Kada me mrzi(a uvek me mrzi) platim sestri da mi sredi sobu.
Kad pušim cigare u sobi bacam pikavce kroz prozor, zato što me mrzi da gasim u pikslu.
u Osnovnoj školi sam nakon svakog razreda na zajedničkoj školskoj slici grebala lica ljudi koji su me nervirali...naravno razrednoj se ni na jednoj nije videla faca:)
Jedno veče je mojoj sestri stigla poruka od druga ( lančana poruka, tipa- pošalji ovo na 20 brojeva i desiće ti se to i to). Pošto je ona spavala, tata je uzeo njen telefon i odgovorio- Ne sviraj ku**u, Marijin tata.
Pare koje sam štedela celu jednu godinu uzeli su mi ćale i keva jer su mislili da hoću da pobegnem od kuće... MOZGOVI.
Kad god dobijem pozivnicu za neko veselje prvo što pomislim je: Ja nemam šta da obučem!!
Kad sam bio mali, mislio sam da su registarske tablice, brojevi fiksong telefona vozača, kako bi se čuli i organizovali trke.
Pita mene malopre brat iz druge sobe: Ej, sta znači: Ke te pasa?
Ja mu kažem: Šta ti je, šta ti se dešava?
A on mrtav 'ladan pita: Što?
Dok sam išao u vrtić, nikad se nisam presvlačio pred drugima jer me je bilo sramota. Kako bi mi vaspitačice dokazale da to nije ništa strašno, skinule su pantalone pred svima.
Oduvek mi je bilo slađe da palačinke jedem onako urolovane, nego savijene u trougao. Šta znam, podseća me na kuću.