Mama mi ima tumor i time ja nosim moju šestočlanu porodicu na leđima, niko od njih mi se nikad nije zahvalio, niti me zagrilo, samo mi uvek zvocaju.. To boli.
Kad odem u kino sa curom i vidim da je film 3D odmah me oblije hladan znoj zbog para i odjednom mi se više ne jedu ni kokice nit mi se pije sok.
Nisam nikad zadovoljan sobom, uvek mislim da sam mogao bolje...
Ulazim u autobus na vrata gde ima više devojka...jednostavno mi je lepše kad su oko mene žene.
Kad sam bila mlađa, slušala sam preko interfona parove koji se muvaju ispred ulaza. :)
Kada prolazim kroz klub, obavezno prdnem par puta tamo gde je najveća gužva.
Uvijek se pitam da li ove djevojke, čiji je dekolte dubok 20 centimetara pa i manje, osjećaju stid kad takve izađu pred oca, brata, majku, bilo koga. Ja bih umrla da znam da mi neko bulji u gole, polugole grudi. Oblačim se konzervativnije i osjećam se dostojanstveno.
Iako je prazan bus volim da sjedem na kraj da revizor mora preći cijeli bus, nije djaba plaćen
Kao mala sam jednom pobjegla od kuće, dok je baba spavala.. i posle 3 kilometra, ljudi su me pitali odakle sam, gdje sam pošla (selo) i vrate me nazad. U međuvremenu je baba digla hajku, krenuli ljudi da me traže mislili ukrao me neko. Kad me našla, dovela me kući i za kaznu vezala za banderu kao magare. Sva su mi se djeca smijala, a ja plakala kao kišna godina. Trauma iz djetinjstva.
Nosim kaiš i kad ne treba. Ono za svaki slučaj, da ne smršavim u toku dana pa da hlače ne počnu ispadat.