Imam dosta mlađeg dečka, koji nema mnogo para, pa ne izlazimo često i ne dobijam poklone. Uplatim mu čak nekad i kredit jer čitavih 1500 min potroši na razgovore sa mnom. Sramota ga je da mu platim piće. I najdraže mi je kada mi kupi neku čokoladicu od 30ak din, kao najskuplji poklon da sam dobila. Puno ga volim, jer sve ostalo što mi pruža ništa ne može da zameni.
Oduvijek sam mrzila stvari koje dolaze iz Kine, a naročito kad mi neko nešto pokloni a na tome piše made in China. Da stvar bude još gora, otac mi se zaposlio u transportu nekih stavri za Kinu, radi već 8 god. Prije par godina dosla je žena (kineskinja) i donijela dijete i tvrdila je da je to od mog tate. Poslije dnk testa uspostavilo se da jeste. Mi smo primili to dijete, meni je već prirastao srcu, i iako je 'made in kina' volila bi da se brzo ne pokvari, da ostane sa nama do kraja života.
Radim ceo dan od jutra do sutra. Preko 15h dnevno bez subote i nedelje. Život mi se ruši, devojka će da me ostavi, roditelje i prijatelje ne viđam i što je najgore svi misle da ih izbegavam, meni samo treba jedan dobar odmor, koji ne mogu da uzmem. Dobrodošli u kapitalizam.
Devojka mi živi u Smederevu. Nedavno sam prespavao jednu noć kod nje, kada sam ujutru došao kući ćale me pita: "Jel se tresla smederevska tvrđava". Umro sam od smeha. :)
Kada me baš pogodi neka pesma dok slušam radio na kompu, uglavnom dignem ruke i udarim glavom o sto!
Moji roditelji imaju 50 godina i kad ih čujem kako se ujutru uz kafu ljube i smeju kao tinejdzeri, bude mi toplo oko srca.
Некад ми је лакше да кажем особи коју волим: 'I love you' него волим те.
Moram da se ispišem sa fakulteta jer moji nemaju da mi plate peh koji se desio oko jednog potrebnog ispita za budžet. Uprkos dobrom proseku i želji napustiću studije. Dok osoba sa vezom ide dalje bez ijednog položenog kolokvijuma ali sa ocenama u indexu. Proći će.