem i razumem, dopunjujem. Vodim inspirativne razgovore sa prijateljima, ali kad dođem kući tako je gluvo i pusto.
Ne razumem zašto ljudi (uglavnom mlađi) idu ulicom i drže spikerfon dok pričaju sa nekim, a telefon opet moraju da drže kod glave? Ne razumem poentu, em slabije čuješ, em svi čuju oko tebe... ali sve češće viđam to?
Muž se buni što nam sin provodi više vremena sa mojim bratom (njegovim ujakom) nego s njim. A ne vidi da sam nema ništa da mu ponudi. Zadrigao je, usporen k'o deda, posle posla se zavali u kauč i cevči piva, ne zna šta će od sebe i k'o neka strina je - ovaj reko ovo, onaj ono, njih dvoje se spanđali, bla bla. Samo zanoveta, ume da se iznervira kad sin ne radi domaći a ne ume da ga natera da ga uradi. Nema interesovanja. Da popravi, kupi namirnice, predloži neki izlet aktivnost - to je viša matematika. Nije uvek bilo tako. I posle zašto je sin presrećan kad se vrati s pecanja s ujakom ili otkrije neku knjigu, film koji mu se sviđaju, okreči garažu ili napravi roštilj s njim. Pa ko ne bi? Razvela bih se da imam gde i koga, al ne mogu od deteta napraviti socijalu, niti očekivati da mi ga brat vaspitava. Ne pravite decu kretenima!
Kad sam imala 20ak godina , kupim jednu crvenu majicu koja mi se baš dopala. I operem ja nju i pođem da je ispeglam, kad ono ostade rupa na leđima! 😭 Ja u šoku, jer sam trebala izaći sa momkom, ali rekoh sebi, e baš me briga, obući ću je bar jednom pa ću je baciti.🤣 I obučem je ali nisam skidala jaknu, i momak me pita "jel ti vruće, pa skini jaknu",a ja njemu "ma nije, ok je sve." 🤣 Sad mi je ovo nekako tužno jer tad nisam imala nešto odjeće.
Mislim da sam apsolutno završila sa njim, nakon svih sr*nja kroz koja me provukao. Samo boli me srce, duša, plačem neprestano iako znam za mene da je najbolje da nisam sa njim. Ljudi je li prođe ovo ikad? Strah me da ću se kajati zbog ovog, ali sa njim ne može dalje. Samo Bože daj da mogu bez njega.