Volim da nosim suknjice i lepo mi stoje, ali prosto mi dodje da se zamotam od glave do pete kad prodjem pored matorog coveka koji neukusno prokomentarise. Osecaj je uzasan.
Ugasila sam fejs jer smatram da nisam atraktivna i da nemam lepe slike poput drugih devojaka i zbog toga imam komplekse...
Ne podnosim kad mi neki momak kaže: " Kako tako lijepa cura nema momka".
Moja devojka ima dlake na rukama, ali ja ne znam kako da joj kažem da to sredi. Svaki put kao krenem nešto ali shvatim da bi bilo glupo da to kažem i sve se nadam da ću je sledeći put sresti bez toga.
Ponekad kad režem luk,i kad' mi oci počnu da suze. Pretvaram se da sam u nekim tv novelama i kako plačem zbog zabranjene ljubavi. A onda počnem pričat' sama sa sobom.
Sredila se ja, i čekam ispred kuće drugaricu da idemo u grad. Prolazi neka žena pored i vodi ćerkicu (3-4 god). Zagledalo se dijete u mene, i pita je mama šta gleda. Kaže ona njoj "Vidi, Barbika mama". Najljepši kompliment u životu.
Ne razumem potrebu većine ljudi da ispadnu dobri domaćini tako što će mi stalno sipati piće, iako više nemam kapaciteta, nezavisno od toga da li je to pivo, rakija, kisela voda, neki sok... Ako kažem da ne mogu ili neću, to znači da neću da ispadnem nekulturan i da ostavljam punu čašu iza sebe. Meni gost kad kaže da neće više, ja ne sipam i ne teram ga da pije. To za mene nije dobar domaćin, već navalentan domaćin, koji tera gosta da se oseća neprijatno. Ako je neko već popio čašu ili dve, neće se stideti da popije i treću, četvrtu ako može.
Ja kada sam bio mali..(tri godine), brat me poslao sa vidim je li iza kuće.. ja otišao vidit i sav se srećan vracam i govorim "Brate nema tee :D"
Mrzim kad se zimi ujutru probudim za školu,a još uvek mrak napolju.