Mrzim kad bezobrazno odgovorim mami jer nikad to ne zasluzuje i poslije mi je uvijek zao.
Posle opasne pijanke, probudio sam se jutros sa tetovažom na nozi..
Ja samo zelim da spakujem svoj život u ranac i da odem. Da sednem u prvi voz na železnici pa dokle stignem. Novo jutro, novi grad, nova hrana, nova kultura, nove navike, izazovi i oni ljudi koje vidite samo jedanput u životu ali nikad ne zaboravite... potpuno i apsolutno napuštanje komfor zone i ustaljenih dogmi koje zahtevaju da završim fakultet, udam se, zaposlim i rodim decu. Daleko od toga da ja to ne želim i daleko od toga da mi sad nesto fali, ali svet je previše veliko mesto da bih ja život živela samo na jednom mestu.
Ja zamišljam da moj budući muž sad čita u biblioteci, trenira neki sport ili šeta psa, a ne opija se po klubovima ili gubi vreme nekim besmislenim stvarima.
Brus i gaće su mi uvijek različite boje. Još i to da kombinujem...
Svi znaju da moj muž i ja volimo da gledamo kulturno-obrazovni program i istorijske serije. Ono što ne znaju je da ih gledamo u gaćama, žderući klopu rukama u krevetu, grokćemo, podrigujemo i dobacujemo se pivom.
Jednom sam se vraćao pijan iz gradaaa, na putu do kuće, na jednom stepeniku sedi devojka sama i plače. U tom trenutku sedam pored nje, zagrlim je i odem. Samo je rekla hvala. Od mraka nisam ja video nju, niti je ona mene, ali se nadam da sam joj bar malo olakšao to što joj se dešava. :)
Kad sam bila mala uvijek sam mislila da je ''malo morgen'' neka psovka. :D
Šta bih dao za jednu provedenu noć u kafani gdje je Toma pjevao.