Čitajući ispovjesti shvatila sam da nisu svi muškarci isti.
Slušam metal i obožavam da pojačam muziku i mlatim glavom pevajući, naravno dok nikoga nema kući.
Pre spavanja uvek stavim času vode pored kreveta, navika..
Kad se od rodbine iz inostranstva vratim kući shvatim šta sve nemam,a kad se vratim kući sa sela skontam šta sve imam. I tako u krug.
Dobila sam neke pare od rodbine i pita me mama što nisam kupila sebi bar gaće i grudnjak, a ja k'o iz topa: ,,Kupiću kad nađem momka!" Odgovor je bio: ,,Tad ti neće trebati."
Jednom sam krenula u grad i srela dečaka na ulici kako popravlja bicikl, pa sam ja onako ful sređena stala i popravila bicikl. Taj decčak me i dan danas pozdravlja kad me vidi. :)
Kupio mi je za rođendan žele zeku i u toku večeri je on pojeo.
Vraćajući se sa fax-a, ugledam nepoznatu gospođu ispred mene. I tako hodamo i ona se okrenu i reče mi: "Sta ima?" ja se zbuni pa joj odg: "Ništa, kod tebe?". Poglda me čudno, kad se začu muški glas iza mene: "Evo nema ništa, jesi se umorila?" Žena se nije javila uopšte meni.