Nisam nikad zadovoljan sobom, uvek mislim da sam mogao bolje...
Cele nedelje radim i verno čekam vikend. Onda vikend dodje, proleti nit se provedem, nit se odmorim već se samo umorim ni od čega i imam utisak ko da me neko zajebava. Ko je smislio 5 radnih i 2 ne radna dana, majke mu ga pip !!!
Kada sam došla sa mora prvo sam otišla u solarijum pa kući.
Ceo život mi pričaju da me niko neće oženiti, jer sam lenja.
Moj tata dosta putuje i nekad ga ne bude po dva tri meseca. Uvek kad se vrati, ja to veče izađem da mama i on mogu da uživaju.
Ceo svoj život se prema ženama/devojkama ophodim kao skot. Cilj mi je da ih zaljubim u sebe i onda da ih odbacim. Nikad nisam bio zaljubljen i rekao sam sam sebi da se nikad neću oženiti. Priroda mi je dala lepo lice, dok sam, da bih imao dobro telo i slatkorečivost vežbao svakodnevno. Glavni cilj je kao što rekoh da nateram devojku da se zaljubi u mene, a onda joj slomim srce na najgori mogući način. Plakale su, neke su me čak preklinjale na kolenima da ih ne ostavim, ali to mi je samo punilo ego. Razlog tome je moja majka, koja je ostavila mog oca i svoja dva sina zbog drugog muškarca. Gledao sam oca godinama kako pati zbog toga, ali je kao samohrani otac uspeo da iškoluje mene i mog brata. Jedina devojka koju nisam želeo da povredim je rođena sestra mog najboljeg druga, rekao sam joj da se skloni od mene jer će se kasnije kajati i nisam želeo da rizikujem drugarstvo zbog svojih stavova.
Moji roditelji su me doveli u veliki grad da bi od mene ''napravili'' pravu urbanu ženu karijeristu,a meni je životni san da živim na selu,da crnčim na svojoj njivi po ceo dan i da imam miran i skroman život,daleko od gužve,betona,gradskog ludila i jurenja karijere.
Žao mi je mame i tate jer ih volim najviše na svetu,ali radije ću živeti sa osudama i buditi se sa osmehom na licu jer živim život kakav želim,nego ostvarivati tuđe snove i legati sa suzama,do kraja života proklinjući dan kad nisam poslušala svoje srce.
Kada romi uđu u autobus i počnu da sviraju osećam se ko da sam u filmu ko to tamo peva.
Zvoni neko i ja otvaram vrata i vidim dvije ženske osobe, tamnog tena u dugim suknjama... Dolazi mama i pita me ko je, a ja odgovaram "Ma cigani traže nešto sigurno" (što su one naravno čule). Nakon nekoliko minuta saznajem da su mi to tetka i rodica (koje inače skroz slabo viđam). Blam.