Sa deckom sam, cisto da "imam decka" a ne zato sto mi se svidja ili sto sam zaljubljena.
Ljubazan sam prema svakoj devojci kako god ona izgledala, a najviše mi je žao što svaka od njih pomisli da je muvam pa to ispriča svima.
Ne družim se sa osobama koji su u lošem finansijskom stanju...
Drugovima pričam kako bih se vratio na more, u fazonu ludilo, provod, alkohol.. a ustvari.. vratio bih se samo zbog cure koja mi je bila letnja avantura, koja mi je ostavila trag u srcu.. i sada ne mogu da prestanam da mislim o njoj...
Užasno me smaraju roditeljski sastanci , i uvek smišljam razlog da ih izbegnem.
Uvek ću se kajati što nisam bila sa mojim tadašnjim najboljim drugom, iako sam znala da me obožava, volela sam osećaj kad smo zajedno...podelili smo toliko lepih momenata, bio je moja srodna duša. A ja sam tada patila i jurila za kretenima...
Od kad sam na ispovestima pročitala da je znak za prilazak provlačenje prstiju kroz kosu, kad god izađem u grad ne vadim ruku iz kose i jos uvek mi niko nije prišao.
Kada mi je hladno, napunim flašu vrućom vodom, stavim je ispod nogu, prekrijem se i spavam kao beba.
Dečko me zaprosio i ja sam rekla da. Od tada svaki dan sam depresivna. Ne mogu da verujem da sam rekla da... samo zato što nisam imala hrabrosti da ga odbijem. Razmišljam da mu vratim prsten... ali sam kukavica. Mnogo toga je u igri.